Je­ste li i vi pri­mi­je­ti­li da sport­ski ko­men­ta­to­ri ne zna­ju ka­ko da se op­ho­de pre­ma na­zi­vu na­ci­je? Ako gle­da­te te­nis, ču­će­te da uda­ra Špa­nac, Švaj­ca­rac, Ukra­ji­nac… dok s dru­ge stra­ne uda­ra ”pr­vi re­ket svi­je­ta”. Da se ne bi po­na­vlja­li, po­ne­kad uda­ra i ”Đo­ko­vić”, ”No­vak Đo­ko­vić” ili pri­sno: ”No­le”, ali ni­ka­da ”Sr­bin”, od­no­sno ”Sr­bi­ja­nac”, što bi bio pan­dan od­red­ni­ca­ma ko­je ko­ri­ste za dru­ge igra­če. Isto je i u dru­gim spor­to­vi­ma. Igra­ju Njem­ci, Fran­cu­zi, Ame­ri­kan­ci pro­tiv – na­ših. Ili pro­tiv ‘’Pla­vih’’. Ili pro­tiv na­ci­o­nal­nog ti­ma, na­ših re­pre­zen­ta­ti­va­ca, even­tu­al­no ‘’Or­lo­va’’, u naj­bo­ljem slu­ča­ju igra­ju pro­tiv Sr­bi­je, sa­mo ni­ka­da ne igra­ju pro­tiv Sr­bi­ja­na­ca.
Ka­ko smo do­šli do to­ga da je ne­ka­ko ne­ko­rekt­no na­zva­ti na­še lju­de ime­nom na­ci­je?
Pa ta­ko što hu­lje i ni­tko­vi go­di­na­ma ho­ti­mič­no pri­sva­ja­ju i pod­re­đu­ju se­bi ne­ke ri­je­či, či­me ih i ne­ho­ti­ce iz­vr­ga­va­ju ru­glu. Što lo­gič­no do­vo­di do zbr­ke. A zbr­ka sa ri­je­či­ma uvi­jek pro­iz­vo­di zbr­ku u mi­sli­ma. Što mno­gi­ma sa­vr­še­no od­go­va­ra.
Kid­na­po­va­li su i is­pro­fa­ni­sa­li ne­ke do ta­da ne­u­pit­ne ri­je­či kao što su: pa­tri­o­ta, ro­do­lju­blje, do­mo­vi­na… To­li­ko su iz­bru­ka­li ri­je­či: Sr­bi i Sr­bi­jan­ci da ima­mo uti­sak da je ne­pri­stoj­no upu­ti­ti ih ne­ko­me, a tek bi bio skan­dal na­zva­ti Sr­bi­jan­ci­ma – što bi bio is­pra­van na­ziv na­ci­je – one ko­ji je­su dr­ža­vlja­ni, ali ne i pri­pad­ni­ci srp­skog na­ro­da. Si­tu­a­ci­ja je to­li­ko kom­pli­ko­va­na da nam je mo­žda je­di­ni iz­laz da smi­sli­mo pot­pu­no no­vo ime dr­ža­ve, a da ovo even­tu­al­no iz­naj­mi­mo Ma­ke­do­ni­ji. Em bi­smo ri­je­ši­li svoj pro­blem, em bi Ma­ke­do­ni­ja ri­je­ši­la svoj spor sa Grč­kom i mir­na Bač­ka. (I eto ti no­ve zbr­ke sa ovim ”mir­na Bač­ka” i ras­pra­ve da je Voj­vo­di­na u stva­ri Srem-Ba­nat-Bač­ka i ni­je auto­no­mi­ja.)
Ali, ne­ma­mo mi zbr­ku sa­mo sa krup­nim ri­je­či­ma. Na­ma su zbr­ka­ne i one sit­ni­je, sva­ko­dnev­ne, go­to­vo obič­ne. Go­spo­din, na pri­mjer, ili go­spo­đa i go­spo­đi­ca.
Dok su u ne­kim dr­ža­va­ma usvo­je­ne pi­sa­ne skra­će­ni­ce ko­je bri­šu raz­li­ku iz­me­đu ”go­spo­đa” i ”go­spo­đi­ca” ili smi­šlje­ne pot­pu­no no­ve, rod­no ne­u­tral­ne za­mje­ni­ce za tre­će li­ce, ne bi li se sma­nji­la dis­kri­mi­na­ci­ja, mi, na­pro­tiv, ten­den­ci­o­zno ko­ri­sti­mo ovu vr­stu oslo­vlja­va­nja baš da bi­smo dis­kri­mi­ni­sa­li, po mo­guć­no­sti i uvri­je­di­li. Na pri­mjer, vi­še pu­ta iz­go­vo­re­no ”go­spo­đo ili go­spo­đi­ce” u jed­nom TV du­e­lu ni­je bi­lo pi­ta­nje ka­ko bi ta žen­ska oso­ba vo­lje­la da bu­de oslo­vlja­va­na, već su­ge­sti­ja gle­da­o­ci­ma da ne­što ni­je u re­du sa nje­nim sta­tu­som (ni­je uda­ta – aha, ni­ko je ne­će! mo­žda je raz­ve­de­na – aha, zna­mo mi ras­pu­šte­ni­ce! fa­li joj mu­ško – aha, za­to ta­ko pri­ča! mo­re, da ni­je le­zbej­ka – aha! Ha!).
Ali ni sa go­spo­di­ni­ma ni­su či­sta po­sla. Go­spo­din, ta u svi­je­tu ina­če ne­u­tral­na ri­ječ, kod nas se obič­no ko­ri­sti­la u zna­če­nju ”go­spo­din čo­vjek” sve dok pre­mi­jer ni­je i tu uveo zbr­ku. ”Go­spo­din” is­pred ime­na on ne­ka­da ko­ri­sti kao iz­raz na­vod­nog stra­ho­po­što­va­nja pre­ma uva­že­nom go­stu iz ino­stran­stva, po­ne­kad kao iz­raz za­stra­ši­va­nja ma­nje uva­že­nog no­vi­na­ra, a po­ne­kad i kao iz­raz dis­tan­ci­ra­nja, kao kod ne­ka­da uva­že­nog i stra­ho­po­što­va­nog pred­sjed­ni­ka Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke. (Sa­mo još fa­li da ovaj ma­nir ti­tu­li­sa­nja usvo­je i pre­mi­je­ro­vi naj­bli­ži sa­rad­ni­ci pa da ne­kog kul­tur­no oslo­ve sa ”go­spo­din usta­ša” umje­sto neo­te­sa­no sa­mo sa ”usta­ša”.)
No, ni­je to i po­sled­nja zbr­ka sa ri­je­či­ma ko­ju su nam na­pra­vi­li. U ci­je­loj ovoj uj­dur­mi s pa­dom voj­nog he­li­kop­te­ra iz­go­vo­re­no je to­li­ko na­mjer­no zbr­ka­nih ri­je­či sa­mo da se ne sa­zna ko se po­nio kao go­spo­din, a ko kao hoh­šta­pler, pa se sad ne zna ni ko pi­je ni ko pla­ća. Od­no­sno, is­pa­da da pi­je onaj ko ni­je smio da pi­je, a da ne pla­ća onaj ko bi mo­rao da pla­ti. (Umje­sto da ne­ko ka­že ovi­ma opi­je­nim od vla­sti: go­spo­do pi­jan­ci, faj­ront!)
Pe­šča­nik.net

Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić