Slav­ni nje­mač­ki pi­sac i do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost Gin­ter Gras, pre­mi­nuo je ju­če u nje­mač­kom gra­du Li­be­ku, u 87. go­di­ni. Vi­jest o smr­ti knji­žev­ni­ka ob­i­šla je svi­jet, i iza­zva­la broj­ne ko­men­ta­re ka­ko o nje­go­vom dje­lu, ta­ko i o sta­vo­vi­ma ko­je je za­stu­pao to­kom ži­vo­ta.
- Gras je je­dan od naj­ve­ćih pi­sa­ca 20. vi­je­ka na nje­mač­kom je­zi­ku, ali i je­dan od naj­an­ga­žo­va­ni­jih po­sli­je Pe­te­ra Hand­kea. Kao što je ,,Li­me­ni do­boš” za­i­sta re­mek dje­lo, ta­ko se i sva Gra­so­va kon­tro­verz­nost mo­že sa­gle­da­ti u auto­bi­o­gra­fi­ji ,,Lju­šte­nje lu­ka” - ka­zao je ,,Da­nu” knji­žev­nik Be­ćir Vu­ko­vić. Pri­bli­ža­va­ju­ći nam dje­lo ,,Li­me­ni do­boš” Vu­ko­vić je is­ta­kao da je glav­ni ju­nak Oskar Ma­ce­rat sa tri go­di­ne, ka­da je do­bio li­me­ni do­boš, od­lu­čio da vi­še ne ra­ste ka­ko ne bi li­čio na od­ra­sle i na taj na­čin za­u­zeo stav pre­ma svi­je­tu od­ra­slih, zlu, bi­je­di du­ha, od­bi­ja­ju­ći svo­je vri­je­me.
- Oskar ipak ne ži­vi iz­nad isto­ri­je i sa­mo je na­iz­gled vje­či­to di­je­te. Ovaj iz­op­šte­ni Ma­ce­rat je sam Gin­ter Gras ko­ji ži­vi u psi­hič­koj bol­ni­ci, ali, i šta je svi­jet ne­go jed­na bol­ni­ca – na­vo­di Vu­ko­vić. On je do­dao da je ono što je po­seb­no upe­ča­tlji­vo, ka­da je u pi­ta­nju Gra­so­va kon­tro­verz­nost, u stva­ri nje­gov stav pre­ma bom­bar­do­va­nju Sr­bi­je 1999. go­di­ne.
- Gin­ter Gras se mo­že po­re­di­ti sa Pe­te­rom Hand­ke­om, ali po su­prot­no­sti ka­da je u pi­ta­nju stav o bom­bar­do­va­nju SRJ 1999. go­di­ne. Ipak, ne­spor­no je da su oba ve­li­ki pi­sci – ob­ja­snio je Vu­ko­vić. Ovaj ve­li­kan pi­sa­ne ri­je­či je pred kraj ži­vo­ta re­vi­di­rao svoj stav o bom­bar­do­va­nju SRJ.
Gin­ter Gras je ro­đen 1927. go­di­ne u Polj­skom gra­du Dan­ci­gu, da­nas Gdanj­sku. Kao mla­dić je vo­lon­ti­rao u pod­mor­nič­koj slu­žbi, 1942. je pri­stu­pio Raj­sar­bajt­din­stu, a u no­vem­bru 1944. Va­fen SS-u. Bo­rio se u de­se­toj SS ten­kov­skoj di­vi­zi­ji Frund­sberg od fe­bru­a­ra do apri­la 1945, ka­da je ra­njen i pre­ba­čen u ame­rič­ki lo­gor za rat­ne za­ro­blje­ni­ke.
Svo­ju naj­po­zna­ti­ju knji­gu „Li­me­ni do­boš” ob­ja­vio je 1959. go­di­ne, po ko­joj je dvi­je de­ce­ni­je ka­sni­je sni­mljen film ko­ji je na­gra­đen Oska­rom i Zlat­nom pal­mom u Ka­nu. Po­znat je po dje­li­ma „Mač­ka i miš” (1961) i „Pse­će go­di­ne” (1963). Uz „Li­me­ni do­boš”, ove tri knji­ge či­ne Gra­so­vu Dan­cig tri­lo­gi­ju ko­je go­vo­re o uspo­nu na­ci­zma.
- Gin­ter Gras je bio je­dan od ve­li­ka­na ko­ji je obi­lje­žio kraj 20. i po­če­tak 21. vi­je­ka. Ma­da je­dan od no­be­lo­va­ca kon­tro­verz­ne bi­o­gra­fi­je, on je kraj svog ži­vo­ta pro­veo kao eks­pli­cit­ni hu­ma­ni­sta i lje­vi­čar. Imao je po­seb­no za­pa­že­no ra­zu­mi­je­va­nje za do­ga­đa­je u Ju­go­sla­vi­ji. U jed­nom tre­nut­ku ja­sno je is­tu­pio pro­tiv do­mi­nant­nih sta­vo­va Za­pa­da u od­no­su na pi­ta­nja pra­vič­no­sti i prav­de na Bal­ka­nu. No, ono što je naj­va­žni­je, on osta­je kao ve­li­ki evrop­ski autor po­zna­tih po­e­ma i ro­ma­na, na­ro­či­to ,,Li­me­nog do­bo­ša” ko­ji je i na fil­mu do­ži­vio ve­li­ki uspjeh. Gras je bio je­dan od ve­li­ka­na ko­je smrt sa­mo fi­zič­ki iz­mje­sti iz ži­vo­ta – ka­že knji­žev­nik Ili­ja La­ku­šić.
A.Ć.


Šta re­če­no bi­ti mo­ra

Gras je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na svo­jom pje­smom „Šta re­če­no bi­ti mo­ra” u ko­joj op­tu­žu­je Izra­el da pri­je­ti svjet­skom mi­ru, iza­zvao bur­ne re­ak­ci­je i kri­ti­ke. I ta­da, kao i ka­da se sa­zna­lo da je bio u SS je­di­ni­ca­ma, mno­gi su tra­ži­li da Gras vra­ti No­be­lo­vu na­gra­du, ko­ja mu je do­di­je­lje­na 1999. go­di­ne. U pje­smi „Šta re­če­no bi­ti mo­ra”, Gras je iz­nio za­bri­nu­tost da bi Izra­el „mo­gao da sa­tre cio iran­ski na­rod” zbog stra­ho­va­nja u ve­zi sa nu­kle­ar­nim pro­gra­mom Te­he­ra­na i da „atom­ska si­la Izra­el ugro­ža­va već krh­ki mir u svi­je­tu”, što je ta­da iza­zva­lo re­a­go­va­nja i kri­ti­ke iz­van i u sa­moj Nje­mač­koj i za­htje­ve da vra­ti No­be­lo­vu na­gra­du. So­ci­jal­de­mo­kra­ta Gras je ta­da i iz re­do­va svo­jih po­li­tič­kih isto­mi­šlje­ni­ka uz pri­zna­nje za svoj knju­žev­ni dar i ta­le­nat, za­ra­dio kri­ti­ke. Pi­sac je ta­da go­vo­rio da su ga zlo­či­ni na­ci­sta pro­tiv Je­vre­ja i stra­ho­va­nja da će bi­ti pro­gla­šen an­ti­se­mi­tom spre­ča­va­li da otvo­re­no kri­ti­ku­je Izra­el i po­ma­lo pro­ro­čan­ski upo­zo­ra­vao da bi „su­tra mo­glo da bu­de ka­sno”. „Ne­ću vi­še ću­ta­ti, jer mi se smu­či­la hi­po­kri­zi­ja Za­pa­da”, po­ru­či­vao je ta­da Gras, prenosi TANJUG.


Gri­jeh iz mla­do­sti

Gras je do­bio broj­ne na­gra­de, a 1999. je do­bio i No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost. Ka­ko pi­šu kri­ti­ča­ri, ali i mno­gi hro­ni­ča­ri, za mno­ge je Gras du­go bio glas ge­ne­ra­ci­je Nje­ma­ca ko­ja je sta­sa­la to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta i no­si­la te­ret kri­vi­ce svo­jih ro­di­te­lja za zlo­či­ne ko­je su to­kom ra­ta po­či­ni­li na­ci­sti. Kad je 2006. go­di­ne, po­sli­je de­ce­ni­ja pri­kri­va­nja isti­ne, pri­znao da je kao mla­dić po­sled­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci Dru­gog svjet­skog ra­ta bio u elit­nim na­ci­stič­kim SS je­di­ni­ca­ma, bi­lo je pred­lo­ga da mu se No­be­lo­va na­gra­da odu­zme. Iako mu je ta­da bio za­bra­njen ula­zak u Izra­el, No­be­lo­va na­gra­da mu je osta­la. Na­kon tog pri­zna­nja, biv­ši polj­ski pred­sjed­nik Leh Va­len­sa tra­žio je da se Gra­su odu­zme ti­tu­la po­ča­snog gra­đa­ni­na Gdanj­ska, ko­ju i sam ima, ali je po­tom pri­hva­tio Gra­so­vo pri­zna­nje gre­ške iz mla­do­sti. U sam vrh svjet­ske knji­žev­no­sti vra­ća se 2002. go­di­ne knji­gom „Hod ra­ka”, a 2006. je na­pi­sao auto­bi­o­gra­fi­ju „Lju­šte­ći luk”. Gras je, iz­me­đu osta­log, bio i gla­sni pro­tiv­nik po­nov­nog uje­di­nje­nja Nje­mač­ke 1990. go­di­ne, prenosi TANJUG.