Li­je­po april­sko ju­tro do­če­ka­lo nas je u pod­ruč­nom odje­lje­nju Osnov­ne ško­le „Ok­to­ih” u Daj­ba­ba­ma, u ko­joj uči­te­lji­ce Na­ta­ša To­do­ro­vić i Ana An­đe­lić sva­ko­dnev­no ra­de sa dje­com u dva kom­bi­no­va­na odje­lje­nja. Ka­ko ka­žu, svako dijete je u nečemu dobro, samo to treba prepoznati u najranijoj dobi i usmjeravati ga u tom pravcu. Funkcionišu bez problema jer su shva­ti­li da je sna­ga u za­jed­ni­štvu i slo­zi nji­ho­vog ma­log ko­lek­ti­va.
To je po­tvr­di­la i uči­te­lji­ca Na­ta­ša To­do­ro­vić ko­ja si­gur­no naj­bo­lje zna ka­ko funkcionišu dva kombinovana odje­lje­nja, ko­ja se sa­mo po­že­lje­ti mo­gu.
- U jednom odjeljenju na­sta­vu po­ha­đa 11 uče­ni­ka pr­vog i če­tvr­tog raz­re­da, dok je u dru­gom dje­lje­nju 15 uče­ni­ka dru­gog i tre­ćeg raz­re­da. Ra­di­mo pre­te­žno u pr­voj smje­ni i ima­mo sve uslo­ve ko­ji su po­treb­ni za nor­mal­no od­vi­ja­nje na­sta­ve. To je ko­lek­tiv ma­lih ško­la­ra­ca u ko­jem se njeguje zajedništvo. Dje­ci se mo­že­mo pot­pu­no po­sve­ti­ti, pra­ti­ti nji­hov ri­tam, na­pre­dak, afi­ni­te­te i ras­po­lo­že­nje i mo­gu re­ći da za­i­sta uži­va­ju u iako ma­loj, za njih ve­li­koj ško­li –kaže To­do­ro­vić.
Nje­na ko­le­gi­ni­ca Ana is­ta­kla je da dje­ca po­ma­žu jed­no dru­gom i me­đu­sob­no se do­pu­nju­ju ka­ko bi bi­li što bo­lji.
- Pr­vi ko­rak sva­kog uči­te­lja je da na­u­či dje­cu da u sva­kom raz­re­du po­sto­je uče­ni­ci raz­li­či­tih in­te­re­sa i mo­guć­no­sti, ali da je bit­no da taj raz­red funk­ci­o­ni­še kao ko­lek­tiv u svim si­tu­a­ci­ja­ma. Ne­ki uče­nik je ta­len­to­van za ma­te­ma­ti­ku, ne­ki mo­žda za li­kov­no, to se od­mah pre­po­zna i mi se tru­di­mo da u to­ku ško­lo­va­nja to raz­vi­ja­mo. Sve što pre­po­zna­mo to i nje­gu­je­mo – ka­že An­đe­lić.
Po­ma­lo no­stal­gič­no, An­đe­lić is­ti­če da će ne­ko­li­ci­nu uče­ni­ka na kra­ju škol­ske go­di­ne is­pra­ti­ti u pe­ti raz­red, u klu­pe ma­tič­ne ško­le u gra­du. Ipak, je­sen će uči­te­lji­ca­ma do­ni­je­ti no­vu ge­ne­ra­ci­ju, da i njoj po­ku­ša­ju na svoj na­čin ob­ja­sni­ti ne­ke ljud­ske i mo­ral­ne vri­jed­no­sti, ko­je su u da­na­šnje vri­je­me po­ma­lo za­po­sta­vlje­nje.
Ško­lar­ci is­ti­ču da sva­kog da­na ima za­ni­mlji­vih stva­ri ko­je se spon­ta­no de­se, smi­ju se i za­ba­vlja­ju na raz­li­či­te na­či­ne. Uče­ni­ca Te­o­do­ra Đu­ka­no­vić sprem­na je uvijek po­mo­ći dru­ga­ri­ma u svemu.
- Ako ne­ko ne stig­ne ne­što da is­pra­ti na ča­su ra­do mu dam mo­ju sve­sku da pre­pi­še, vo­lim da po­ma­žem. To me či­ni ja­ko sreć­nom –pri­ča Đu­ka­no­vić.
A da se đa­ci pr­va­ci naj­vi­še ra­du­ju ško­li, po­tvr­di­la je Tea Zla­ić.
- Od­li­čan sam đak, pa mi je sve la­ko. Su­per se osje­ćam. Sa dru­gim đa­ci­ma se do­bro sla­žem, dru­ži­mo se na škol­skom od­mo­ru u ško­li. Naj­vi­še vo­lim li­kov­no i mu­zič­ko – ka­že Zla­ić.
Njen dru­gar iz dru­gog raz­re­da, Đor­đe Đu­ka­no­vić če­tvr­ti je iz po­ro­di­ce ko­ji uči u ovoj ško­li.
- Ov­de su uči­le mo­je dvi­je se­stre i brat, a sa­da i ja. Svi­đa mi se jer smo baš svi okre­nu­ti za­jed­ni­štvu, a ka­da nam u raz­red do­la­ze no­vi uče­ni­ci pri­hva­ta­mo ih kao rav­no­prav­ne čla­no­ve na­še ma­le raz­red­ne za­jed­ni­ce – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
VI.R.


Ško­la pri­želj­ku­je vi­še đa­ka

Ve­sna To­do­ro­vić na­po­me­nu­la je da su u ško­li stvo­re­ni svi uslo­vi za rad za kva­li­tet­no od­vi­ja­nje na­sta­ve, te da je dje­ci pru­že­no sve da bu­du do­bri đa­ci.
- U škol­skim uči­o­ni­ca­ma po­sje­du­je­mo TV pri­jem­nik, DVD za gle­da­nje baj­ki, cr­ta­nih fil­mo­va, kom­pju­ter i sve ono či­me jed­na ško­la tre­ba da ras­po­la­že. Ima­mo i li­jep po­li­gon za fi­zič­ke ak­tiv­no­sti dje­ce. Re­no­vi­ran je i sa­ni­tar­ni čvor ta­ko da ima­mo sve uslo­ve za rad. Ra­di­mo na to­me da iz go­di­ne u go­di­nu bu­de još vi­še uče­ni­ka – ka­že To­do­ro­vić