IS­TAN­BUL – Pr­vi put po­sli­je 85 go­di­na, mu­sli­man­ski imam re­ci­to­vao je Ku­ran u Aja So­fi­ji, naj­po­zna­ti­jem obi­ljež­ju Is­tan­bu­la, mu­ze­ju ko­ji je ne­ka­da slu­žio kao cr­kva, a po­tom i dža­mi­ja.
Aja So­fi­ju su vo­đe mo­der­ne Tur­ske pre­tvo­ri­le u mu­zej 1930-ih, a se­ku­lar­ni Tur­ci da­nas za­zi­ru od po­ku­ša­ja da se zgra­da po­no­vo isla­mi­zu­je.
Dio iz Ku­ra­na, islam­ske sve­te knji­ge, iz­re­ci­to­van je u pe­tak uve­če na ce­re­mo­ni­ji u Aja So­fi­ji po­vo­dom otva­ra­nja no­ve iz­lo­žbe „Lju­bav pro­ro­ka”, pre­no­si AFP.
Ci­tat je iz­go­vo­rio imam dža­mi­je Ah­met Ham­di Ake­ski u An­ka­ri. Ce­re­mo­ni­ji su pri­su­stvo­va­li naj­vi­ši tur­ski zva­nič­ni­ci.
Agen­ci­ja Ana­do­li­ja pre­no­si da je ovo pr­vo či­ta­nje Ku­ra­na u Aja So­fi­ji u po­sled­njih 85 go­di­na.
Na iz­lo­žbi u Aja So­fi­ji, ko­ja će bi­ti otvo­re­na do 8. ma­ja, pri­ka­za­ne su ka­li­gra­fi­je po­sve­će­ne pro­ro­ku Mu­ha­me­du.
Ve­li­čan­stve­na gra­đe­vi­na iz­gra­đe­na je u 6. vi­je­ku kao vi­zan­tij­ska cr­kva i bi­la je sje­di­šte Ca­ri­grad­ske pa­tri­jar­ši­je. Ka­da su Tur­ci pod vođ­stvom Meh­me­da Dru­gog po­ko­ri­li grad 1453. Aja So­fi­ja je pre­tvo­re­na u dža­mi­ju što je i bio do ko­lap­sa Oto­man­skog car­stva sre­di­nom 1930-ih ka­da su je vla­sti „no­ve” Tur­ske pred­vo­đe­ne Mu­sta­fom Ke­ma­lom Ata­tur­kom pre­i­me­no­va­le u mu­zej otvo­ren za sve.
To­kom vla­da­vi­ne Par­ti­je prav­de i raz­vo­ja (AKP) pred­sjed­ni­ka Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na ču­li su se po­zi­vi da se Aja So­fi­ja po­no­vo pre­tvo­ri u dža­mi­ju.
Pot­pred­sjed­nik vla­de Bu­lent Arinč u no­vem­bru 2013. iza­zvao je po­tre­se na­go­vje­stiv­ši da se na­da da će se sta­tus Aja So­fi­je usko­ro pro­mi­je­ni­ti uz ko­men­tar da sa­da iz­gle­da „tu­žno”, ali da se na­da da će se „usko­ro po­no­vo smi­ja­ti”.
Grč­ka je ta­da bur­no re­a­go­va­la ocje­niv­ši da ta­kve iz­ja­ve „vri­je­đa­ju vjer­ska osje­ća­nja mi­li­o­na hri­šća­na”.
(Tan­jug)


Pa­pa po­kolj Jer­me­na
na­zvao ge­no­ci­dom

VA­TI­KAN) – Pa­pa Fra­njo je ju­če, po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja sto­te go­di­šnji­ce po­ko­lja Jer­me­na u Osman­skom car­stvu, go­vo­re­ći o tom do­ga­đa­ju upo­tri­je­bio ri­ječ ge­no­cid, što bi, pre­ma ocje­ni stra­nih me­di­ja, mo­glo ozbilj­no da na­ru­ši di­plo­mat­ske od­no­se Va­ti­ka­na i Tur­ske.
„To­kom pro­šlog vi­je­ka, ljud­ska ra­sa je do­ži­vje­la tri ogrom­ne tra­ge­di­je bez pre­se­da­na. Pr­va, ko­ju ve­ći­na sma­tra ‘pr­vim ge­no­ci­dom 20. vi­je­ka’, po­go­di­la je jer­men­ski na­rod”, re­kao je pa­pa Fra­njo to­kom mi­se u ba­zi­li­ci Sve­tog Pe­tra, ci­ti­ra­ju­ći sa­op­šte­nje iz 2000, ko­je su pot­pi­sa­li pa­pa Jo­van Pa­vle II i jer­men­ski pa­tri­jarh.
Dru­ga dva ge­no­ci­da u pro­šlom vi­je­ku su po­či­ni­li „na­ci­stič­ki i sta­lji­ni­stič­ki re­ži­mi” na­veo je pa­pa, do­da­ju­ći: „U no­vi­je vri­je­me su ta­ko­đe za­bi­lje­že­ni ma­sa­kri po­put onih u Kam­bo­dži, Ru­an­di, Bu­run­di­ju i Bo­sni. Či­ni se da ljud­ski rod ni­je spo­so­ban da sta­ne na kraj pro­li­va­nju kr­vi ne­vi­nih lju­di”.(Tan­jug)

Tur­sko mi­ni­star­stvo ne­go­du­je

AN­KA­RA – Tur­sko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va ju­če je sa­op­šti­lo da je po­zva­lo iza­sla­ni­ka Va­ti­ka­na u An­ka­ri da bi mu iz­ra­zi­lo ne­go­do­va­nje jer je pa­pa Fra­njo na­zvao „ge­no­ci­dom” ubi­stvo Jer­me­na u Osman­skom car­stvu pri­je 100 go­di­na.
U sa­op­šte­nju na­kon sa­stan­ka, Tur­ska je na­ve­la da je pa­pi­na iz­ja­va su­prot­na nje­go­voj po­ru­ci mi­ra i di­ja­lo­ga to­kom po­sje­te Tur­skoj u no­vem­bru, pre­nio je AP.
Tur­sko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va iz­ra­zi­lo je „ve­li­ko raz­o­ča­ra­nje i tu­gu”, na­vo­di AP.
U sa­op­šte­nju se ta­ko­đe pa­pi­na po­ru­ka na­zi­va dis­kri­mi­na­tor­nom po­što po­mi­nje sa­mo pat­nje hri­šća­na Jer­me­na, a ne i mu­sli­ma­na i dru­gih vjer­skih gru­pa.(Tan­jug)