Na par ki­lo­me­ta­ra od cen­tra Bi­je­log Po­lja, po­red ma­gi­stral­nog pu­ta pre­ma Pri­je­po­lju, na­la­zi se iz­le­ti­šte Ki­sje­le vo­de. To je ne­ka­da bi­lo omi­lje­no iz­le­ti­šte ka­ko Bje­lo­polj­ce, ta­ko i tu­ri­ste ko­ji su na pu­tu pre­ma Pri­mor­ju ov­dje ra­do svra­ća­li da bi se od­mo­ri­li u du­bo­koj hla­do­vi­ni i uku­su do­ma­će hra­ne.
Da­nas je iz­le­ti­šte za­pu­šte­no i pre­pu­šte­no pro­pa­da­nju. Na Ki­sje­le vo­de nad­le­žne grad­ske slu­žbe su za­bo­ra­vi­le pa iz­le­ti­šte za­ra­sta u ko­rov i sme­će osli­ka­va­ju­ći ru­žnu sli­ku na­še stvra­no­sti. Ov­dje ni­ko vi­še ne do­la­zi da od­ma­ra i uži­va u pri­ro­di. Svra­te sa­mo slu­čaj­ni pro­la­zni­ci ili na­mjer­ni­ci ko­ji do­đu da na­pu­ne fla­šu ki­sje­le vo­de sa iz­vo­ra. Ne­ka­da po­pu­lar­ni ugo­sti­telj­ski obje­kat je za­tvo­ren, pro­pa­da i uru­ša­va se. I iz­vor je za­pu­šten. Svu­da je sme­će pa čak i po­red kon­tej­ne­ra ko­ji se na­la­zi na de­se­tak me­ta­ra od iz­vo­ra.
Od­bo­r­nik Po­kre­ta za pro­mje­ne Ra­do­mir Jo­kić is­ti­če da ni­ka­ko ni­je smje­lo da se do­go­di da iz­le­ti­šte Ki­sje­le vo­de po­sta­nu ru­glo gra­da. Jo­kić ka­že da je Euro­fond, ko­ji je vla­snik fa­bri­ke mi­ne­ral­ne vo­de ,,Bje­la­si­ca Ra­da”, za kon­ce­si­je na vo­du Op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje du­žan 501.000 eura, te da ni­šta ni­je upla­će­no po­sled­njih šest go­di­ne.
- Naj­go­re je što ne­ma­mo po­da­tak da je ne­ko pred­u­zi­mao bi­lo ka­kve ko­ra­ke da tu­ži i do­bi­je ono što pri­pa­da gra­đa­ni­ma – is­ti­če Jo­kić, i nad­le­žnim slu­žba­ma upu­ću­je apel da po­ku­ša­ju da spa­su ovo ne­ka­da ugled­no tu­ri­stič­ko iz­le­ti­šte od pro­pa­da­nja.
-Upu­ću­jem apel i slu­žbi vo­do­pri­vre­de da nji­ho­vi in­spek­to­ri obi­đu vo­do­i­zvo­ri­šte i da na­lo­že da sme­će uklo­ne sa ovog iz­vo­ri­šta i spa­su ga od ba­ha­tog po­na­ša­nja i ne­bri­ge nad­le­žnih, ali i neo­d­go­vor­nih gra­đa­na. Po­zi­vam i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne da do­đu, za­bi­lje­že i sni­me ovo ru­glo i spri­je­če eko­lo­šku ka­ta­stro­fu ko­ja je već go­di­na­ma re­dov­no sta­nje na Ki­sje­lim vo­da­ma i ta­ko do­pri­ne­su da ovo mje­sto do­bi­je sta­ri sjaj - po­ru­ču­je Jo­kić, i pi­ta ko­li­ko je do­sad nov­ca utro­še­no za iz­vo­đe­nje ra­do­va, ko­ja je fir­ma iz­vo­di­la ra­do­ve i da li je pla­ti­la pe­na­le što po­sao ni­je do­ve­la do kra­ja.
- Da li se od bu­še­nja od­u­sta­lo za­to što ne­ma nov­ca ili za­to što ne­ma ter­mal­nih vo­da, od­no­sno što se ni­je ostva­rio za­da­ti plan, do ko­je du­bi­ne se sti­glo i zbog če­ga su sta­li ra­do­vi – pi­ta Jo­kić, i is­ti­če da se na iz­le­ti­štu Ki­sje­le vo­de naj­bo­lje vi­di da Cr­na Go­ra ni­je eko­lo­ška dr­ža­va već, ka­ko ka­že, jed­no neo­d­go­vor­no dru­štvo ko­je je do­zvo­li­lo na­ru­ša­va­nje pri­rod­nog am­bi­jen­ta ko­ji je sa­da bru­ka i sra­mo­ta Bi­je­log Po­lja.
Iz bje­lo­polj­skog Sa­ve­za ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja upo­zo­ra­va­ju na de­va­sta­ci­ju tog pro­sto­ra.
- Ki­sje­le ili kra­lje­ve vo­de, bi­le su ne­ka­da naj­po­pu­lar­ni­je i naj­ljep­še bje­lo­polj­sko iz­le­ti­šte. U stva­ri, to je bi­lo je­di­no pra­vo mje­sto za od­mor i re­kre­a­ci­ju. Taj pro­stor sa­da pred­sta­vlja cr­nu tač­ku bje­lo­polj­ske eko­lo­ške svi­je­sti - ka­že pred­sjed­nik tog Sa­ve­za Uglje­ša Pre­bi­ra­če­vić.
On sma­tra da nad­le­žni tre­ba da utvr­de ko su vla­sni­ci kom­plek­sa na Ki­sje­lim vo­da­ma i da me­nadž­ment Op­šti­ne po­kre­ne pro­ces oži­vlja­va­nja i va­lo­ri­za­ci­je „ne­ka­da­šnjeg iz­le­ti­šta“.
Pod­sje­ća­mo da su is­tra­ži­va­nja mi­ne­ral­nih vo­da u Ne­da­ku­si­ma po­če­la da­le­ke 1954. go­di­ne i do da­nas ni­je­su za­vr­še­na. De­talj­ni­ja is­pi­ti­va­nja ra­đe­na su 1957., za­tim 1966., 1969. i 1982. go­di­ne. U okvi­ru pro­jek­ta is­tra­žno-eks­plo­a­ta­ci­o­ne bu­šo­ti­ne na Ki­sje­lim vo­da­ma Vla­da Cr­ne Go­re je kra­jem ok­to­bra 2004. go­di­ne opre­di­je­li­la 150.000 eura. Taj po­tez Vla­de ta­da­šnji op­štin­ski čel­ni­ci oci­je­ni­li su ve­o­ma ko­ri­snim, na­ja­viv­ši da će i lokalna upra­va opre­di­je­li­ti to­li­ko nov­ca. Struč­nja­ci sa Ru­dar­sko-ge­o­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, u sa­rad­nji sa ko­le­ga­ma iz Pod­go­ri­ce, oci­je­ni­li su da na du­bi­ni iz­me­đu 400 i 500 me­ta­ra po­sto­je iz­vo­ri ter­mal­ne i mi­ne­ral­ne vo­de i ugljen-di­ok­si­da. Uko­li­ko bi se po­tvr­di­lo da po­sto­je ter­mal­ne vo­de sa tem­pe­ra­tu­rom ve­ćom od 45 ste­pe­ni, to bi ovo pod­ruč­je opre­di­je­li­lo za banj­sko-kli­mat­sko lje­či­li­šte. Te vo­de bi se isto­vre­me­no mo­gle is­ko­ri­sti­ti i za iz­grad­nju to­pla­ne ko­ja bi gri­ja­la grad i kom­plet­na in­du­strij­ska po­stro­je­nja. Iz lo­kal­ne upra­ve ta­da je na­ja­vlji­va­no da bi Ki­s­je­le vo­de mo­gle da bu­du iza­zov za sve ko­ji že­le da in­ve­sti­ra­ju u tu­ri­zam. Na­kon 11 go­di­na sve što je ura­đe­no na Ki­sje­lim vo­da­ma je jed­na na­pu­šte­na bu­šo­ti­na od ba­nje i to­pla­ne ne­ma ni po­me­na.M.N.


Stu­di­ja ura­đe­na još 1985. go­di­ne

Za po­tre­be pro­stor­nog pla­na op­šti­ne mr Pet­ko Bo­ško­vić je 1985. go­di­ne ura­dio stu­di­ju „Raz­voj i per­spek­ti­va tu­ri­zma u op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje”. Tom stu­di­jom pred­vi­đe­no je da se, na­kon za­vr­še­nih bu­še­nja i kom­plet­nih is­tra­ži­va­nja, pri­stu­pi iz­grad­nji spo­rt­sko-re­kre­a­tiv­nog i banj­sko-kli­mat­skog cen­tra u re­jo­nu Ne­da­ku­sa.
- Bez sum­nje su se oče­ki­va­li po­volj­ni re­zul­ta­ti, te da će se po­red bo­ga­tog do­bi­ja­nja mi­ne­ral­ne vo­de, ko­ja se pro­cje­nju­je na vi­še od 30 mi­li­o­na li­ta­ra go­di­šnje, po­ja­vi­ti na pro­jek­to­va­noj du­bi­ni do 500 me­ta­ra i ter­mal­na vo­da, što bi za bje­lo­polj­sku op­šti­nu bi­lo ve­o­ma zna­čaj­no, jer bi se mo­ra­li pro­ši­ri­ti pro­jek­ti za iz­grad­nju ba­nje - na­veo je Bo­ško­vić u stu­di­ji.


Vi­še mi­ne­ral­nih iz­vo­ra

Bi­je­lo Po­lje ima vi­še mi­ne­ral­nih iz­vo­ra ko­ji iz­vi­ru u pa­le­o­zoj­skim škrilj­ci­ma i ja­vlja­ju se duž ra­sje­da. Naj­va­žni­ji ra­sje­di su u do­li­ni ri­je­ke Lju­bo­vi­đe, Lje­šni­ce i Šlje­pa­šni­ce, a po­red njih ima još i vi­še ma­njih po­preč­nih ra­sje­da, ko­ji či­ne pri­rod­nu ve­zu iz­me­đu du­bljih sfe­ra ze­mlji­ne ko­re i nje­ne po­vr­ši­ne. Naj­po­zna­ti­ji iz­vo­ri  mi­ne­ral­ne vo­de su „Ba­nje Se­lo” u pod­nož­ju isto­i­me­nog se­la u do­li­ni ri­je­ke Lje­šni­ce i „Ki­sje­le vo­de” I i II iz­vo­ra u Ne­da­ku­si­ma u do­li­ni Šlje­pa­šni­ce.