HER­CEG NO­VI - Ne­dav­nom od­lu­kom Me­ši­ha­ta Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri, efen­di­ja Me­ho Mar­ti­no­vić, do­sa­da­šnji imam za Her­ceg No­vi, po­sta­vljen je za glav­nog ima­ma za Bo­ku Ko­tor­sku i Bu­dvu. Od­lu­ka je na­i­šla na po­zi­ti­van pri­jem kod vjer­ni­ka islam­ske ali i dru­gih vje­ro­i­spo­vi­je­ti, tim pri­je što je efen­di­ja Mar­ti­no­vić po­znat kao čo­vjek ve­li­kog ra­zu­mi­je­va­nja i to­le­ran­ci­je. U raz­go­vo­ru za „Dan” efen­di­ja Mar­ti­no­vić ka­že da bi­ti glav­ni imam za Bo­ku ko­tor­sku i Bu­dvu zna­či ko­or­di­na­ra­ti ra­dom na ni­vou Od­bo­ra i ba­vi­ti se svim aspek­ti­ma vjer­skog ži­vo­ta.
- Od 2011. go­di­ne oba­vljao sam funk­ci­ju ima­ma, ha­ti­ba i mu­a­li­ma za Her­ceg No­vi, a sa­da imam i do­dat­ne, ve­li­ke oba­ve­ze u Bo­ki. Ako go­vo­rim o lič­nom is­ku­stvu, o pri­je­mu ko­ji sam imao kod svih gra­đa­na i in­sti­tu­ci­ja, on­da mo­gu re­ći da je ono iz­van­red­no. A ako go­vo­ri­mo o sa­mom vjer­skom ži­vo­tu, on­da mo­ram na­po­me­nu­ti da tu po­sto­ji niz te­ško­ća, pri­je sve­ga od in­fra­struk­tur­nih do ma­te­ri­jal­nih. Da to po­jed­no­sta­vim kre­nu­ću od kom­ši­ja u Kum­bo­ru gdje se na­la­zi Mes­džid-mo­li­tve­ni pro­stor. Su­sre­tlji­vost ko­ju po­ka­zu­ju i že­lja za me­đu­sob­nim po­što­va­njem da­je nam je­dan pre­li­je­pi osje­ćaj slo­bo­de ali ogrom­nu oba­ve­zu da uz­vra­ti­mo sa ap­so­lut­nim ra­zu­mi­je­va­njem ka­ko bi za­dr­ža­li ta­ko kva­li­te­tan ni­vo su­ži­vo­ta i kom­šij­skih od­no­sa. I vje­ra na­la­že da nam kom­ši­ja tre­ba bi­ti pre­či ne­go dalj­ni brat – is­ti­če imam Mu­ra­to­vić, do­da­ju­ći da za sve go­di­ne nje­go­vog bo­rav­ka u Her­ceg No­vom ni­je imao ni­jed­no ne­ga­tiv­no is­ku­stvo, ter da mu se ni­je­dan vjer­nik mu­sli­man ni­je do­sad po­ža­lio na ne­ku ne­u­god­nost zbog svo­je vjer­ske pri­pad­no­sti.
Ka­da je u pi­ta­nju vjer­ski ži­vot, imam Mar­ti­no­vić ka­že da je tu osnov­ni pro­blem ne­funk­ci­o­na­lan pro­stor za vjer­ske ob­re­de u Mes­dži­du u Kum­bo­ru.On se na­dam da će usko­ro mo­ći ura­di­ti osnov­ne pre­prav­ke, od­no­sno da pro­stor izo­lu­ju od vla­ge i usta­no­ve kva­li­tet­ni­ji mo­kri čvor.
- Dru­gi ve­li­ki pro­blem sa ko­jim smo su­o­če­ni u sve če­ti­ri op­šti­ne pod mo­jom vjer­skom bri­gom (Her­ceg No­vi, Ko­tor, Ti­vat i Bu­dva) je­ste ne­do­sta­tak mu­sli­man­skog gro­blja. Po­sto­ja­la su u pro­šlo­sti, i ne ta­ko dav­noj, mu­sli­man­ska gro­blja. Me­đu­tim, sa­vre­me­ni ži­vot ko­ji na­me­će ne­ku dru­gu re­al­nost i na­sta­vlja pred ozbi­ljan za­da­tak da kroz raz­go­vo­re me­đu­sob­nog ra­zu­mi­je­va­nja i po­što­va­nja za­jed­nič­ki sa in­stu­ti­ci­ja­ma i gra­đa­ni­ma ri­je­ši­mo ovaj pro­blem u do­gled­no vri­je­me na naj­pri­hva­tlji­vi­ji na­čin. To i je­ste jed­na od mo­jih mi­si­ja kao glav­nog ima­ma- na­vo­di imam Mu­ra­to­vić.
Na na­šu kon­sta­ta­ci­ju da je bi­lo do­sta na­ga­đa­nja i ne­do­u­mi­ca o na­mje­ra­ma Azer­bej­dža­na­ca ko­ji gra­de ri­zort Por­to­no­vi u Kum­bo­ru, te da se u jav­no­sti po­mi­nja­la iz­grad­nja dža­mi­je, imam Mu­ra­to­vić ka­že da je i on čuo ali je to shva­tio kao svo­je­vr­snu, be­za­zle­nu ša­lu.
- Isto kao što je us­po­sta­vljao sa­rad­nju sa svim op­štin­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, ka­to­lič­kom i pra­vo­slav­nom cr­kvom, kon­tak­ti­rao me je go­spo­din Sen­ko Ča­bar­ka­pa, pi-ar Azmon­ta. Pre­ma nje­go­vom pla­nu kor­po­ra­tiv­nog uva­ža­va­nja po­tre­ba broj­nih rad­ni­ka u Kum­bo­ru kao i bu­du­ćih tu­ri­sta islam­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti, za njih je na­še po­sto­ja­nje u Kum­bo­ru bio bo­gom­da­na pra­kitčna pred­nost. Kao pra­vo­sla­vac i iz­van­re­dan po­zna­va­lac isla­ma on je na prak­ti­čan na­čin uva­žio po­tre­be nji­ho­ve kom­pa­ni­je i pre­po­znao tu bli­zi­nu i po­tre­bu, a opet sa dru­ge stra­ne sa pu­nim po­zna­va­njem sen­zi­tiv­no­sti vjer­ske pro­ble­ma­ti­ke na ovom pro­sto­ru, po­čeo je gra­di­ti ne­ke za nas osnov­ne mo­sto­ve sa­rad­nje ko­ji su pri­hva­tlji­vi za sve gra­đa­ne Her­ceg No­vog. Na­ma je va­žni­ji bio taj po­če­tak sa­rad­nje ne­go i sam li­je­pi gest po­mo­ći oko ure­đe­nja par­king pro­sto­ra, pred sam Ha­dži-Baj­ram, po­red Mes­dži­da.
Ta­ko­đe, ja­ko nam je pri­ja­lo uva­ža­va­nje pre­ma svo­jim rad­ni­ci­ma sa vjer­skim po­tre­ba­ma i do­bra vo­lja is­ka­za­na kroz ra­zno­vr­snu kor­po­ra­tiv­nu od­go­vor­nost ko­ju je po­ka­za­la kom­pa­ni­ja Bemax. Za­i­sta nam je pri­ja­la ta ozbilj­nost i uva­ža­va­nje. I to je do­slov­ce sve što bi mo­glo bi­ti od­go­vor na va­še pi­ta­nje. I ni­šta dru­go sem to­ga - tvr­di imam Mu­ra­to­vić, i do­da­je da je ne­dav­no imao zva­nič­ni su­sret sa gra­do­na­čel­ni­kom Ni­ko­lom Goj­ko­vi­ćem i pred­sjed­ni­kom lo­kal­nog par­la­men­ta An­dri­jom Rad­ma­nom, te da je ve­li­ki op­ti­mi­sta ka­da je u pi­ta­nju sa­rad­nja sa lo­kal­nom upra­vom.
- Ta­kav uti­sak ste­kao sam već na­kon pr­vog sa­stan­ka sa čel­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve za­to što smo kre­nu­li baš ona­ko ka­ko tre­ba, od­no­sno kraj­nje iskre­no i otvo­re­no o sva­kom pi­ta­nju. Is­ku­stvo nam ka­že da ne­gdje gdje po­sto­ji iz­u­zet­no osje­tlji­va po­li­tič­ko-dru­štve­na si­tu­a­ci­ja, naj­ve­će pro­ble­me iza­zi­va gu­ra­nje istih tih pro­ble­ma pod te­pih i iz­bje­ga­va­nje i po­mi­nja­nje tih pro­ble­ma. Goj­ko­vić i Rad­man bi­li su otvo­re­ni ali i sprem­ni da sa ra­zu­mi­je­va­njem sa­ra­đu­je­mo uz pu­no uva­ža­va­nje in­te­re­sa svih gra­đa­na Her­ceg No­vog, ali i po­tre­ba na­še vjer­ske za­jed­ni­ce. Zna­či, po­sto­ji pro­stor za raz­go­vo­re i rje­ša­va­nje svih ne­do­u­mi­ca na obo­stra­no za­do­volj­stvo. Osta­je sa­mo da ra­di­mo i da na­sta­vi­mo da uva­ža­va­mo jed­ni dru­ge i in­te­re­se jed­nih i dru­gih- po­ru­ču­je glav­ni imam Me­ho Mu­ra­to­vić.
K.Ma­to­vić


Bi­o­gra­fi­ja

Efen­di­ja Mar­ti­no­vić je ro­đen 2.10.1975. go­di­ne u Bi­je­lom Po­lju, gdje je za­vr­šio Osnov­nu ško­lu. Di­plo­mi­rao u Me­dre­si „Ga­zi isa Beg” u No­vom Pa­za­ru 1995. go­di­ne i po­čeo da ra­di u Pri­je­po­lju, u mje­stu Ve­li­ka Žu­pa. Na Uni­ver­zi­te­tu „Dže­mal Bi­je­dić” od­sjek islam­ska vje­ro­na­u­ka u Mo­sta­ru , di­plo­mi­rao je 2006. go­di­ne.
Slu­žbo­vao je i kao imam dža­mi­je Do­bra Vo­da, OIZ-e Bar, a po­tom bio pro­fe­sor i di­rek­tor ško­le Ku­ra­na u No­vom Sa­du. Tri go­di­ne je imam u Her­ceg No­vom.
Na­pi­sao je knji­gu „Uni­ver­zal­ni pu­to­kaz u Isla­mu”. Ože­njen je i otac tro­je dje­ce.