Cr­no­gor­ska vlast in­si­sti­ra­njem na NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma ugro­ža­va od­no­se dr­ža­ve sa Ru­si­jom, Ki­nom i evrop­skim dr­ža­va­ma ko­je ni­je­su čla­ni­ce za­pad­ne voj­ne ali­jan­se, sma­tra­ju u opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma. U vla­da­ju­ćoj De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta (DPS) tvr­de da Cr­na Go­ra mo­že ima­ti do­bre sa svim glo­bal­nim si­la­ma.
Iako je vje­ko­vi­ma bi­ti­sa­la iz­me­đu in­te­re­sa ra­znih si­la, Cr­na Go­ra je da­nas bez sum­nje na ras­kr­šću – svr­sta­va­njem uz NA­TO su­prot­sta­vi­la se Ru­si­ji, sa ko­jom ima iz­u­zet­ne od­no­se sto­ti­na­ma go­di­na. S ki­ne­skim fir­ma­ma pot­pi­sa­la je ugo­vor za auto­put – što je naj­ve­ći in­fra­struk­tur­ni pro­je­kat u no­vi­joj isto­ri­ji – i kao nad­le­žan sud u ugo­vo­ru od­re­di­la Okru­žni sud u Pe­kin­gu, što je na­i­šlo na oštre kri­ti­ke u sje­di­štu EU.
Ni­ko ne vje­ru­je da je la­ko po­mi­ri­ti sve te in­te­re­se i odr­ža­ti bli­ske ve­ze sa svim ge­o­stra­te­škim moć­ni­ci­ma, ali su raz­li­či­ti sta­vo­vi o to­me ka­ko to ostva­ri­ti.
Po­sla­nik DPS-a i član skup­štin­skog Od­bo­ra za evro­in­te­gra­ci­je Pre­drag Se­ku­lić u iz­ja­vi za „Dan” ka­že da ni pro­ces evrop­skih in­te­gra­ci­ja ni član­stvo u NA­TO ni­je­su jed­no­smjer­ne uli­ce ko­je zna­če pre­kid svih eko­nom­skih i po­li­tič­kih ve­za sa dru­gim dr­ža­va­ma.
– Na­pro­tiv, svje­do­ci smo da i Ru­si­ja i Ki­na ima­ju vr­lo sna­žne po­li­tič­ke i eko­nom­ske ve­ze sa EU i SAD. Mi­šlje­nja sam da Cr­na Go­ra mo­že i ima in­te­res da jed­na­ko do­bro sa­ra­đu­je sa svi­ma, ka­ko u re­gi­o­nu ta­ko i na ši­rem me­đu­na­rod­nom pla­nu – ka­zao je Se­ku­lić.
Upr­kos go­di­na­ma čvr­ste eko­nom­ske sa­rad­nje i či­nje­ni­ci da je ru­ski no­vac u enorm­nim ko­li­či­na­ma za­plju­snuo cr­no­gor­ske oba­le na­kon re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne, Cr­na Go­ra je pro­šle go­di­ne, zbog ukra­jin­ske kri­ze, uve­la sank­ci­je Ru­si­ji.
Pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­re za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sla­ven Ra­du­no­vić (DF) ka­zao je da Front i No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja že­le da raz­vi­ja­mo do­bre od­no­se sa svim ze­mlja­ma ko­je ima­ju do­bre i ko­rekt­ne na­mje­re pre­ma Cr­noj Go­ri. Ka­ko na­vo­di u iz­ja­vi za „Dan”, od to­ga ne mo­že da bu­de lo­še, bi­lo da se ra­di o sa­rad­nji sa Ru­si­jom, SAD ili Ki­nom, ili bi­lo ko­jom dru­gom dr­ža­vom na svi­je­tu.
– Pro­blem na­sta­je ka­da se ta­kve stva­ri po­li­ti­zu­ju na po­gre­šan na­čin, ka­da se stig­ma­ti­zu­je even­tu­al­na sa­rad­nja sa ne­kim dr­ža­va­ma a ne­re­al­no fa­vo­ri­zu­je sa ne­kim dru­gim, sa­mo iz raz­lo­ga ko­ji su us­ko­po­ve­za­ni sa in­te­re­si­ma vla­da­ju­će eli­te u Cr­noj Go­ri, i to, re­kao bih, s dnev­no­po­li­tič­kim in­te­re­si­ma – ka­zao je Ra­du­no­vić.
Ka­že da po­je­di­nač­no vi­še ili ma­nje iz­ra­že­na „lju­bav” pre­ma ne­kim ze­mlja­ma iz okru­že­nja, ili iz svi­je­ta od ra­znih po­je­di­na­ca ne mo­že i ne bi tre­ba­lo da uti­če na re­al­ne od­no­se dr­ža­ve Cr­ne Go­re sa nji­ma.
In­te­re­sant­no je da je spolj­no­tr­go­vin­ska raz­mje­na Cr­ne Go­re po pra­vi­lu naj­ve­ća sa Sr­bi­jom i Ru­si­jom, sa ko­ji­ma od re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne Pod­go­ri­ca ima ne­ri­jet­ko za­teg­nu­te od­no­se (pri­li­kom pri­zna­nja sa­mo­stal­no­sti Ko­so­va i uvo­đe­nja sank­ci­ja zbog de­ša­va­nja na is­to­ku Ukra­ji­ne). S dru­ge stra­ne, iako je tr­go­vin­ska raz­mje­na sa SAD na ni­skom ni­vou, u Pod­go­ri­ci se sa­da ku­nu u part­ner­ske ve­ze sa Va­šing­to­nom.
Funk­ci­o­ner De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je Vla­di­slav Bo­jo­vić sma­tra da je za Cr­nu Go­ru naj­bo­lje da pa­ra­lel­no raz­vi­ja do­bre od­no­se sa Ru­si­jom kao svo­jim isto­rij­skim sa­ve­zni­kom i pri­ja­te­ljem, Ki­nom, Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma i dru­gim ze­mlja­ma, iz­bje­ga­va­ju­ći svr­sta­va­nje kroz član­stvo u agre­siv­nim voj­nim sa­ve­zi­ma ka­kav je NA­TO. Bo­jo­vić je za „Dan” re­kao da oni ko­ji NA­TO in­te­gra­ci­je pred­sta­vlja­ju kao put bez al­ter­na­ti­ve ne sa­gle­da­va­ju na tre­zven i od­go­vo­ran na­čin stvar­ni ka­rak­ter ali­jan­se, ali i ukup­ne glo­bal­ne okol­no­sti i pro­ce­se ko­ji su po­sled­njih go­di­na do­ve­li do zna­čaj­ne pro­mje­ne od­no­sa sna­ga iz­me­đu ve­li­kih si­la.
– Učla­nje­nje u NA­TO i po­li­ti­ka svr­sta­va­nja u pe­ri­o­du glo­bal­nih pre­vi­ra­nja sva­ka­ko da ni­je ni pa­me­tan ni­ti je­di­ni iz­bor za Cr­nu Go­ru. Pra­vi put za Cr­nu Go­ru je obez­bje­đi­va­nje član­stva u Evrop­skoj uni­ji, ko­ja je Li­sa­bon­skim spo­ra­zu­mom, te­melj­nim ugo­vor­nim do­ku­men­tom na osno­vu ko­ga da­nas funk­ci­o­ni­še, sta­vi­la do zna­nja da že­li da ozbilj­no raz­vi­ja auto­nom­nu po­li­ti­ku od­bra­ne i bez­bjed­no­sti. Uosta­lom, član­stvo u EU ne pod­ra­zu­mi­je­va oba­ve­zu dr­ža­ve da po­sta­ne i čla­ni­ca NA­TO – sma­tra Bo­jo­vić.M.V.

Kri­ju opa­snost od
blo­ka­de pre­go­vo­ra

Vla­di­slav Bo­jo­vić uka­zu­je da su po­sled­njih de­ce­ni­ja go­to­vo sve čla­ni­ce EU na­sto­ja­le da iz­gra­de, a on­da i raz­vi­ju što sna­žni­je eko­nom­ske od­no­se sa Ru­si­jom kao glo­bal­nom si­lom, ve­li­kim tr­ži­štem i zna­čaj­nim iz­vo­zni­kom, zbog če­ga da­nas ve­li­ki broj njih pre­i­spi­tu­je smi­sao i oprav­da­nost sank­ci­ja na ko­je su bi­le pri­si­lje­ne.
– Usi­lje­nom i vje­štač­kom dra­ma­ti­za­ci­jom NA­TO in­te­gra­ci­ja, od­no­sno pred­sta­vlja­njem ovog pro­ce­sa sud­bin­skim za Cr­nu Go­ru, vla­da­ju­će struk­tu­re po­ku­ša­va­ju da skre­nu pa­žnju sa vr­lo mo­gu­ćeg ak­ti­vi­ra­nja kla­u­zu­le o ba­lan­su i blo­ka­de pre­go­vo­ra sa EU – za­klju­čio je Bo­jo­vić.

Vu­jo­še­vić: Pro­šla su
vre­me­na ne­svr­sta­nih

Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma za EU in­te­gra­ci­je u CGO Ana Vu­jo­še­vić vje­ru­je da Cr­na Go­ra svo­je in­te­re­se mo­že naj­bo­lje za­stu­pa­ti i bra­ni­ti kao pu­no­prav­na čla­ni­ca EU.
– Odav­no su pro­šla vre­me­na ne­svr­sta­nih ili ona u ko­ji­ma se mo­glo funk­ci­o­ni­sa­ti iz­me­đu in­te­re­sa ve­ćih si­la, a vo­di­ti dru­ga­či­ja po­li­ti­ka. To da­nas ni­je mo­gu­će iz broj­nih raz­lo­ga, i za­to je lo­gič­no da je stra­te­ško, po­li­tič­ko i ukup­no dru­štve­no opre­dje­lje­nje Cr­ne Go­re pu­na in­te­gra­ci­ja u EU. Na­ma su kao dru­štvu po­treb­ne vri­jed­no­sti na ko­ji­ma po­či­va EU i po­tre­ban nam je si­stem ko­ji ga­ran­tu­je jed­na­ke šan­se za sve – ka­za­la je Vu­jo­še­vić.
Ka­ko je pod­vu­kla, zna­ča­jan dio onog što no­si pro­ces pri­stu­pa­nja NA­TO je sa tim kom­pa­ti­bi­lan.
– Tu pr­ven­stve­no mi­slim na po­tre­bu us­po­sta­vlja­nja vla­da­vi­ne pra­va sa fo­ku­som na bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la. Do­dat­no, po­li­tič­ke, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne re­for­me ko­je se pod­ra­zu­mi­je­va­ju u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja jed­noj or­ga­ni­za­ci­ji ta­ko­đe ima­ju po­zi­ti­van uti­caj na pri­stu­pa­nje dru­goj. Kad je u pi­ta­nju od­nos pre­ma Ru­si­ji, u smi­slu stra­te­škog opre­dje­lje­nja, Cr­na Go­ra je zva­ni­čan stav po­ka­za­la pri­klju­či­va­njem sank­ci­ja­ma EU pre­ma Ru­si­ji – za­klju­či­la je Vu­jo­še­vić.