di­rek­tor­ka Fo­ru­ma slo­ven­skih kul­tu­ra, me­đu­na­rod­ne usta­no­ve sa sje­di­štem u Lju­blja­ni, An­dre­ja Rih­ter, uče­stvo­va­la je u ra­du pred­stav­ni­ka Me­đu­na­rod­nog sa­vje­ta mu­ze­o­lo­ga za Ju­go­i­stoč­nu Evro­pu (RA ICOM SEE) u Po­mor­skom mu­ze­ju u Ko­to­ru. Po stru­ci isto­ri­čar­ka, 20 go­di­na je ra­di­la u Mu­ze­ju mo­der­ne isto­ri­je, te je ta­ko po­sta­la i uspje­šan mu­ze­o­log. Ona je Fo­rum osno­va­la 2004. go­di­ne oku­plja­ju­ći mi­ni­stre kul­tu­ra Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Ma­ke­do­ni­je, Bu­gar­ske, Ukra­ji­ne, Ru­si­je, Polj­ske, Če­ške i Slo­vač­ke. To je bi­la go­di­na ka­da je i sa­ma po­sta­la mi­ni­star­ka kul­tu­re Re­pu­bli­ke Slo­ve­ni­je. „Kul­tu­ra i umjet­nost su pu­no vi­še ne­go po­li­ti­ka, to je vr­lo zna­čaj­no da se zna i ja osta­jem isto­ri­čar-mu­ze­o­log, to je pr­vo mo­je za­ni­ma­nje i mo­ja lju­bav”, ka­že na­ša ugled­na sa­go­vor­ni­ca.
- Za me­ne je naj­ve­će bo­gat­stvo ka­da smo pri­je 20 go­di­na osno­va­li Dječ­ji mu­zej u Ce­lju, za to su me­ne pri­je 12 go­di­na pre­po­zna­li kao mi­ni­star­ku kul­tu­re. Mo­ja is­ku­stva su ta­da bi­la vr­lo ja­ka jer Slo­ve­ni­ja je ta­da ušla u Uni­ju i me­ni je bi­lo do­pu­šte­no da ta­da, 2004. go­di­ne, usred Bri­se­la go­vo­rim na svom slo­ven­skom je­zi­ku, to mi je bi­lo naj­ve­će po­li­tič­ko do­stig­nu­će, pri­je to­ga tri go­di­ne za go­vor­ni­com smo istu­pa­li sa­mo na en­gle­skom...Pu­no is­ku­stva, pu­no kon­tak­ta, ne sa­mo na pod­ruč­ju mu­ze­o­lo­gi­je i po­li­ti­ke, po­zna­jem to­li­ko lju­di, što mi olak­ša­va rad u Fo­ru­mu, ka­že Rih­ter. Fo­rum slo­ven­skih kul­tu­ra po­ve­zu­je Slo­ve­ne i u do­me­nu kul­tur­ne ba­šti­ne i umjet­no­sti, a knji­žev­nost je oblast o ko­joj je raz­go­va­ra­la i sa na­šim mi­ni­strom kul­tu­re.
-Mi pra­vi­mo ve­li­ki knji­žev­ni pro­gram, sa slo­ven­skim pi­sci­ma, ima­mo zbir­ku „Sto slo­ven­skih ro­ma­na”, u okvi­ru ko­ga je iza­šlo 45 knji­ga, sad ide­mo u tre­ći svi­jet i pra­vi­mo pre­vo­de na en­gle­ski, por­tu­gal­ski i špan­ski. Vr­lo mi je dra­go da je vaš sa­da­šnji mi­ni­star kul­tu­re Pa­vle Go­ra­no­vić, autor, pi­sac, vr­lo drag čo­vjek ko­ji je bio sa na­ma u Fo­ru­mu 2006-2007. go­di­ne. Ta­da je Cr­na Go­ra raz­mi­šlja­la da isto pra­vi li­stu od de­set auto­ra, mi­slim da će to sa­da da se de­si, ta­ko da i Cr­na Go­ra uđe u ovaj pro­je­kat, što je bit­no da svi osta­li mo­že­mo sa te li­ste da cr­pi­mo, da iza­be­re­mo jed­nog auto­ra i da ga pre­ve­de­mo u na­še je­zi­ke (slo­ve­nač­ki, ru­ski, bu­gar­ski, ma­ke­don­ski..) i da pra­vi­mo ovaj evrop­ski pro­je­kat za ko­ji smo do­bi­li sred­stva, da on­da ide­mo na en­gle­ski, por­tu­gal­ski, špan­ski,ka­že Rih­ter za Dan.
Ona je od pro­šle go­di­ne u okvi­ru Fo­ru­ma usta­no­vi­la Na­gra­du „Ži­va”, ko­ja ime do­bi­la po po bo­gi­nji lje­po­te i plod­no­sti u Slo­ve­ni­ji, sa na­mje­rom da se za­pad­noj kul­tu­ri pred­sta­vi­ma­nje po­zna­ta slo­ven­ska ba­šti­na. Bo­ra­vak u Ko­to­ru je is­ko­ri­sti­la da raz­gle­da Po­mor­ski mu­zej, ko­ji je ove go­di­ne apli­ci­rao za tu na­gra­du.
-Na­gra­da „Ži­va” je je­dan od mno­gih pro­je­ka­ta ko­je mi u Fo­ru­mu ra­di­mo, ona po­ve­zu­je mu­ze­je. Sva­ke go­di­ne ima­mo kon­kurs, a 14. ma­ja će bi­ti do­di­je­lje­na u San Pe­ter­bur­gu. Nje­na su­šti­na je kad mu­zej pra­vi apli­ka­ci­ju, po dva čla­na ži­ri­ja idu u mu­ze­je da ih vi­di­mo „in si­tu” i raz­go­va­ra­mo sa lju­di­ma. Raz­go­va­ra­li smo i sa za­po­sle­ni­ma Po­mor­skog mu­ze­ja u Ko­to­ru, a a kon­ku­ren­ci­ja ja­ka - ove go­di­ne apli­ci­ra­lo je 15 mu­ze­ja iz 12 dr­ža­va, što je pu­no. Me­đu kan­di­da­ti­ma je i Mu­zej Ju­go­sla­vi­je iz Be­o­gra­da, Mu­zej Jasna Po­lja­na, Mu­zej Tol­sto­ja iz Ru­si­je, Et­no­graf­ski mu­zej iz San Pe­ter­bur­ga, po­seb­no ve­li­ki Mu­ze­ji i ga­le­ri­je iz Lju­blja­ne, Ar­he­o­lo­ški mu­zej Za­greb, Mu­zej sta­kla iz Za­dra, dva kan­di­da­ta iz Slo­vač­ke, dva iz Bu­gar­ske, Ma­ke­do­ni­je... -Pro­šle go­di­ne pr­vu na­gra­du „Ži­va” je do­bi­la Ga­le­ri­ja Ma­ti­ce Srp­ske iz No­vog Sa­da, ko­ja je pu­no uči­ni­la u de­se­to­go­di­šnjoj tran­sfor­ma­ci­ji, ta­ko da je me­đu­na­rod­ni ži­ri ko­ji je sa­sta­vljen od de­set su­di­ja pro­ci­je­nio da je ta usta­no­va naj­bo­lja, ob­ja­šnja­va An­drea Rih­ter. Sa­sta­nak bor­da ICOM-a bio je ko­ri­stan i za nju, jer je sre­la no­ve lju­de, upo­zna­la se sa za­ni­mlji­vim ide­ja­ma i pro­jek­ti­ma.
- Ova Ali­jan­sa i Fo­rum slo­ven­skih kul­tu­ra tre­ba da se na­đe­mo na dvi­je tač­ke: pr­va je ne­ma­te­ri­jal­na ba­šti­na, da ja pre­ne­sem mi­ni­stri­ma kul­tu­re, ko­ji su na­ši čla­no­vi, ko­li­ko je to bit­no u svim ze­mlja­ma ko­je ni­su to­li­ko uklju­če­ne, a dru­go, mi ra­di­mo je­dan vr­lo do­bar pr­o­jekt ga­stro­no­mi­je, pro­mo­vi­še­mo ne­ma­te­ri­jal­nu ba­šti­nu, za­vr­ši­li smo pr­vu fa­zu, a ču­jem da se taj pro­je­kat ra­di i u dru­gim ze­mlja­ma re­gi­o­na. Bi­lo bi li­je­po da sa pred­sjed­ni­com Mi­lom Ži­van­če­vić-Po­po­vić kon­kre­ti­zu­je­mo ka­ko bi­smo sa ku­hi­njom Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Sr­bi­je, Cr­ne Go­re, Ma­ke­do­ni­je, iza­šli uži­vo, va­ni, na sje­ver me­đu Slo­ve­ne, po­ru­ču­je pred­sjed­ni­ca Fo­ru­ma.
M.D.Po­po­vić

Go­vo­ri polako

Fon­da­ci­ja „Fo­rum” je ma­lo ve­ća od ICOM-a, jer u svom okri­lju ima sve Slo­ve­ne sa sje­ve­ra, ju­ga, is­to­ka i za­pa­da. Vr­lo va­žna ne­ma­te­ri­jal­na ba­šti­na su je­zi­ci ko­ji, na­ža­lost, u Bri­se­lu, ili u Be­ču, u Evro­pi, ili u Une­sku ni­su baš po­zna­ti, lju­di na za­pa­du i na dru­gim kon­ti­nen­ti­ma ne zna­ju da mi Slo­ven­ci, vi Cr­no­gor­ci, Sr­bi, Hr­va­ti, Bo­san­ci, Bu­ga­ri, Ru­si, go­vo­ri­mo sva­ko svoj je­zik. Kod nas u Fo­ru­mu svi se ra­zu­mi­je­mo vr­lo do­bro kad go­vo­ri­mo po­la­ko, to je va­žno da se me­đu­sob­no pre­po­zna­je­mo, da se slu­ša­mo i ra­zu­mi­je­mo, što na za­pa­du ne zna­ju. Va­žno je da mi mo­že­mo da ko­mu­i­ni­ci­ra­mo na druk­či­ji na­čin, mno­go du­blje, jer ako upo­tre­blja­vaš en­gle­ski ili dru­gi je­zik, to je mno­go te­že, ka­že Rih­ter.