DA­NI­LOV­GRAD - Kao Vas­kr­šnji po­klon gra­đa­ni­ma Da­ni­lov­gra­da i pra­vo­slav­nim vjer­ni­ci­ma ši­rom svi­je­ta pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve ser­vi­ra­li su svo­je pla­no­ve o ma­na­sti­ru Ostrog. U nji­ho­voj vi­zi­ji je­dan od naj­po­sje­će­ni­jih i naj­po­što­va­ni­jih pra­vo­slav­nih hra­mo­va u svi­je­tu tre­ba­lo bi da bu­de, iz­me­đu osta­log, pje­šač­ka zo­na sa elek­tro­mo­bi­li­ma. Ta­kva ide­ja za­pi­sa­na je u na­cr­tu De­talj­nog ur­ba­ni­stič­kog pla­na „Gla­va Ze­te-ma­na­stir Ostrog“ ko­ji su da­ni­lov­grad­ski DPS vla­sto­dr­šci jav­no ob­ja­vi­li na Ve­li­ki če­tvr­tak.
-Us­po­sta­vlja­nje še­me funk­ci­o­ni­sa­nja jav­nog i in­ter­nog sa­o­bra­ća­ja kroz ma­na­stir­ski kom­pleks je sa po­seb­nim ak­cen­tom na us­po­sta­vlja­nje pje­šač­ke ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu dva ma­na­sti­ra. Po­sto­je­ći put od do­njeg do gor­njeg ma­na­sti­ra ka­te­go­ri­še se kao pje­šač­ko in­ter­vent­na sa­o­bra­ćaj­ni­ca. Pred­vi­đe­no je i da se or­ga­ni­zu­je pre­voz tu­ri­sta i po­sje­ti­la­ca do gor­njeg ma­na­sti­ra. Pre­po­ru­ka je da se in­te­r­ni pre­voz oba­vlja elek­trič­nom vo­zi­li­ma - na­ve­de­no je u na­cr­tu DUP-a.
I to ni­je sve od fu­tu­ri­stič­kih vjer­skih pla­no­va ak­tu­el­ne vla­sti u Da­ni­lov­gra­du. Oni pred­la­žu da se od Gla­ve Ze­te do do­njeg ma­na­sti­ra Ostrog gra­di ži­ča­ra. Po nji­ho­vom mi­šlje­nju ulaz u ži­ča­ru bi bio po­red mo­te­la „Glav Ze­te“, a iz­laz u bli­zi­ni do­njeg ma­na­sti­ra.
-Do­nja sta­ni­ca ži­ča­re je lo­ci­ra­na uz glav­nu na­selj­sku sa­o­bra­ćaj­ni­cu na Gla­vi Ze­te, a na su­sjed­noj par­ce­li je or­ga­ni­zo­van par­king za auto­bu­se i auto­mo­bi­le. U objek­tu sta­ni­ce ži­ča­re će se obez­bi­je­di­ti in­fo- punkt, tr­go­vi­na, ban­ko­ma­ti i sa­ni­tar­ni čvor za tu­ri­ste i po­sje­ti­o­ce. Osim sa­o­bra­ćaj­nog po­ve­zi­va­nja dva lo­ka­li­te­ta, iz­grad­njom do­stav­ne ži­ča­re će se obez­bi­je­di­ti do­dat­na tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja sa­gle­da­va­nja okol­nog pro­sto­ra kroz je­din­stve­ne vi­zu­re na ma­na­stir­ski ko­mleks i ši­re okru­že­nje - na­vo­di se u na­cr­tu.
Što se ti­če sa­o­bra­ćaj­ni­ca pla­nom se pred­la­že i iz­grad­nja no­vih pu­te­va ka ma­na­sti­ru iz prav­ca Da­ni­lov­gra­da i Nik­ši­ća i nji­ho­vo spa­ja­nje ka­ko bi se bez­bjed­ni­je od­la­zi­lo i do­la­zi­lo do hra­ma. Pje­šač­kih sta­za ne­će bi­ti sa­mo u man­sti­ru već su one pred­vi­đe­ne i na Gla­vi Ze­te. Pre­ma na­ja­va­ma Gla­va Ze­te, ko­ja je da­nas sko­ro bez sta­nov­ni­ka i pot­pu­no za­pu­šte­na, tre­ba­lo bi da po­sta­ne tu­ri­stič­ka oaza sa sport­skim te­re­ni­ma. Ure­di­la bi se i oba­la Ze­te, a po­sto­ji šan­sa da se iz­gra­de kam­po­vi i par­ko­vi, ali i pla­ža.
Po­se­ban dio pla­na po­sve­ćen je ocje­na­ma sa­da­šnjeg iz­gle­da Ostro­ga. Pre­ma nji­ma ovaj hram je u po­sljed­njih 15 go­di­na iz­lo­žen ra­znim ur­ba­ni­stič­kim de­gra­da­ci­ja­ma, što pret­po­sta­vlja spor­nu i ide­o­lo­šku te­zu da po­li­ti­ča­ri bo­lje zna­ju šta tre­ba ra­di­ti na cr­kva­ma i nji­ho­voj oko­li­ni od sve­šte­ni­ka, cr­kve­nih po­gla­va­ra i Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko pri­mor­ske.
-Umje­sto po­zi­tiv­nog efek­ta ko­ji do­la­zi sa oži­vlja­va­njem vjer­skog ži­vo­ta i ob­no­vom vjer­skih funk­ci­ja, ra­do­vi na ob­no­vi gra­đe­vi­na bez struč­nog udje­la in­sti­tu­ci­ja za­šti­te ima­li su za po­sle­di­cu na­ru­ša­va­nje iz­vor­no­sti. Ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce
od­no­se se ne sa­mo na ne­po­kret­na, od­no­sno ar­hi­tek­tu­ru sa ži­vo­pi­som, već i na po­kret­na kul­tur­na do­bra (iko­no­sta­se, knji­ge i dru­ge ob­red­ne pred­me­te), kul­tur­ni pej­saž, od­no­sno pri­rod­ni am­bi­jent do­bra. Po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja uno­še­nje ele­me­na­ta ko­ji mi­je­nja­ju iz­vor­nost do­bra i uma­nju­ju nje­go­vu do­ku­men­ta­ci­o­nu i isto­rij­sku vri­jed­nost.Po­se­ban vid de­gra­da­ci­je sa­kral­nih obje­ka­ta od­vi­ja se kroz pro­ces ob­no­ve ko­na­ka ma­na­stir­skih kom­plek­sa. Ne­za­vi­sno od na­či­na iz­grad­nje ko­na­ka, in­ter­ven­ci­je su, sa kon­zer­va­tor­skog aspek­ta, iz­ve­de­ne ne­struč­no, ne­pri­mje­re­nih di­men­zi­ja i ar­hi­tek­ton­ske ob­ra­de. Pro­ces funk­ci­o­nal­nog i teh­nič­kog, tj. in­fra­struk­tur­nog pri­la­go­đa­va­nja ko­na­ka no­vim po­tre­ba­ma je u eks­pan­zi­ji po­sled­njih 15 go­di­na. No­vi ko­na­ci po ga­ba­ri­tu i ob­li­ko­va­nju ne­pri­mje­re­ni su sa­kral­nim kom­plek­si­ma kao i objek­tiv­nim po­tre­ba­ma mo­na­štva - pi­še u pla­nu.
Kre­a­tor ur­ba­ni­stič­kih ide­ja o Ostro­gu je „Kon­zor­ci­jum-Cen­tar za pla­ni­ra­nje ur­ba­nog raz­vo­ja“ či­ji je di­rek­tor Pre­drag Ba­bić. Jav­na ras­pra­va o DUP-u „ Gla­va Ze­te-ma­na­stir Ostrog“ tra­je do 22.apri­la, a cen­tral­na de­ba­ta za­ka­za­na je za 20. april.
I.M.


Man­astir svr­sta­li u spo­me­ni­ke

Da­ni­lov­grad­ski pla­ne­ri ot­kri­li su i ka­ko tu­ma­če ma­na­sti­re i vjer­ski ži­vot ko­ji se od­vi­ja u nji­ma. Bez ima­lo uvi­ja­nja oni ma­na­stir Ostrog smje­šta­ju u ta­ko­zva­na kul­tur­na do­bra, od­no­sno spo­me­ni­ke.
-Kom­pleks ma­na­sti­ra Ostrog tre­ti­ra­će se u skla­du sa pra­vi­li­ma za­šti­te zna­čaj­nih spo­me­ni­ka kul­tu­re i una­pre­đe­nja uslo­va za oba­vlja­nje vjer­ske dje­lat­no­sti. Ma­na­stir Ostrog je upi­san u re­gi­star kul­tur­nih do­ba­ra od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja - na­vo­de da­ni­lov­grad­ski pla­ne­ri. Ele­men­tar­no vjer­ski pi­sme­nom čo­vje­ku, pa bio on i ate­si­ta, po­zna­to je da cr­kve ni­ka­da ni­je­su bi­le spo­me­ni­ci, već hra­mo­vi gdje se od­vi­ja bo­gat du­hov­ni ži­vot, od­no­sno oni su do­mo­vi mo­li­tve i li­tur­gi­je. Ta­kvo shva­ta­nje cr­kve pot­pu­no je su­prot­no ide­o­lo­škim i pri­mi­tiv­no ma­te­ri­ja­la­stič­kim ocje­na­ma da je cr­kva spo­me­nik, od­no­sno mr­tvi or­ga­ni­zam ko­ji svje­do­či o ne­če­mu što se ne­ka­da de­si­lo. I po­vr­šno obra­zo­va­nim lju­di­ma po­zna­to je da ni u vri­je­me SFRJ i so­ci­ja­li­stič­kog sa­mo­u­pra­vlja­nja ta­da­šnje ko­mu­ni­stič­ke vo­đe ni­je­su na ta­kav na­čin po­sma­tra­li cr­kvu.


Bu­rić tra­ži da se utvr­di vla­sni­štvo

Po­vo­dom ur­ba­ni­stič­kih vi­zi­ja o Ostro­gu ne­dav­no se ogla­sio i prof. dr Mi­ha­i­lo Bu­rić, pred­sjed­nik Sa­vje­ta za pla­ni­ra­nje Op­šti­ne Da­ni­lov­grad. On je vi­še pu­ta tra­žio da se ri­je­ši či­je je vla­sni­štvo ma­na­stir Ostrog. Po nje­go­vim sta­vo­vi­ma ma­na­stir ni­ka­ko ne mo­že da pri­pa­da Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko- pri­mor­skoj ili Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi.
-Vla­snik na ko­ga bi se mo­gao vo­di­ti ma­na­stir­ski kom­pleks mo­že bi­ti sa­mo Op­šti­na Da­ni­lov­grad ili dr­ža­va, jer su one po pi­ta­nju vla­sni­štva su­ple­men­tar­ni - sma­tra prof. dr Bu­rić. Ta­kve ocje­ne iza­zva­le su broj­na re­a­go­va­nja. Dr Bu­di­mir Alek­sić, pro­fe­sor na ce­tinj­skoj bo­go­slo­vi­ji, iz­ja­vio je u me­di­ji­ma da je to sa­mo još je­dan u ni­zu an­ti­srp­skih po­te­za ak­tuel­ne vla­sti.
- Za­kon o kul­tur­nim do­bri­ma je ta­ko kon­ci­pi­ran da dr­ža­va ima od­rije­še­ne ru­ke pa mo­že čak da za­bra­ni i skup kod ma­na­sti­ra ako pro­ci­je­ni da to tre­ba ura­di­ti. Su­šti­na sve­ga je spro­vo­đe­nje an­ti­srp­ske ide­o­lo­gi­je i bor­ba pro­tiv srp­skog iden­ti­te­ta i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve kao nje­nog no­si­o­ca u Cr­noj Go­ri. Re­žim je agre­siv­no ki­di­sao na sve­ti­li­šte u ko­me po­či­va­ju mo­šti Sr­bi­na iz Her­ce­go­vi­ne, Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog. Od maj­skog re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne oni „ob­li­ku­ju” iden­ti­tet no­vog cr­no­gor­skog čo­vje­ka pre­ko for­si­ra­nja stva­ra­nja dr­ža­ve, na­ci­je i je­zi­ka. Osta­lo im je još ne­do­vr­še­no pi­ta­nje cr­kve- sma­tra Alek­sić.