Zbog pro­da­je Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma Ma­đar Te­le­ko­mu za 114 mi­li­o­na eura dr­ža­va je iz­gu­bi­la 400 mi­li­o­na eura pro­fi­ta ko­jeg je to pred­u­ze­će ostva­ri­lo u po­sled­njih de­set go­di­na, ka­zao je Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić (DF).
– Ukup­na do­bit Cr­no­gor­skog Te­le­ko­ma od 2005. go­di­ne iz­no­si­la je 416,8 mi­li­o­na ili 40 mi­li­o­na go­di­šnje, što zna­či da je ta kom­pa­ni­ja mo­gla da fi­nan­si­ra iz­grad­nju auto­pu­ta – re­kao je Đu­ka­no­vić na sjed­ni­ci Skup­šti­ne po­sve­će­ne po­sla­nič­kim pi­ta­nji­ma.
On je na­veo da je pri­je pro­da­je, 2004. do­bit Te­le­ko­ma iz­no­si­la 43 mi­li­o­na, a da je 2014. go­di­ne bi­la 39 mi­li­o­na.
– Ako se uzme u ob­zir go­di­šnja in­fla­ci­ja i broj rad­ni­ka ko­ji je oti­šao, dr­ža­va je vi­še ko­ri­sti ima­la od Te­le­ko­ma 2004. ne­go 2014. – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Te­le­kom je pro­dat za tri go­di­šnje bru­to do­bi­ti.
– Za­to nas (DF) ne ču­di što su ame­rič­ki dr­žav­ni or­ga­ni kon­sta­to­va­li da je pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma pla­će­no 7,35 mi­li­o­na ko­rup­ci­je. Ko­li­ko je to čvrst do­kaz go­vo­ri po­da­tak da je Doj­če Te­le­kom u okvi­ru po­rav­na­nja sa ame­rič­kim mi­ni­star­stvom prav­de pla­tio 95 mi­li­o­na do­la­ra – re­kao je Đu­ka­no­vić i pi­tao ko mo­že da pro­da pred­u­ze­će za 115 mi­li­o­na, ka­da to pred­u­ze­će za tri go­di­ne to­li­ko za­ra­di.
– Sa­mo ne­pri­ja­te­lji Cr­ne Go­re mo­gu to da ura­de. Ne­ma to­ga ko mo­že re­ći da je vo­đe­na od­go­vor­na eko­nom­ska po­li­ti­ka ako se uzme u ob­zir či­nje­ni­ca da su pro­da­ti Te­le­kom, EPCG i Ju­go­pe­trol i pri­tom na­pra­vlje­no mi­li­jar­du i po du­ga – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
On je mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ra­do­ja Žu­gi­ća pi­tao ko­li­ki je po­rez na do­bit pla­tio Te­le­kom u po­sled­njih de­set go­di­na, našta je Žu­gić od­go­vo­rio da je ta kom­pa­ni­ja pla­ti­la pre­ko 40 mi­li­o­na eura po­re­za na do­bit.
Žugić je ka­zao i da će pri­pre­mi­ti ana­li­zu uti­ca­ja kurs­nih raz­li­ka na kre­dit za auto­put po­dig­nut kod Eks­im ban­ke u iz­no­su od 944 mi­li­o­na do­la­ra. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, naj­ka­sni­je do po­čet­ka ot­pla­te glav­ni­ce kre­di­ta (šest go­di­na) će se na­ći naj­po­volj­ni­ji me­ha­ni­zam za za­šti­tu od kurs­nog ri­zi­ka. Is­ta­kao je i da će an­ga­žo­va­ti eks­per­te stra­nih ba­na­ka u tom po­slu i da je ri­zič­no pro­cje­nji­va­ti ka­ko će va­lut­ne pro­mje­ne uti­ca­ti na kre­ta­nje du­ga. On je to sa­op­štio od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje Go­ra­na Tu­po­nje (PCG), ko­ji je na­veo da je Vla­da uze­la kre­dit od 944 mi­li­o­na do­la­ra ko­ji je na dan pot­pi­si­va­nja vri­je­dio 741,6 mi­li­o­na eura, ali je da­nas zbog ra­sta do­la­ra po­ve­ćan za 120 mi­li­o­na eura.
– Pri­sta­li ste na za­du­ži­va­nje u dru­goj va­lu­ti zbog grejs pe­ri­o­da i po­volj­ni­je ka­mat­ne sto­pe. Ne zna­te u šta ste se upu­sti­li, ili u šta ste upu­sti­li či­ta­vu dr­ža­vu. Pro­ći­će­mo kao gra­đa­ni ko­ji su di­gli kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma – ka­zao je Tu­po­nja i is­ta­kao da Mi­ni­star­tvo ne­ma plan B, već sa­mo na­du da će do­lar pa­sti i da će si­tu­a­ci­ja na svjet­skom tr­ži­štu ići na­ma u ko­rist.
D.M.


Sta­rač­kih na­kna­da ne­ma u bu­dže­tu

Mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić je ka­zao da u 2015. go­di­ni ni­je­su is­pla­ći­va­li uve­ća­ne sta­rač­ke na­kna­de jer pre­ma za­ko­nu o bu­dže­tu ne­ma­ju ta sred­stva. On je na­veo da je pr­vo usvo­jen za­kon o bu­dže­tu, a po­tom iz­mje­ne za­ko­na o po­ljo­pri­vre­di gdje su sta­rač­ke na­kna­de sa 40 po­ve­ća­ne na 50,2 eura.
– Ne mo­gu za sta­rač­ke na­kna­de is­pla­ti­ti 250 hi­lja­da ako imam 200 hi­lja­da pre­ma za­ko­nu o bu­dže­tu. Za uve­ća­ne na­kna­de po­treb­no je 700 hi­lja­da u bu­dže­tu, a ja ma­đi­o­ni­čar ni­je­sam – na­veo je Iva­no­vić.
Ne­ven Go­šo­vić je na­gla­sio da se za­kon mo­ra po­što­va­ti, a pre­ma nje­mu su sta­rač­ke na­kna­de od 1. ja­nu­a­ra 50,2 eura.
– Na­kna­de će se mo­ra­ti is­pla­ti­ti po ovom za­ko­nu. Mo­gu­ći su sud­ski spo­ro­vi, na­kon če­ga će se mo­ra­ti is­pla­ti­ti pa­re – po­ru­čio je Go­šo­vić.


Kra­jem apri­la od­lu­ka o dru­gom blo­ku

Dru­gi blok se mo­ra gra­di­ti i eko­nom­ski je is­pla­tiv, re­kao je mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić. On je na­veo da će do kra­ja mje­se­ca če­ška Ško­da i ki­ne­ski CMEC do­sta­vi­ti fi­nal­ne po­nu­du za grad­nju, ko­je će na­kon to­ga raz­ma­tra­ti od­bor di­rek­to­ra, a po­tom i skup­šti­na ak­ci­o­na­ra, pa se kra­jem apri­la oče­ku­je do­no­še­nje od­lu­ke o gra­dnji blo­ka dva.
– Op­ci­je su da se gra­di naj­ve­ćim di­je­lom iz sred­sta­va EPCG, uz po­moć part­ne­ra ili uz kre­dit – re­kao je on i do­dao da će ako se ne iz­gra­di blok dva, pr­vi blok pre­sta­ti sa ra­dom.
Stra­hi­nja Bu­la­jić (DF) uka­zao da je sud­bi­na ener­get­skog sek­to­ra u ru­ka­ma A2A, te da tu kompaniju Vlada ne može da natjera da gradi drugi blok.
Ka­va­rić je od­go­vo­rio da Vla­da ne­ma oba­ve­zu da na­sta­vi ugo­vor sa A2A i da ga ne­će ni bi­ti ako se ne do­go­vo­re o raz­voj­nim pro­jek­ti­ma.
– Ako po­stig­ne­mo do­go­vor o pro­jek­ti­ma, pi­ta­nje na­stav­ka ugo­vo­ra po­sta­je teh­nič­ko – na­veo je Ka­va­rić.