Pred­sjed­ni­ca NVO „Bra­ća Go­ja­ča­nin” Jo­va­na Ste­va­no­vić na­pu­sti­la je Cr­nu Go­ru iz bez­bjed­no­snih raz­lo­ga, na­kon če­ga je u Fran­cu­skoj tra­ži­la azil. Ka­ko je ka­za­la u iz­ja­vi za „Dan”, fran­cu­ske vla­sti su pri­hva­ti­le njen za­htjev, a na­red­nih da­na iz­ja­sni­će se da li će joj do­di­je­li­ti po­li­tič­ki azil ili sup­si­di­jar­nu za­šti­tu. Ste­va­no­vi­će­va je sa ma­lo­ljet­nim si­nom Cr­nu Go­ru na­pu­sti­la 10. mar­ta, pet­na­e­stak da­na na­kon što je po­li­ci­ji pri­ja­vi­la, a što je ob­ja­vlje­no i u me­di­ji­ma, da se spre­ma krv­na osve­ta zbog ubi­stva bra­će iz Ba­ra De­ja­na i Lju­bo­mi­ra Go­ja­ča­ni­na. Od­mah je oti­šla u Fran­cu­sku, gdje je 27. mar­ta tra­ži­la azil.
– Pro­ce­du­ra je kom­plek­sna i svi oni ko­ji bi da apli­ci­ra­ju na osno­vu slič­nih za­htje­va one­mo­gu­će­ni su jer po­sto­ji spi­sak si­gur­nih ze­ma­lja na ko­ji­ma se na­la­ze i Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja, što ne ob­u­hva­ta kom­plek­sna za­ni­ma­nja po­put mog. Ta či­nje­ni­ca mi je na kra­ju i omo­gu­ći­la da nji­ho­va pr­va od­lu­ka bu­de po­zi­tiv­na – ka­za­la je Ste­va­no­vi­će­va u iz­ja­vi za „Dan”.
Nad­le­žni u Fran­cu­skoj, ka­ko je ka­za­la, tre­nut­no pre­vo­de do­ka­zni ma­te­ri­jal ko­ji je pri­lo­ži­la uz za­htjev za azil, a 9. apri­la će iz­ni­je­ti svoj slu­čaj.
– Na­kon to­ga će se iz­ja­sni­ti o mom sta­tu­su. Isti pod­ra­zu­mi­je­va po­li­tič­ki azil ili sup­si­di­jar­nu za­šti­tu. Uko­li­ko pro­ci­je­ne da je sta­tus azi­la naj­po­dob­ni­ja op­ci­ja, pro­ći ću i pro­ce­du­ru pro­mje­ne iden­ti­te­ta i do­bi­ti nji­ho­vo dr­ža­vljan­stvo po ubr­za­nom po­stup­ku ili, ako se od­lu­če za sup­si­di­jar­nu za­šti­tu, pra­vo na istu va­ži­će do nji­ho­ve pro­cje­ne da je moj po­vra­tak u ze­mlju bez­bje­dan, što je ma­lo vje­ro­vat­no – ob­ja­sni­la je Ste­va­no­vi­će­va.
Na­gla­si­la je da dr­ža­vu u ko­joj se bo­ri­la za prav­du ubi­je­ne bra­će ni­je na­pu­sti­la iz eko­nom­skih raz­lo­ga, već zbog tor­tu­re ko­ju pre­ži­vlja­va od tra­ge­di­je. Iako je od cr­no­gor­skih vla­sti vi­še pu­ta tra­ži­la za­šti­tu, ni­je je do­bi­la, već su usli­je­di­le no­ve pri­jet­nje.
– Ni­sam ni u kom slu­ča­ju po­bje­gla iz eko­nom­skih raz­lo­ga, ni­ti iz stra­ha. Pa sa­mo što mi kli­no­ve pod nok­te ni­je­su na­bi­ja­li zbog po­ku­ša­ja da pe­ti­ci­jom pro­mi­je­nim za­kon. Ubi­li su po­jam strah u me­ni, ja ne znam šta je to. Jed­no­stav­no, mo­ra­la sam da za­šti­tim di­je­te. On mo­ra da bu­de di­je­te. Ti lju­di su mu ukra­li dje­tinj­stvo i da­nas uz po­moć psi­ho­lo­ga po­ku­ša­vam da tra­u­me ko­je smo pre­ži­vje­li sve­dem na no­tu tr­pe­lji­vo­sti. Ni­ka­da ni­ko ni­je po­ku­šao da me za­šti­ti. Dvi­je go­di­ne sam pro­ve­la u če­ti­ri zi­da. Obra­ća­la sam se mno­gi­ma. Ka­da su pr­vi put mo­ji ro­di­te­lji tra­ži­li da se iz­vr­ši pro­cje­na mo­je bez­bjed­no­sti, mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­ško Ko­nje­vić mi je mej­lom po­slao li­stu kri­vič­nih pri­ja­va ko­je sam pod­no­si­la. Po­sto­je pri­vat­ni i zva­nič­ni mej­lo­vi iz­me­đu me­ne i nje­ga. De­talj­no je bio upo­znat sa svi­me – na­gla­si­la je Ste­va­no­vi­će­va.
Na­po­me­nu­la je da je na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je ko­ja je odr­ža­na 26. no­vem­bra 2013. go­di­ne sa­op­šti­la da je i pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić bio oba­vi­je­šten o sve­mu, te da se zbog pro­ble­ma u na­šoj dr­ža­vi obra­ća­la i am­ba­sa­di Sr­bi­je.
– Od­bi­li su da mi po­mog­nu zbog iona­ko kli­ma­vih od­no­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. VDT je na­pi­sa­lo op­tu­žni­cu za pri­jet­nje or­ga­ni­za­to­ri­ma pro­te­sta kao da je ne­ko no­vi­nu ukrao sa tra­fi­ke, a ne da su ti lju­di „pro­da­va­li or­ga­ne” mog dje­te­ta jav­no mje­se­ci­ma. Za mo­je pro­tiv­prav­no li­ša­va­nje slo­bo­de tu­ži­lac je re­kao da sam do­bro­volj­no ušla u lo­kal i da ih go­nim pri­vat­no. Svi su oslo­bo­đe­ni – do­da­la je Ste­va­no­vi­će­va, ob­ja­šnja­va­ju­ći da je po­moć Sr­bi­je tra­ži­la jer je dr­ža­vljan­ka te ze­mlje, a da u Cr­noj Go­ri ak­tiv­no ži­vi već pu­nu de­ce­ni­ju.
Psi­ho­lo­šku tor­tu­ru, tvr­di, ni­je do­ži­vlja­va­la sa­mo od kri­mi­na­la­ca.
– Dvi­je go­di­ne tr­pim stra­šnu psi­ho­lo­šku tor­tu­ru od stra­ne moć­ni­ka, za­tim od kri­mi­na­la­ca ko­ji se pro­na­la­ze u mom dje­lo­va­nju, on­da i od in­vo­li­ra­nih u slu­čaj. Jed­ni mi pri­je­te zbog ka­zne, dru­gi jer sma­tra­ju da sam mo­gla ono što ni­sam htje­la – da im omo­gu­ćim da ko­ri­ste gran­to­ve u pri­vat­ne svr­he. Uop­šte ni­je­sam htje­la da kon­ku­ri­šem za njih.
Ona je op­tu­ži­la tu­ži­la­štvo da ni­je­su re­a­go­va­li ade­kvat­no ni na jed­nu nje­nu pri­ja­vu, zbog ko­jih je, iz­me­đu osta­log, i na­pu­sti­la dr­ža­vu, već su ih iz­vr­nu­li ru­glu.
– Na­kon pri­ja­ve krv­ne osve­te do­bi­la sam par de­pe­ša da će me op­tu­ži­ti i sra­mo­ti­ti, da će me obje­si­ti na onaj isti trg na ko­ji Ba­ra­ni ni­je­su sti­gli. Či­ta­ju­ći pri­jet­nje da će me zu­bi­ma za­kla­ti tu­ži­telj­ka je ka­za­la da ne tre­bam da bri­nem jer me per­so­na ko­ja mi pri­je­ti vo­li – ka­za­la je Ste­va­no­vi­će­va, do­da­ju­ći da su tu­ži­o­ci ta­ko hra­bri­li sve op­tu­že­ne da je što ja­če pri­ti­ska­ju.M.V.P.


Pi­še knji­gu
o zlo­či­nu
Ste­va­no­vi­će­va tvr­di da su se pri­jet­nje upe­re­ne ka njoj po­ja­ča­le ka­da je sa­op­šti­la da ne­će od­u­sta­ti od pi­sa­nja knji­ge o slu­ča­ju ubi­stva bra­će Go­jač­na­nin i sve­ga što se de­ša­va­lo to­kom po­stup­ka, ali i na­kon iz­ri­ca­nja pre­su­de ko­jom je Šće­pan Bu­jić zbog ubi­stva bra­će Go­ja­ča­nin pra­vo­sna­žno osu­đen na 20 go­di­na ro­bi­je.
– Moj sin je zbog mo­je pro­fe­si­je i ugro­že­ne bez­bjed­no­sti pro­mi­je­nio tri ško­le i pao ovu go­di­nu. Ni­ka­da to ne­ću opro­sti­ti ni­ko­me ko je do­pri­nio da ja i mo­je di­je­te ho­da­mo po pa­klu. Knji­ga nek im bu­de ka­zna. Po­tru­di­ću se da je pre­ve­dem na vi­še je­zi­ka, da što vi­še lju­di ra­zu­mi­je po­na­ša­nje Cr­no­go­ra­ca u 21. vi­je­ku – ka­za­la je ona.


Ko­nje­vić joj
ga­ran­to­vao
si­gur­nost

Di­rek­tor­ka NVO „Bra­ća Go­ja­ča­nin” je u no­vem­bru 2013. go­di­ne po­bje­gla iz Cr­ne Go­re.
– Vra­ti­la sam se jer je Ra­ško Ko­nje­vić re­kao da bi­lo gdje mo­gu da pad­nem niz ste­pe­ni­ce, da me uda­ri auto, šta god, ali da sam bez­bjed­na sa­mo u Cr­noj Go­ri. Ta­ko tje­ši za­slu­žnog gra­đa­ni­na – upi­ta­la je Ste­va­no­vi­će­va.