JE­RE­VAN – Ko­me­mo­ra­ci­jom u Je­re­va­nu obi­lje­že­no je 100 go­di­na od po­gro­ma nad Jer­me­ni­ma u Tur­skoj to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta.
Sve­ča­no­sti je pri­su­stvo­va­lo 60 de­le­ga­ci­ja ra­znih ze­ma­lja, me­đu nji­ma i pred­sjed­ni­ci Sr­bi­je, Ru­si­je, Fran­cu­ske i Ki­pra.
Jer­men­ski pred­sjed­nik Serž Sar­gsjan obra­tio se oku­plje­ni­ma iz­ra­ziv­ši na­du „da će ne­dav­ni ko­ra­ci da se ma­sa­kr pre­po­zna kao ge­no­cid bi­ti od po­mo­ći da se raz­bi­je ta­ma od 100 go­di­na po­ri­ca­nja”.
Sar­gsjan je po­zdra­vio i Jer­me­ne u Tur­skoj ko­ji se pri­pre­ma­ju da na tr­gu Tak­sim u Is­tan­bu­lu oda­ju po­čast mr­tvi­ma, na­zi­va­ju­ći ih „ja­kim lju­di­ma ko­ji ra­de va­žnu stvar za svo­ju do­mo­vi­nu”.
Sar­gsjan je re­kao da će lju­di u Jer­me­ni­ji uvi­jek bi­ti uz one ko­ji su pa­ti­li zbog zlo­či­na pro­tiv čo­vječ­no­sti, do­da­ju­ći da će bes­kom­pro­mi­sna bor­ba pro­tiv ge­no­ci­da bi­ti sa­stav­ni dio jer­men­ske spolj­ne po­li­ti­ke, pre­no­si RTS.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, 100-go­di­šnji­ca ge­no­ci­da je po­sta­la no­va pre­kret­ni­ca u me­đu­na­rod­noj bor­bi pro­tiv ta­kvih zlo­či­na, ko­ji je tek ne­dav­no u mno­gim ze­mlja­ma pre­po­znat kao ge­no­cid.
Ko­me­mo­ra­ci­ja u Je­re­va­nu ko­jom se obi­lje­ža­va 100-go­di­šnji­ca po­gro­ma nad Jer­me­ni­ma, za vri­je­me Otom­na­skog car­stva, po­če­la je mar­šom hi­lja­da lju­di pre­ma spo­men-ob­lež­ju na kra­ju gra­da.
Sva­ki od li­de­ra je do­šao do me­mo­ri­jal­nog kom­plek­sa „Ci­cer­na­ka­berd” no­se­ći po jed­nu žu­tu ru­žu kao sim­bol sje­ća­nja, pre­no­se agen­ci­je.
Ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin is­ta­kao je da je stav Mo­skve o ge­no­ci­du nad Jer­me­ni­ma ne­pro­mi­je­njen, da je u pi­ta­nju ne­što što ne mo­že da se oprav­da.
„Ru­si­ja osta­je do­sled­na, uvi­jek smo vje­ro­va­li da ne mo­že da se oprav­da ta­ko ma­sov­no ubi­ja­nje lju­di”, do­dao je Pu­tin.
Fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­soa Oland is­ta­kao je da se po­klo­nio u znak sje­ća­nja na žr­tve ko­je ni­kad ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­ne.
Tur­ska se sna­žno pro­ti­vi ko­ri­šće­nju ter­mi­na ge­no­cid da se opi­še to ubi­ja­nje, jer je bi­lo mno­go mr­tvih na obje stra­ne, što je po­gor­ša­lo od­no­se iz­me­đu Tur­ske i Jer­me­ni­je. Pri­tom Tur­ska tvr­di da je bi­lo mno­go ma­nje ubi­je­nih.
Po­men će bi­ti odr­žan i u Tur­skoj, a pre­mi­jer Ahemt Da­vu­to­glu je iz­ja­vio da će ze­mlja „di­je­li­ti bol” Jer­me­na i po­no­vio da to ni­je bio ge­no­cid.
(RTS)


An­ka­ra ne pri­zna­je ge­no­cid

Ra­ni­je ovog mje­se­ca Tur­ska je opo­zva­la svog iza­sla­ni­ka u Va­ti­ka­nu, po­što je pa­pa Fra­nja ta­ko­đe upo­tre­bio ri­ječ ge­no­cid, na mi­si u ba­zi­li­ci Sve­tog Pe­tra.
Nje­mač­ki pred­sjed­nik Jo­a­kim Ga­uk je ta­ko­đe opi­sao ubi­stva kao ge­no­cid, uoči ras­pra­ve u nje­mač­kom par­la­men­tu o tom pi­ta­nju.
Ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma opi­sao je ma­sa­kr iz Pr­vog svjet­skog ra­ta kao „stra­šan po­kolj”, ali je iz­bje­gao ter­min ge­no­cid, zbog raz­buk­ta­va­nja stra­sti, po­vo­dom 100-go­di­šnji­ce.
I dok An­ka­ra tvr­di da ni­je ri­ječ o ge­no­ci­du, ali ne po­ri­če zlo­čin ve­li­kih raz­mje­ra, su­pro­tan stav ima­ju Evrop­ska uni­ja, Fran­cu­ska, Nje­mač­ka, pa­pa Fra­nja.