Na­kon vi­še od tri vi­je­ka svje­tlost da­na ugle­da­lo je štam­pa­no uzda­nje ču­ve­ne ,,Na­u­ti­ke” zna­me­ni­tog pe­ra­škog mo­re­plov­ca i bro­do­gra­di­te­lja Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća, na­sta­la kao pre­da­va­nje ru­skim mor­na­ri­ma s sa­mog kra­ja 17. vi­je­ka. O pr­vom štam­pa­nom iz­da­nju Mar­ti­no­vi­će­vih gla­so­vi­tih pre­da­va­nja pod na­zi­vom „Na­u­ti­ka, pre­da­va­nja Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća ru­skim mor­na­ri­ma u Pe­ra­stu 1697-1698” go­vo­ri­li su am­ba­sa­dor Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Cr­noj Go­ri An­drej Ne­ste­ren­ko, prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić, An­dro Ra­du­lo­vić, di­rek­tor Mu­ze­ja u Pe­ra­stu i dr Ra­do­slav Ras­po­po­vić, di­rek­tor Isto­rij­skog in­sti­tu­ta, iz­da­va­ča ovog vri­jed­nog dje­la.
Do­la­zak 17 ru­skih mla­di­ća iz bo­ljar­skih i kne­žev­skih po­ro­di­ca u Pe­rast, ta­da je­dan od naj­ve­ćih cen­ta­ra na­u­ti­ke i bro­do­grad­nje, ka­ko je is­ta­kao am­ba­sa­dor Ne­ste­ren­ko, ne sa­mo po­če­tak od­no­sa car­ske Ru­si­je s jed­ne i Mle­tač­ke re­pu­bli­ke i bal­kan­skih Slo­ve­na s dru­ge stra­ne, ne­go ute­me­lje­nje ču­ve­ne flo­te Pe­tra Ve­li­kog. Go­vo­re­ći o isto­ri­ji iz­da­va­nja ovog vri­jed­nog dje­la ko­je je ot­kri­lo ču­ve­na pre­da­va­nja Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća oči­ma jav­no­sti, am­ba­sa­dor Ne­ste­ren­ko je is­ta­kao da će „Na­u­ti­ka” pred­sta­vlja­ti osnov za da­lja iz­u­ča­va­nja od­no­sa slo­ven­skoj ju­ga i Ru­si­je, ali i otvo­ri­ti skri­ve­na po­gla­vlja na­ših isto­ri­ja.
Za prof. dr Si­ni­šu Je­lu­ši­ća „Na­u­ti­ka – pre­da­va­nja Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća ru­skim mor­na­ri­ma 1697-1698” je spo­me­nik kul­tu­re, ko­ji nam ot­kri­va ne sa­mo zna­nja ve­li­kog mo­re­plov­ca i nje­go­vu ba­rok­nu lič­nost, ne­go i zna­čaj pe­ra­ških mo­re­plo­va­ca i Pe­ra­sta, isto­ri­ju i pod­vi­ge sre­do­zem­ne na­u­ti­ke, ali i na­rod­ni je­zik i lin­gvi­sti­ku, i dru­štve­ne i po­li­tič­ke pri­li­ke to­ga do­ba.
- Su­sret Mar­ti­no­vi­ća i mla­dih ru­skih bo­lja­ra je pr­vi su­sret Ve­ne­ci­je i Ru­si­je. Ali, ovi pre­pi­si Mar­ti­no­vi­će­vih pre­da­va­nja, po­hra­nje­ni tri vi­je­ka u glav­nom fon­du Ru­ske na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke u Sankst Pe­ter­bur­gu, ob­ja­šnja­va­ju nam na­u­tič­ku ter­mi­no­lo­gi­ju ju­žnog Ja­dra­na oču­va­nu od da­na­šnjih da­na u na­rod­nom go­vo­ru ri­ba­ra, a svo­jom estet­skom i umjet­nič­kom vri­jed­no­šću pred­sta­vlja­ju i ne­sum­nji­vu umjet­nič­ku vri­jed­nost – na­po­me­nuo je Je­lu­šić.
Tra­di­ci­ja ru­ske flo­te upra­vo se ba­zi­ra na Mar­ti­no­vi­će­voj „Na­u­ti­ci”, baš kao i tra­di­ci­ja emo­tiv­nih od­no­sa ru­skog i cr­no­gor­skog na­ro­da, ko­ji tra­je i dan­da­nas, na­veo je Je­lu­šić.
Štam­pa­no iz­da­nje „Na­u­ti­ke” je ne sa­mo da je is­ka­zi­va­nje zna­ča­ja Pe­ra­stu i po­mor­skim vje­šti­na­ma Pe­ra­šta­na, ne­go je do­sad naj­u­spje­šni­jeg iz­u­ča­va­nja dje­la Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća, re­kao je di­rek­tor Mu­ze­ja Pe­ra­sta An­dro Ra­du­lo­vić.
- Či­ni se da lju­di, ro­đe­ni i od­ga­ja­ni uz mo­re, sa pre­ci­ma ko­ji su ih od­ma­le­na uči­li ži­vo­tu na mo­ru, o vje­tro­vi­ma i stru­ja­ma, o ne­be­skim ti­je­li­ma ko­ja su uka­zi­va­la na pro­mje­ne i opa­sno­sti, o ne­pri­ja­te­lji­ma i ka­ko se od­bra­ni­ti od njih, i ni­su mo­gli dru­ga­či­je ne­go da se iz­ro­de u vr­sne po­mor­ce i sa­vr­še­ne uči­te­lje po­mor­skih vje­šti­na. Ta­kav je bio ka­pe­tan Mar­ko Mar­ti­no­vić, sa po­mor­skom tra­di­ci­jom u ko­joj se za­če­la pr­va po­mor­ska ško­la na Bal­ka­nu – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
Ve­li­kim tru­dom na­ših, a po­seb­no ru­skih isto­ri­ča­ra iz pe­ter­bur­ške Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke, ko­nač­no je ši­roj i na­uč­noj jav­no­sti pre­do­če­na „Na­u­ti­ka” Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća, skup pre­da­va­nja ko­ja su, od kad su na­sta­la, iza­zi­va­la pa­žnju is­tra­ži­va­ča sa svih kon­ti­ne­na­ta, ka­zao je Ras­po­po­vić.
- Spi­si Mar­ti­no­vi­će­vih pre­da­va­nja pred­sta­vlja­ju mo­nu­men­tal­ni isto­rij­ski iz­vor. „Na­u­ti­ka” pre­va­zi­la­zi zna­čaj Ru­si­je i Ru­ske flo­te, pre­va­zi­la­zi zna­čaj Pe­ra­sta i bo­kelj­skih mo­re­plo­va­ca. „Na­u­ti­ka” Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća je mul­ti­di­sci­pli­nar­no svje­do­čan­stvo o jed­nom do­bu i jed­nom čo­vje­ku, ko­je i da­nas iza­zi­va zna­ti­že­lju na­uč­nih kru­go­va i is­tra­ži­va­ča svih pro­fi­la i iz svih dje­lo­va svi­je­ta – ka­zao je, iz­me­đu osta­log Ras­po­po­vić.
Na­kon pro­mo­ci­je pr­vog štam­pa­nog iz­da­nja „Na­u­ti­ke” Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća pu­bli­ci je pri­ka­zan pet­na­e­sto­mi­nut­ni od­lo­mak iz ru­skog do­ku­men­tar­nog fil­ma o sa­vre­me­noj Cr­noj Go­ri, ko­ji je pre­mi­jer­no pri­ka­zan u Mo­skvi u fe­bru­a­ru.
S.Ć.

Zna­čaj i sje­ća­nje

Na­u­ti­kom je Mar­ko Mar­ti­no­vić na­zvao svo­ju po­mor­sku ško­lu, pr­vu po­mor­sku ško­lu na Bal­ka­nu i pr­vu pri­vat­nu obra­zov­nu usta­no­vu u ko­joj su se pod­u­ča­va­le taj­ne mo­re­plov­stva i bro­do­grad­nje na Sre­do­ze­mlju i Evro­pi. I ka­ko je pri­mje­tio Je­lu­šić, ni­je čud­no što je car Pe­tar Ve­li­ki baš Mar­ti­no­vi­ća i nje­go­vu ško­lu iza­brao da bu­de mje­sto gdje će se uda­ri­ti te­me­lji nje­go­ve ru­ske flo­te, jer ve­li­ki vla­dar je znao da Bo­ku, Pe­ras i da­le­ku Ru­si­ju, ve­žu je­zik i slo­ven­ska pri­pad­nost.
Da­nas je­dan od ri­jet­kih po­me­na na ovog ve­li­kog mo­re­plov­ca i nje­go­vu ško­lu je spo­men plo­ča ko­ja se na­la­zi na zi­du jed­ne od pr­vih ku­ća na ula­zu u Pe­rast.