In­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pro­na­šli su ju­če pu­šku iz ko­je je pri­je dva da­na u Bu­dvi ubi­jen Sa­ša Mar­ko­vić (47). Pu­ška je pro­na­đe­na u šu­mi u na­se­lju Iva­no­vi­ći, na oko 500 me­ta­ra od mje­sta ubi­stva. In­spek­to­ri pret­po­sta­vlja­ju da je ubi­ca do­bro po­zna­vao te­ren, s ob­zi­rom da se ra­di o ne­pri­stu­pač­noj šu­mi, kroz ko­ju vo­di sa­mo uza­na ko­zja sta­za. Eg­ze­ku­tor je is­pa­lio pun šar­žer u gla­vu Sa­še Mar­ko­vi­ća, a za­tim po­bje­gao pre­ma pla­ni­ni.
Bu­dva­nin Sa­ša Mar­ko­vić ubi­jen je u sa­če­ku­ši u be­čić­kom na­se­lju Iva­no­vi­ći u pe­tak oko 17 ča­so­va.
–To­kom pre­tra­ge te­re­na pro­na­đe­na je pu­ška za ko­ju se sumnja da je ko­ri­šće­na u aten­ta­tu. Pu­ška je pro­na­đe­na u jed­nom žbu­nu na oko 500 me­ta­ra od mje­sta ubi­stva. Ona će bi­ti po­sla­ta u Fo­ren­zič­ki cen­tar na vje­šta­če­nje. Na li­cu mje­sta su pro­na­đe­ne i ča­u­re, ko­je će ta­ko­đe bi­ti pred­met vje­šta­če­nja – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
Mar­ko­vić je li­kvi­di­ran na sve­ga 100 me­ta­ra od ku­će, dok je bio u auto­mo­bi­lu. Ka­da se vra­ćao ku­ći, ubi­ca ga je sa­če­kao u šu­mi po­red pu­ta, oda­kle je u nje­ga is­pa­lio smr­to­no­sne hi­ce.
–Ubi­ca je znao Mar­ko­vi­će­vo kre­ta­nje, što uka­zu­je da je imao po­ma­ga­če ko­ji su mu ja­vlja­li gdje se žr­tva na­la­zi. Još uvi­jek je te­ško go­vo­ri­ti o even­tu­al­nom mo­ti­vu li­kvi­da­ci­je, jer se ra­di o čo­vje­ku bez mr­lje u ka­ri­je­ri, ko­ji je bio omi­ljen u gra­du i dru­štvu. U ci­lju pri­ku­plja­nja in­for­ma­ci­ja ko­je bi nas mo­gle do­ve­sti do na­ru­či­o­ca i iz­vr­ši­o­ca ubi­stva, pri­ve­den je ve­li­ki broj bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­nih li­ca iz Bu­dve i Ko­to­ra – ka­zao je naš sa­go­vor­nik iz po­li­ci­je.
Mar­ko­vić se kob­nog da­na auto­mo­bi­lom vra­ćao iz gra­da, a ži­vio je u na­se­lju ko­je se na­la­zi ne­da­le­ko od ho­te­la „Splen­did”. Ma­ski­ra­ni ubi­ca sa­če­kao ga je u obli­žnjoj šu­mi. Ka­da je Mar­ko­vić na­i­šao na ve­li­ku kri­vi­nu, na ko­joj je mo­rao da sma­nji br­zi­nu vo­zi­la, ubi­ca je iza­šao iz šu­me, stao is­pred auta i is­pa­lio ra­fal u nje­go­vo vo­zi­lo.
–Is­pi­tu­je se da li je ne­ko do­ve­zao ubi­cu do mje­sta gdje je če­kao Mar­ko­vi­ća ili je on pje­ške do­šao kroz šu­mu. Ni­ko od mje­šta­na ni­je pri­mi­je­tio da je ne­ko sum­nji­vo vo­zi­lo pri­je ubi­stva pro­šlo uza­nim pu­tem ko­ji vo­di do ku­će ubi­je­nog –ka­že naš sa­go­vor­nik.
Iz Upra­ve po­li­ci­je je sa­op­šte­no da slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti Bu­dva, u sa­dej­stvu sa slu­žbe­ni­ci­ma Sek­to­ra kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je, pred­u­zi­ma­ju in­ten­ziv­ne ak­tiv­no­sti na ra­svje­tlja­va­nju ovog ubi­stva.
–Be­ži­vot­no ti­je­lo S.M, ko­ji je li­šen ži­vo­ta upo­tre­bom va­tre­nog oruž­ja, za­te­če­no je oko 17.05 u vo­zi­lu mar­ke „al­fa ro­meo“ u na­se­lju Iva­no­vi­ći – Be­či­ći. Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, u sa­rad­nji sa nad­le­žnim tu­ži­o­cem, pred­u­zi­ma­ju mje­re i rad­nje na te­re­nu u ci­lju iden­ti­fi­ko­va­nja li­ca ko­je je po­či­ni­lo ovo kri­vič­no dje­lo –sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
Mar­ko­vić je ro­đen 19. apri­la 1967. go­di­ne u Bu­dvi. Do 1998. go­di­ne se ba­vio pri­vat­nim bi­zni­som, a po­tom se ak­tiv­no uklju­čio u po­li­ti­ku kroz rad u Li­be­ral­nom sa­ve­zu Cr­ne Go­re, či­ji je član bio od 1990. go­di­ne. Oba­vljao je vi­še po­li­tič­kih funk­ci­ja u Cr­noj Go­ri, a bio je i po­sla­nik u par­la­men­tu dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra.
Do pri­je ne­ko­li­ko go­di­na bio je su­vla­snik bu­dvan­skog re­sto­ra­na „Old fi­šer­men”, jed­nog od naj­ljep­ših i naj­po­zna­ti­jih u me­tro­po­li tu­ri­zma. Od maj­ke je na­sli­je­dio ne­kret­ni­ne i ze­mlji­šte, ko­je je ka­sni­je pro­dao i na­pra­vio ve­le­lep­nu vi­lu u na­se­lju Iva­no­vi­ći, ko­ju je na­mje­ra­vao da pre­pro­da, ali je po­sao sa ne­kret­ni­na­ma ubr­zo spla­snuo.
Mar­ko­vić je iza se­be osta­vio oca, su­pru­gu i dvo­je ma­lo­ljet­ne dje­ce, a bi­će sa­hra­njen, da­nas u 14 ča­so­va na gro­blju u Bu­dvi.
D.Ž.

Po­di­ći ni­vo od­go­vor­no­sti u slu­žba­ma

Ubi­stvo biv­šeg po­sla­ni­ka Li­be­ral­nog sa­ve­za Sa­še Mar­ko­vi­ća, kao i ne­ka pret­hod­na ubi­stva, uka­zu­je na po­tre­bu do­dat­nog po­di­za­nja ni­voa od­go­vor­no­sti u nad­le­žnim dr­žav­nim slu­žba­ma, re­kao je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Upi­tan da li je ubi­stvo Sa­še Mar­ko­vi­ća po­sled­nji sig­nal da ne­ko u obla­sti jav­ne bez­bjed­no­sti tre­ba da sno­si od­go­vor­nost, Đu­ka­no­vić je ka­zao da se na­da da će nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni ve­o­ma br­zo sa­op­šti­ti re­zul­ta­te is­tra­ge o tom tra­gič­nom do­ga­đa­ju.
–Sva­ka­ko da ovo ubi­stvo, kao i ne­ka od pret­hod­nih ubi­sta­va, uka­zu­je na po­tre­bu do­dat­nog po­di­za­nja ni­voa od­go­vor­no­sti u nad­le­žnim dr­žav­nim slu­žba­ma, po­čev od po­li­ci­je, ali ne sa­mo od po­li­ci­je – re­kao je Đu­ka­no­vić no­vi­na­ri­ma na­kon iz­bor­ne kon­ven­ci­je pod­go­rič­kog od­bo­ra De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta.
On je pod­sje­tio da je no­vim si­stem­skim rje­še­nji­ma pri­lič­no iz­mi­je­nje­na ulo­ga po­je­di­nih dr­žav­nih or­ga­na i na­gla­še­na ulo­ga tu­ži­la­štva, uz ocje­nu da je pre­sud­no va­žna ulo­ga su­do­va i nji­ho­ve ka­zna­ne po­li­ti­ke.
–To bi, sve ukup­no, tre­ba­lo da obez­bi­je­di vi­ši ni­vo prav­ne kul­tu­re, pri­dr­ža­va­nja za­ko­ni­to­sti i, po­sle­dič­no, vi­ši ni­vo si­gur­no­sti za sve gra­đa­ne. Sve ovo na­la­že po­tre­bu do­dat­nog za­o­štra­va­nja od­go­vor­no­sti, po­di­za­nje ni­voa pro­fe­si­o­nal­no­sti i efi­ka­sno­sti u ra­du nad­le­žnih or­ga­na, ka­ko bi­smo obez­bi­je­di­li jed­nu od ključ­nih pret­po­stav­ki za kva­li­te­tan ži­vot lju­di, a to je prav­na si­gur­nost – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
M.V.

Sa­šu je ubio si­stem
–„Za­što osu­di­ti stro­že” si­le­dži­ju Pe­jo­vi­ća, „za­što ne ša­ma­ra­ti” opo­zi­ci­o­ne po­sla­ni­ke, „za­što ne ubi­ja­ti” ure­di­ke an­ti­re­žim­skih me­di­ja i pro­fe­si­o­nal­ne po­li­caj­ce, ka­da Žan Klod Jun­ker „ju­če” re­če da je „EK im­pre­si­o­ni­ra­na na­pret­kom Cr­ne Go­re u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja”, da je „po­sve­će­nost Cr­ne Go­re una­pre­đe­nju vla­da­vi­ne pra­va i slo­bo­de me­di­ja ohra­bru­ju­ća”!? Ovo sam na­pi­sao ju­če, dva ili tri sa­ta pri­je ubi­stva mog pri­ja­te­lja Sa­še Mar­ko­vi­ća. Ni­su ovo bi­le pro­roč­ke ri­je­či ili pred­o­sje­ćaj ko­ji je pro­go­vo­rio iz du­bi­ne ne­ke me­fi­sto­fel­ske in­te­li­gen­ci­je... Na­pro­tiv, ovo je ži­vot­na i sva­ko­dnev­na cr­no­gor­ska pred­sta­va, ko­ju zna­ju i pti­ce na gra­ni, ko­ja se od­vi­ja pred na­šim oči­ma u zad­nje dvi­je de­ce­ni­je u či­stoj for­mi em­pi­rij­ske de­fi­ni­ci­je, kon­ven­ci­je, nor­ma­ti­ve... Ru­ko­pis dr­ža­ve ko­ji po­dra­ža­va Evrop­ska uni­ja u svo­jim sram­nim iz­vje­šta­ji­ma. Kao da su­per­vi­zo­ru, i do­ma­ćem i stra­nom, od­go­va­ra am­bi­jent am­bi­sa i stra­ha, ne­kog pri­je­te­ćeg iš­če­ki­va­nja. Jer sa­mo ta­da do­no­si­mo „is­prav­ne” od­lu­ke, ra­ci­o­nal­ne i prag­ma­tič­ne. Si­stem ubi­ja naj­bo­lje od nas. Si­stem je ubio Sa­šu – po­ru­čio je Mar­ko­vi­ćev pri­ja­telj Du­ško Ko­va­če­vić.