Svinj­ske pr­šu­te i po­lut­ke ba­če­ne su u mo­re, u bli­zi­ni pla­že Ga­li­ja, ko­ja se na­la­zi iz­me­đu Bu­dve i Pe­trov­ca, a me­so u ras­pa­da­nju na­la­zi se na oko 10 me­ta­ra du­bi­ne. Je­zi­vom pri­zo­ru u cr­no­gor­skom pod­mor­ju svje­do­čio je ro­ni­lac sa Ce­ti­nja, ko­ji je u pe­tak, umje­sto pod­vod­ne lje­po­te, na­i­štao na svinj­ske po­lut­ke i pr­šu­te u ras­pa­da­nju.
– Bio sam za­pre­pa­šćen ka­da sam to vi­dio. Na oko 100-200 me­ta­ra u krug vi­dio sam dva­de­se­tak po­lut­ki i pr­šu­ta u ras­pa­da­nju. Pro­sto ne mo­gu da vje­ru­jem da je ne­ko­me pa­lo na pa­met da u mo­re is­to­va­ri ta­kav ot­pad, a ni­je mi ja­sno ni ka­ko je to iz­veo, s ob­zi­rom da je pri­laz pla­ži Ga­li­ja ne­pri­stu­pa­čan. U sva­kom slu­ča­ju, ovo je stra­šno – ka­zao je ro­ni­lac sa Ce­ti­nja za „Dan”.
O nje­go­vom „pro­na­la­sku” svje­do­či i fo­to­gra­fi­ja ko­ju je na­pra­vio nje­gov pri­ja­telj.
U Upra­vi za in­spek­cij­ske po­slo­ve ju­če i pre­kju­če ni­je­su od­go­va­ra­li na na­ša pi­ta­nja da li im je pri­ja­vljen ovaj slu­čaj i da li su re­a­go­va­li, s ob­zi­rom da su bi­li pra­znič­ni da­ni. Glav­ni ve­te­ri­nar­ski in­spek­tor Mir­ja­na Dra­ško­vić u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru ka­za­la je da Ve­te­ri­nar­ska in­spek­ci­ja ni­je do­bi­la ni­ka­kvu pri­ja­vu po­vo­dom ba­če­nog svinj­skog me­sa u mo­re. Ona je uka­za­la da se in­spek­to­ri Ve­te­ri­nar­ske in­spek­ci­je ne ba­ve ta­kvim is­tra­ga­ma, te da je me­so u mo­re mo­gao ba­ci­ti bi­lo ko. Ni­ka­kvo oba­vje­šte­nje, ka­ko je ka­za­la, za vri­je­me rad­nih da­na ni­je­su do­bi­li ni od ko­mu­nal­ne po­li­ci­je ni­ti od bi­lo ko­ga dru­gog.
Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta Ozon Alek­san­dar Pe­ro­vić is­ti­če da je ne­kon­tro­li­sa­no od­la­ga­nje ot­pa­da u pod­mor­ju i na mor­skom dnu pro­blem ko­ji je u Cr­nohj Go­ri ve­o­ma iz­ra­žen.
– Ako zna­mo ko­li­ko je eko­lo­ške i eko­nom­ske šte­te na­ni­je­lo ne­pra­vil­no upra­vlja­nje gri­tom iz Bi­je­le, tre­ba­lo bi da bu­de­mo svje­sni da će nas ve­o­ma sku­po ko­šta­ti sa­na­ci­ja i sve što će sem to­ga bi­ti po­treb­no ura­di­ti ka­ko bi se pro­mi­je­ni­la prak­sa – upo­zo­rio je on.
Pe­ro­vić je is­ta­kao da je oči­gled­no da će mo­ra­ti da se una­pri­je­di i mo­ni­to­ring mor­skih eko­si­ste­ma, ali i za­kon­ski okvir, na šta su iz Ozo­na vi­še pu­ta uka­zi­va­li.
– Ne bi­smo smje­li za­bo­ra­vi­ti da je po­treb­no ri­je­ši­ti pro­blem upra­vlja­nja ot­pa­dom i ot­pad­nim vo­da­ma, na­ro­či­to to­kom ljet­nje se­zo­ne, jer se ge­ne­ri­šu zna­čaj­no ve­će ko­li­či­ne i sva­ka­ko je ve­ća i pri­jet­nja po jav­no zdra­vlje i ži­vot­nu sre­di­nu. Sve ovo po­tvr­đu­je da je na­ša ini­ci­ja­ti­va o do­no­še­nju Za­ko­na o za­šti­ti pod­mor­ja i mor­skog dna bi­la oprav­da­na, jer bi tu tre­ba­lo da bu­du uvr­šte­ne i ade­kvat­ne ka­zne­ne mje­re či­jom bi efi­ka­snom pri­mje­nom una­pri­je­di­li po­sto­je­će pri­lič­no ne­po­volj­no sta­nje – oci­je­nio je Pe­ro­vić.
Z.P.-A.T.


Čest pri­mjer

U iz­vje­šta­ju o ra­du Ve­te­ri­nar­ske in­spek­ci­je za pro­šlu go­di­nu na­ve­de­no je da je zbri­nja­va­nje nus pro­iz­vo­da od ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla bi­lo jed­na od če­šćih ne­pra­vil­no­sti ko­je su in­spek­to­ri ovog ti­je­la kon­sta­to­va­li u svo­jim nad­zo­ri­ma u pro­šloj go­di­ni. Po­sled­nji slu­čaj ba­če­nih svinj­skih po­lut­ki u Ja­dran­sko mo­re ni­je je­di­ni pri­mjer od­la­ga­nja nus pro­iz­vo­da ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla.
Gra­đa­ni Ce­ti­nja, Ba­ra i dru­gih gra­do­va u vi­še na­vra­ta bi­li su iz­lo­že­ni po­ja­vi di­vljih de­po­ni­ja, u ko­ji­ma je ne­ri­jet­ko za­vr­ša­vao i ot­pad iz kla­ni­ca. Ipak, po­sle­di­ca­ma ta­kvog od­la­ga­nja, na­či­nom na ko­ji ta­kav ot­pad uti­če na ži­vot­nu sre­di­nu, zdra­vlje lju­di, ši­re­nje za­ra­znih bo­le­sti, ni­ko se ni­je ba­vio, pa je oči­to da su pri­ro­da, par­ko­vi i mo­re i da­lje naj­i­de­al­ni­ja od­la­ga­li­šta sve­ga i sva­če­ga za po­tre­be ne­ra­zum­nih i ba­ha­tih po­je­di­na­ca.