KO­TOR – Na­sta­ja­nje, tra­di­ci­ja i obi­ča­ji Gr­blja pred­sta­vlje­ni su kroz pro­gram „Gr­balj­ska pri­ča” ko­ji je u pe­tak uve­če odr­žan u šo­ping cen­tru „Ka­me­li­ja”. Uz pri­če iz pro­šlo­sti, pje­sme to­ga kra­ja, ali i ak­tu­el­ne te­me, broj­ni po­sje­ti­o­ci su mo­gli i da pro­ba­ju tra­di­ci­o­nal­na je­la iz Gr­blja, a kroz slaj­do­ve pri­ka­za­ni su i de­ta­lji sa ovog pod­ruč­ja ko­je pri­pa­da op­šti­ni Ko­tor.
Go­vo­re­ći o pro­šlo­sti ovog kra­ja osam­de­set­pe­to­go­di­šnji Bo­žo Ra­da­no­vić pod­sje­tio je da je Gr­balj sa 20 svo­jih se­la svo­je­vre­me­no imao dva­de­set gla­va­ra, ali i če­ti­ri kne­za, od ko­jih je zad­nji bio Ni­ko Đu­rov Boj­ko­vić. Pri do­no­še­nju od­lu­ka u ma­na­sti­ru Pod­la­stva bi­lo je oba­ve­zno i pri­su­stvo sve­šte­ni­ka i uči­te­lja, a u Gr­blju su bi­le za­stu­plje­ne i mo­be, za­jed­nič­ki rad mje­šta­na pri­li­kom po­ljo­pri­vred­nih ra­do­va, ta­ko da ni­je bi­lo ima­nja ko­je je osta­ja­lo neo­bra­đe­no.
– Po­zna­ta je po­slo­vi­ca; „Bo­lje da ne­sta­ne se­lo ne­go obi­ča­ji”, jer od obi­ča­ja su i za­ko­ni po­če­li. Svi ko­ji su se po­sva­đa­li, na Bo­žić su se mo­ra­li po­mi­ri­ti, a svi ti obi­ča­ji kra­si­li su Gr­balj – pri­sje­tio se Ra­da­no­vić ko­ji i da­nas ču­va sta­ri pe­čat Gr­blja, ali i klju­če­ve cr­kve Sve­tog Pe­tra u Pe­li­no­vu.
Naj­sta­ri­ji član Pje­vač­kog dru­štva „Gr­balj” Sa­vo Gri­vić pri­čao je o kul­tur­nom ži­vo­tu to­ga kra­ja, na­gla­siv­ši da je Gr­balj kroz vje­ko­ve imao svo­ja pje­vač­ka, ali i pro­svjet­na dru­štva. U nje­mu se se od­i­gra­va­le raz­ne po­zo­ri­šne pred­sta­ve, a ima i du­gu tra­di­ci­ju fol­klo­ra. Ne­ka­da se, ka­zao je, pod ko­rač­ni­com pje­va­la pje­sma i igra­lo se ko­lo. On je po­ru­čio da je Gr­balj sa­stav­ni dio Bo­ke ko­tor­ske, te da je o nje­mu pi­sao i don Ivo Stjep­če­vić i Sa­vo Na­ki­će­no­vić.
– Gr­balj ne mo­že­mo odvo­ji­ti od Bo­ke. On je bio žit­ni­ca ko­ja je za vri­je­me Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta pre­hra­nji­va­la ci­je­lu Bo­ku i da­va­la od 250 do 300 to­na hra­ne. Do­la­skom ko­mu­ni­zma Gr­balj je uni­šten jer su se for­mi­ra­le ze­mljo­rad­nič­ke za­dru­ge i po­ljo­pri­vre­da se za­pu­sti­la – re­kao je on, dok je pro­fe­sor Ste­van Kor­dić pod­sje­tio na 20 ki­lo­me­tra du­gu oba­lu Gr­blja, ko­ja obi­lu­je broj­nim, pre­li­je­pim uva­la­ma. Za „na banj” (ku­pa­nje) tu je naj­ve­ća pla­ža Jaz, za­tim ku­pa­li­šte Tr­ste­no, te po­pu­lar­no „Plo­če” ko­je pred­sta­vlja i po­se­ban, je­din­stven vid ure­đe­ne ka­me­ne oba­le. Od Pla­ta­mu­na, pa na­da­lje oba­la po­sta­je str­ma i u jed­nom di­je­lu ne­pri­stu­pač­na. Po­sto­je sta­zi­ce gdje se mo­že iza­ći na po­je­di­ne ma­nje pla­že, ali pr­vo ve­će ku­pa­li­šte je Žu­ko­vi­ca bli­zu Bi­go­ve ko­ja kri­je broj­ne ma­nje pla­že i pon­te, a za­dr­ža­la je ka­rak­te­ri­sti­ke auten­tič­nog pri­mor­skog ri­bar­skog mje­sta sa ne­tak­nu­tom pri­ro­dom. Na pod­ruč­ju Gr­blja na­la­ze se 63 cr­kve, od ko­jih se jed­na; cr­kva Sve­tog Ni­ko­le, na­la­zi na mor­skoj hri­di. Pri­sut­ni su po­seb­no po­zdra­vi­li tu­ri­stič­kog rad­ni­ka, vre­me­šnog Bran­ka Đu­ri­ća, ko­ji kroz svo­ju dje­lat­nost go­di­na­ma pro­mo­vi­še svoj kraj, nje­go­vu tra­di­ci­ju, obi­ča­je, ali i ga­stro­no­mi­ju. Iz­vo­r­no pje­vač­ko dru­štvo „Gr­balj”, ko­je je nje­gu­je tra­di­ci­o­nal­ni me­los sa tog pod­ruč­ja ko­tor­ske op­šti­ne, to­kom pro­gra­ma je iz­ve­lo ne­ko­li­ko pje­sma, a ka­ko je na­ja­vio nje­gov predjsed­nik Sa­vo Šu­mar, u pla­nu su na­stu­pi duž gra­do­va na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, ali i na­stup na fe­sti­va­lu u Sa­ra­je­vu u sep­tem­bru.
B.M.

Že­ne za Vas­krs ni­je­su smje­le
da je­du ku­va­na ja­ja

Pod­va­rak, bli­tva spre­mlje­na na do­ma­ćem ma­sli­no­vom ulju, sla­na ri­ba, pa­len­ta, ze­lja­ni­ca, po­ga­ča, ra­zni ko­la­či, sa­mo su ne­ke od de­li­ci­ja ko­je su po­sje­ti­o­ci ima­li pri­li­ku da kon­zu­mi­ra­ju na bo­ga­toj gr­balj­skoj tr­pe­zi. Hra­nu su pri­pre­mi­le čla­ni­ca PD „Gr­balj”, me­đu ko­ji­ma je Lju­bi­ca Ki­li­bar­da, ro­đe­na Gr­balj­ka, ko­ja ži­vi u Tiv­tu. Pri­sje­tiv­ši se obi­ča­ja u rod­nom se­lu Ko­va­či, po­seb­no je iz­dvo­ji­la onaj po ko­me že­ne za Vas­krs ni­je­su smje­le da je­du ku­va­na ja­ja.
– Za Us­krs se spre­ma­la fu­ga­ca, ora­hov­nja­ča, ali naj­vi­še ko­lač sa ja­bu­ka­ma. Ve­če­ras sam spre­mi­la ze­lje sa me­som, što je tra­di­ci­o­nal­no je­lo u Gr­blju jer se ne­ka­da tre­ba­lo ima­ti sna­ge za rad u po­lju, za­tim žu­će­ni­cu, sir iz ulja, sr­de­lu, i pa­ti­španj. Po­što se u Gr­blju po­štu­je us­kr­šnji post, ko­ji je upra­vo u to­ku, spre­mi­la sam po­sna je­la; ri­žo­to, bro­det, mor­ske plo­do­ve, krom­pir sa­la­tu, na­ve­la je ona. Pro­gram je vo­di­la Do­lo­res Bo­nić Fa­bi­jan, a bi­le su iz­lo­že­ne i knji­ge o isto­ri­ji Gr­blja, me­đu ko­ji­ma i mo­no­gra­fi­ja „Gr­balj kroz vje­ko­ve”, auto­ra prof. Lju­ba Ma­či­ća.