Sko­plje – Pred da­na­šnju pr­vu run­du di­rekt­nih pre­go­vo­ra iz­me­đu pred­stav­ni­ka vla­da­ju­će par­ti­je i opo­zi­ci­je u Ma­ke­do­ni­ji ko­ja se odr­ža­va u Bri­se­lu u Sko­plju ne vla­da ve­li­ki op­ti­mi­zam da će po­li­tič­ka kri­za bi­ti br­zo ri­je­še­na. Raz­go­vo­ri će se od­vi­ja­ti u Evrop­skom par­la­men­tu iza za­tvo­re­nih vra­ta. Po­sred­ni­ci u pre­go­vo­ri­ma će bi­ti tro­ji­ca evrop­skih par­la­men­ta­ra­ca Ivo Vajgl iz Slo­ve­ni­je, Ri­čard Ho­viz iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Edu­ard Ku­kan iz Slo­vač­ke. Iako se ime­na pred­stav­ni­ka vla­sti i opo­zi­ci­je iz Ma­ke­do­ni­je još kri­ju, do­zna­je se da će opo­zi­ci­ju za­stu­pa­ti pot­pred­sjed­ni­ca SDSM Rad­mi­la Še­će­rin­ska, a vla­da­ju­ću par­ti­ju ak­tu­el­ni mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ni­ko­la Po­pov­ski.
De­le­ga­ci­je ma­ke­don­skih par­ti­ja će naj­pri­je ima­ti odvo­je­ne raz­go­vo­re sa evro­par­la­men­tar­ci­ma a sre­di­nom apri­la bi se pre­šlo na di­rekt­ne su­sre­te.
Ana­li­ti­ča­ri u Sko­plju upo­zo­ra­va­ju da tre­ba raz­gra­ni­či­ti dvi­je stva­ri, da li će od­go­va­ra­ti onaj ko­ji je po­di­gao uz­bu­nu za kri­mi­nal u Vla­di i dr­žav­nim or­ga­ni­ma, ili onaj ko­ji je na­pra­vio kri­mi­nal.
Jav­ni tu­ži­lac se za sa­da ni­je iz­ja­snio o ovoj di­le­mi, ali je omb­ud­sman u po­sled­nj­oj iz­ja­vi re­kao da je vr­lo za­bri­nut či­nje­ni­ca­ma ko­je su iz­ni­je­te u sni­mlje­nim te­le­fon­skim raz­go­vo­ri­ma i da to uka­zu­je na kri­mi­nal u vr­hu vla­sti ko­ja je „iz­gu­bi­la kom­pas“ i na ozbilj­no kr­še­nje ljud­skih pra­va u Ma­ke­do­ni­ji.
Je­dan od vo­de­ćih ana­li­ti­ča­ra u Sko­plju pro­fe­sor Mer­sel Bi­lja­li ka­že da se u Ma­ke­do­ni­ji po­la­ko ali si­gur­no stva­ra kri­tič­na ma­sa za ra­di­kal­ne pro­mje­ne i da vlast je­dva sto­ji na sta­kle­nim no­ga­ma.
„Lju­di su se ohra­bri­li i jav­no go­vo­re o kri­mi­na­lu u vr­hu vla­sti, gra­đa­ni se vi­še ne bo­je, sa­da po­či­nje da se pla­ši vlast, i teh­nič­ka vla­da po­sta­je sve ne­iz­bje­žni­ja. Ras­krin­ka­ne su sve ma­ni­pu­la­ci­je, sa­ta­ni­za­ci­je, na­ci­o­na­li­zam i la­žni pa­tri­o­ti­zam. Vla­da­ju­ća par­ti­ja je u kri­tič­nom mo­men­tu iz ko­ga joj ne­ma spa­sa i mi­slim da će mo­ra­ti da pod­ne­se ostav­ku“, ka­že Bi­lja­li.
Pro­šlog vi­ken­da je u Am­ster­da­mu u Ho­lan­di­ji odr­žan in­te­re­san­tan, kon­spi­ra­tiv­ni su­sret iz­me­đu tro­ji­ce vr­hun­skih in­te­lek­tu­ala­ca ko­ji su bli­ski ide­o­lo­gi­ji VMRO, ali ni­je­su nje­ni čla­no­vi. Sa­sta­li su se Ni­ko­la Di­mi­trov, Vla­di­mir La­za­re­vić i Pe­ro Dim­šo­ski. Iako svo­je ka­ri­je­re go­di­na­ma gra­de u ino­stran­stvu od­u­vi­jek su bi­li bli­ski ide­ja­ma VMRO. Raz­go­va­ra­lo se o kon­kren­to­noj ak­ci­ji za re­for­mu u vla­da­ju­ćoj par­ti­ji i stva­ra­nje ko­a­li­ci­je slo­bo­do­um­nih pa­tri­o­ta.
U po­li­tič­kim kru­go­vi­ma u Sko­plju se ocje­nju­je da je ova „VMRO troj­ka“ sprem­na da se ob­ra­ču­na sa kri­mi­nal­nim je­zgrom u struk­tu­ra­ma par­tri­je. Sva tro­ji­ca su ško­lo­va­ni u ino­stran­stvu, Di­mi­trov na Oks­for­du, La­za­re­vić u Izra­e­lu i Kem­bri­džu, a Dim­šov­ski je dok­to­ri­rao u SAD. Sva tro­ji­ca su oba­vlja­li vi­so­ke me­đu­na­rod­ne fuk­ci­je.
Nji­hov za­jed­nič­ki stav ko­ji su sa­op­šti­li jav­no je da ne­će do­zvo­li­ti da VMRO, na ko­me za­jed­no sa ASNOM-om i NOB-om po­či­va­ju te­me­lji Re­pu­bli­ke Ma­ke­od­ni­je, bu­de de­le­gi­ti­mi­ran. Oni sma­tra­ju da pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski tre­ba da se sklo­ni sa vla­sti ali i iz par­ti­je u ko­rist Ma­ke­do­ni­je.
„Gru­ev­ski i vhu­ška oko nje­ga su za­bo­ra­vi­li ko­ji su ide­a­li VMRO-a, ja ni­je­sam čest gost u nji­ho­vim šta­bo­vi­ma, ali znam da kad MUP po­sta­ne štab par­ti­je, uki­da se dr­ža­va“, ka­že Di­mi­trov.
„Bo­ri­će­mo se za no­vi po­če­tak ma­ke­don­ske dr­ža­ve, jer je Ni­ko­la Gru­ev­ski od mno­gih pro­je­ka­ta za­bo­ra­vio na glav­ni a to je sta­bil­na i re­spek­ta­bil­na ma­ke­don­ska dr­ža­va“, ka­že La­za­re­vić.
A.Pi­sa­rev


„Si­no­hi­dro“ iš­če­zla sa in­ter­ne­ta

Po­sli­je ob­ja­vlji­va­nja te­le­fon­skog raz­go­vora iz ko­ga se vi­di da je ki­ne­ska kom­pa­ni­ja „Si­no­hi­dro“ da­la Gru­ev­skom pro­vi­zi­ju od 25 mi­li­o­na do­la­ra, po­da­ci ove ko­map­ni­je su eks­pre­sno iš­če­zli sa in­ter­ne­ta. Na nji­ho­voj do­ju­če­ra­šnjoj zva­nič­noj in­ter­net stra­ni­ci bi­li su po­da­ci da iz­grad­nja auto­pu­ta Ki­če­vo Ohrid ko­šta 56 mi­li­o­na do­la­ra, a u do­go­vo­ru ko­ji je Vla­da u Sko­plju pot­pi­sa­la sa ovom kom­pa­ni­jom fi­gu­ri­ra su­ma od 373 mi­li­o­na do­la­ra, za auto­put Sve­ti Ni­ko­le Štip, kom­pa­ni­ja na­vo­di ci­je­nu od 30 mi­li­o­na do­la­ra, a u vla­di­nim do­ku­men­ti­ma fi­gu­ri­ra ci­je­na od 206 mi­li­o­na do­la­ra.
Istog da­na ka­da su me­di­ji ob­ja­vi­li ove po­dat­ke „Si­no­hi­dro“ je uga­sio svo­je stra­ni­ce na in­ter­ne­tu, ali su po­da­ci sa­ču­va­ni na me­mo­ri­ji „Gugl“, pa se i Svjet­ska ban­ka za­in­te­re­so­va­la za ovaj slu­čaj.