Ba­nja­ni, pod­ruč­je uda­lje­no od Nik­ši­ća vi­še od 50 ki­lo­me­ta­ra, po­sta­li su in­te­re­sant­ni za stran­ce ko­ji u tom re­jo­nu ku­pu­ju ze­mlji­šte. U po­sled­nje dvi­je go­di­ne dva stra­na dr­ža­vlja­na ot­ku­pi­li su par­ce­le u banj­skom se­lu Ma­ca­va­ri. Mje­šta­ni tvr­de da su u pi­ta­nju Ru­si, ali da ni jed­nog od njih do­sad ni­je­su ima­li pri­li­ke da vi­de u se­lu. Isti­na, je­dan od njih na ku­plje­noj par­ce­li iz­gra­dio je obje­kat ko­ji pod­sje­ća na ma­nji ho­tel. Da će no­ve kom­ši­je do­ni­je­ti even­tu­al­no i bo­lji­tak u banj­ski kraj, ko­ji je sko­ro opu­stio, mje­šta­ni se i ne na­da­ju, jer is­ti­ču da je te­ško oži­vje­ti mje­sto u ko­jem ne­ma ni osnov­nih uslo­va za ži­vot, po­put vo­de i do­bre put­ne in­fra­struk­tu­re. U Ma­ca­va­ri­ma, ka­zao je mje­šta­nin Mom­či­lo Mir­ko­vić, da­nas ži­vi če­tr­de­se­tak sta­nov­ni­ka, a to­kom zi­me otvoreno je sve­ga se­dam­na­est ku­ća od 75 njih ko­li­ko ih je u se­lu.
-Sva­kom iz­gle­da ljep­še ov­dje ne­go onom ko je ro­đen u Ma­ca­va­ri­ma. Ta­ko da na­ši lju­di na­pu­šta­ju se­lo, a do­la­ze nam stran­ci iako ni­ko­ga od njih ja lič­no još uvi­jek ni­je­sam imao pri­li­ku da vi­dim. Pret­pro­šle go­di­ne pro­da­to je jed­no ima­nje i tu je no­vi vla­snik po­čeo grad­nju, a još jed­no je pro­da­to la­ni, ali tu se još uvi­jek ni­šta ne ra­di- is­pri­čao je Mir­ko­vić.
Šta je cilj ku­pa­ca, mje­šta­ni bi vo­lje­li da zna­ju jer da bi se u se­lu po­čeo raz­vi­ja­ti, even­tu­al­no tu­ri­zam ili ne­ki vid po­ljo­pri­vre­de, po­treb­na su mno­go ve­ća sred­stva od onih ko­ja su utro­še­na za ku­po­vi­nu ze­mlji­šta. Ma­ca­va­re, ka­zao je Mir­ko­vić, ima­ju sve­ga oko 2,5 ki­lo­me­tra as­fal­ta, od­no­sno do ta­mo­šnje cr­kve, dok je kroz osta­tak se­la ma­ka­dam­ski put ko­ji je to­kom zi­me uglav­nom pod sni­je­žnim na­me­ti­ma.
-Kad je pret­pro­šle go­di­ne pro­da­to pr­vo ima­nje, ka­za­li su da se ra­di o Ru­si­ma, te da ima­ju na­mje­ru da tu ulo­že ve­li­ke pa­re., čak se go­vo­ri­lo o su­mi od tri mi­li­o­na eura. Si­gur­no da na­ma ko­ji smo osta­li na svo­jim og­nji­šti­ma to ne bi bi­lo mr­zno, jer bi­smo mo­žda do­bi­li bo­lji put kroz se­lo, a ako bi ne­što i ra­di­li, kao što je na­vod­no obe­ća­va­mo, mo­žda bi se ne­ko tu i za­po­slio - ka­že Mir­ko­vić.
Nje­gov ro­đak i kom­ši­ja Ve­se­lin Mir­ko­vić sma­tra da da je u po­sto­je­ćim okol­no­sti­ma te­ško oče­ki­va­ti da ne­ko sa stra­ne ula­že u nji­ho­vo se­lo.
- Lič­no se ne na­dam da će ne­ko sa stra­ne do­ni­je­ti bo­lji­tak u ovaj kraj. Dru­ga­či­je bih mi­slio da se ra­di o na­šim lju­di­ma, ko­ji su, kao oni iz Pla­va, Ro­ža­ja ili Gu­si­nja, za­ra­di­li ne­gdje dru­go pa­re pa se vra­ti­li u svoj kraj, ula­žu, otva­ra­ju pred­u­ze­ća, gra­de ho­te­le. Ne­će Ba­nja­ni­ma sa ova­kvom in­fra­struk­tu­rom ne­ko dru­gi do­ni­je­ti bo­lje - na­gla­sio je Mir­ko­vić.
Pr­vu na­du u bo­lje sju­tra Ba­nja­ni­ma su pri­je osam go­di­na „do­ni­je­li“ ta­da­šnji pr­vi stran­ci ko­ji su do­šli u taj kraj. Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce (MZ) Ve­li­mlje Jan­ko Era­ko­vić is­ti­če da je 2007. go­di­ne ho­land­ska fir­ma „PM hol­ding“ u ta­mo­šnjem za­se­o­ku Do­lo­vi ku­pi­la na sto­ti­ne hek­ta­ra ze­mlje, od­no­sno cje­lo­kup­no ima­nje gla­so­vi­tog cr­no­gor­skog ju­na­ka i banj­skog ka­pe­ta­na Ćet­ka Pe­jo­vog Era­ko­vi­ća. Za ci­je­nu Ćet­ko­ve na­sled­ni­ke, stran­ci i ni­je­su pi­ta­li već su im u ve­o­ma krat­kom ro­ku is­pla­ti­li vi­še od mi­li­on eura. Na­ja­vlji­van je ta­da, na­gla­sio je Era­ko­vić, pre­po­rod Ba­nja­na jer su Ho­lan­đa­ni, na­vod­no, pla­ni­ra­li da gra­de golf te­re­ne, eko se­la, lo­vi­šta....
- Od ta­da do da­nas pro­mi­je­ni­lo se je­di­no to što je na tom ima­nju sve, mal­te­ne pro­pa­lo. Objek­ti ko­ji su tu bi­li u pot­pu­no­sti su oro­nu­li, a lo­po­vi su iz njih i sa njih od­ni­je­li sve što se mo­glo od­ni­je­ti, pro­zo­re, in­sta­la­ci­je, ama baš sve pa su osta­le sa­mo zi­di­ne. Po­kra­de­no je i na hi­lja­de ku­bi­ka pi­to­mog, ogrev­nog dr­ve­ta sa tog ima­nja – ka­že Era­ko­vić.
Na pla­no­ve i, ka­ko je on is­ta­kao, bo­lju bu­duć­nost ko­ju su pred­stav­ni­ci stra­ne fir­me na­ja­vlji­va­li, Ba­nja­ne pod­sje­ća i sko­ro uru­če­na zgra­da u cen­tru Ve­li­mlja, tzv. Ku­la Kin­ko­vi­ća u ko­joj je svo­je­vre­me­no bi­la ško­la, a i taj obje­kat bio je u vla­sni­štvu ka­pe­ta­na Ćet­ka.
- Ka­da je pro­da­to ima­nje u Do­lo­vi­ma svi smo mi­sli­li i da je je Ku­la od ta­da u vla­sni­štvu stra­na­ca, pa smo se po­na­da­li da će, u okvi­ru na­ja­vlje­nog pre­po­ro­da, i u cen­tru Ve­li­mlja taj obje­kat bi­ti sre­đen. Me­đu­tim, ka­sni­je smo do­zna­li da Ku­la Kin­ko­vi­ća ni­je pro­da­ta zbog, na­vod­no, ne­kih pro­ble­ma oko vla­sni­štva. Ru­še­vi­na je bi­la, a sa­da je u još go­rem sta­nju, i svje­do­či o sta­nju u ovom kra­ju, ka­te­go­ri­čan je bio Era­ko­vić.B.Bra­šnjo


Sta­ri do kra­ja ne na­pu­šta­ju og­nji­šta

Iako je ži­vot na re­jo­nu Ba­nja­na iz­u­zet­no te­žak, oni ko­ji su osta­li na svo­jim ima­nji­ma, a uglav­nom se ra­di o sta­ri­jim, svoj kraj ni za ka­kve pa­re ne bi na­pu­sti­li. Mom­či­lo Mir­ko­vić iz Ma­ca­va­ra ra­dio je čak 35 go­di­na u Sko­plju, ali se ipak vra­tio oče­vi­ni.
- Mi­li­ji mi je sva­ki ka­men u mom se­lu, ne­go kal­dr­ma od zla­ta u Sko­plju. Da me ne­ko pi­ta bi li pro­dao ima­nje u Ma­ca­va­ri­ma ni­ka­da ne bi pri­stao, ali po­što sa bra­tom ni­je­sam po­di­je­ljen uko­li­ko bi to bi­la nje­go­va že­lja ne bih mo­gao da mu pro­ti­vur­je­čim - is­ta­kao je Mir­ko­vić.


Da se spo­je sa Crm­ni­com

Upr­kos či­nje­ni­ci što pro­da­to ima­nje u Do­lo­vi­ma pro­pa­da, Era­ko­vić na­gla­ša­va da na pod­ruč­ju Ba­nja­na ima mno­go onih ko­ji bi pro­da­li svo­je par­ce­le. Raz­log za to što ma­lo u tom kra­ju ima uslo­va za iole nor­ma­lan ži­vot, a oni ko­ji bi pro­da­li na ne­ki na­čin bi se „ri­je­ši­li“ ne­če­ga od če­ga ka­žu da ne­ma­ju ko­ri­sti.
- Mje­sna za­jed­ni­ca ve­li­mlje ob­u­hva­ta za­i­sta ve­li­ku te­ri­to­ri­ji, a iz go­di­ne u go­di­nu sve ma­nje je sta­nov­ni­ka, pa čak po­sto­je pred­lo­zi da se spo­ji­mo sa su­sjed­nom mje­snom za­jed­ni­ce Cr­kvi­ce ko­ja je ta­ko­đe sko­ro opu­sti­la. Ni­ko ne vo­di ra­ču­na o ovom kra­ju, ne­ka­ko smo po­sta­li „sli­je­po cri­je­po“ op­šti­ne - ka­že Era­ko­vić.