Be­o­grad­ska iz­da­svač­ka ku­ća La­gu­na 5. mar­ta pu­sti­će u pro­da­ju naj­no­vi­ji ro­man Vu­ka Dra­ško­vi­ća „Isu­so­vi me­mo­a­ri”.
Ovaj Dra­ško­vi­ćev ro­man go­vo­ri o vre­me­nu ka­da se ni­ko ni­je osje­ćao si­gur­nim, ka­da su svi bi­li pri­nu­đe­ni da se pre­i­spi­tu­ju, opre­dje­lju­ju i raz­mi­šlja­ju o pi­ta­nji­ma ši­rim od sva­ko­dnev­ne lič­ne i po­ro­dič­ne eg­zi­sten­ci­je. Ali, to ni­je vri­je­me Isu­sa Hri­sta, već vri­je­me o ko­je­mu svi ko­ji su ga `90. pre­ži­vje­li, još uvi­jek pri­ča­ju. Na­rav­no, sve po­sta­je do­dat­no za­ni­mlji­vi­je ako se ima u vi­du i po­li­tič­ko, ak­tiv­no, dje­lo­va­nje Vu­ka Dra­ško­vi­ća, ko­je tra­je i da­nas.
Ka­ko pi­šu kri­ti­ča­ri, ko­ji su ima­li pri­li­ke da pro­či­ta­ju ovo dje­lo Dra­ško­vi­ća, ro­man iz­u­zet­no do­ča­ra­va at­mos­fe­ru u ko­joj bu­ja strah, umno­ža­va­ju se fru­stra­ci­je, iz­ra­nja­ju sje­ća­nja na pro­šlost i tra­u­ma­tič­na isto­rij­ska is­ku­stva, sta­re po­dje­le i omra­ze, osvet­nič­ke ide­je i am­bi­ci­je. Po­je­din­ci osje­ća­ju raz­li­či­te po­ri­ve, od že­lje da po­bjeg­nu od sve­ga do po­tre­be da se gru­pi­šu i dje­la­ju.
Hro­mi fo­to­re­por­ter Velj­ko Vu­jo­vić, ko­me je na­di­mak Ćo­pa­vi Isus, ka­me­rom i pe­rom svje­do­či o smr­ti Ju­go­sla­vi­je, o sta­rim i no­vim mr­žnja­ma, no­vim zlo­či­ni­ma i zlo­čin­ci­ma. U no­vom ro­ma­nu Vu­ka Dra­ško­vi­ća po­je­di­ni opi­si gra­đan­skog ra­ta `90. go­di­na pro­šlog vi­je­ka, Be­o­gra­da u vri­je­me ta­la­sa de­mon­stra­ci­ja, Velj­ko­vog za­vi­ča­ja i po­ro­di­ce u Her­ce­go­vi­ni, za­ku­li­snih iga­ra iza ko­jih se kri­ju ne­do­dir­lji­vi bo­go­vi ra­ta.
- Zlo je bi­lo ja­če od Isu­sa iz ovog mog ro­ma­na. Zbog to­ga i ne mo­gu da se knji­zi ra­du­jem. I Nju, znam, če­ka ras­pe­će. Pre­zir i bi­jes sli­je­pih za na­še zlo i gri­je­ho­ve u ne­dav­nom bra­to­u­bi­ja­nju, kad ni­je ubi­je­na sa­mo Ju­go­sla­vi­ja. Lak­še mi je bi­lo pi­sa­ti ’Nož’, jer su srp­ski Ju­go­vi­ći ne­vi­ne žr­tve, a ne­vi­na žr­tva je i tu­ži­lac i su­di­ja. Po­la vi­je­ka ka­sni­je, nož je u ru­ka­ma Sr­ba, a ne­vi­ne žr­tve su iz mu­sli­man­ske Do­nje Če­mer­ni­ce. Ju­go­vi­ći su mi na­re­di­li da po­dig­nem op­tu­žni­cu, u nji­ho­vo ime - re­kao je Vuk Dra­ško­vić po­vo­dom iz­la­ska ro­ma­na.
„Isu­so­vi me­mo­a­ri“ sa­dr­že dva­na­est po­gla­vlja u ko­ji­ma autor ko­ri­sti raz­li­či­te pri­po­vjed­ne stra­te­gi­je, raz­li­či­te rit­mo­ve re­če­ni­ce, pod­jed­na­ko i eka­vi­cu i ije­ka­vi­cu. Iako Vuk Dra­ško­vić za­pra­vo pri­po­vi­je­da o to­me ko­li­ko su obič­nim lju­di­ma ne­vo­lja i tra­ge­di­ja u raz­li­či­tim vre­me­ni­ma na­ni­je­li ide­o­lo­ški su­ko­bi i hu­škač­ke po­li­ti­ke bi­lo kog pred­zna­ka, ma­lo je onih ko­ji ni­su ogre­zli u is­klju­či­vo­sti i ste­re­o­ti­pi­ma tih po­dje­la, čak i ka­da se za njih iz­gu­be isto­rij­ski i ini raz­lo­zi.
Ovo je svo­je­vr­sni na­sta­vak Dra­ško­vi­će­vog kult­nog ro­ma­na „Nož“, ali je pre­ma mi­šlje­nju knji­žev­ni­ce Lji­lja­ne Šop i pr­vi ro­man ni na či­joj stra­ni. „Ova­ko knji­žev­no uvjer­lji­vog i po­tre­snog an­ti­rat­nog ro­ma­na ne­ma u no­vi­joj srp­skoj knji­žev­no­sti. Dvi­je de­ce­ni­je od ra­ta de­ve­de­se­tih po­ja­vlju­je se pr­vi ro­man ni na či­joj stra­ni u na­ci­o­nal­nom i ide­o­lo­škom smi­slu, dra­ma je­din­ke ko­ja po­pri­ma raz­mje­re an­tič­ke tra­ge­di­je.“
Ž.J.