Film „Čo­vjek pti­ca” Ale­han­dra Gon­sa­le­sa Inja­ri­tua naj­bo­lji je film od­lu­kom Ame­rič­ke film­ske aka­de­mi­je, pro­gla­še­no je na 87. do­dje­li Oska­ra ko­ja se odr­ža­la u Los An­đe­le­su u no­ći iz­me­đu ne­dje­lje i po­ne­djelj­ka. Inja­ri­tu­ov film osvo­jio je još tri Oska­ra i to za re­ži­ju, ori­gi­nal­ni sce­na­rio i ka­me­ru, pre­ni­je­le su sve svjet­ske agen­ci­je. Sa ovo­go­di­šnje ce­re­mo­ni­je sa če­ti­ri Oska­ra oti­šao je i film „Grand Bu­da­pest ho­tel” Ve­sa An­der­so­na, či­me su in­di­rekt­no po­tvr­đe­ne ku­lo­ar­ske spe­ku­la­ci­je o ovo­go­di­šnjim fa­vo­ri­ti­ma za jed­no od naj­zna­čaj­ni­jih film­skih pri­zna­nja na en­gle­skom je­zi­ku.
Film „Čo­vjek pti­ca” je po mi­šlje­nju film­skih kri­ti­ča­ra, brit­ka, gor­ko-sa­ti­rič­na pri­ča o glum­cu Ri­ga­nu Tom­so­nu, ko­jeg tu­ma­či Majkl Ki­ton, ne­ka­da­šnjem po­pu­lar­nom su­per­he­ro­ju (Čo­vjek pti­ca), ko­ji u 60. po­ku­ša­va da vas­kr­sne svo­ju ka­ri­je­ru u po­zo­ri­štu, pre­no­si B92.
- Ko je uop­šte dao ze­le­nu kar­tu ovom gu­bit­ni­ku - za­pi­tao se kroz smi­jeh Šon Pen, ka­da je na kra­ju pre­du­ge ce­re­mo­ni­je pro­či­tao da je upra­vo „Čo­vjek pti­ca” naj­bo­lji film. Inja­ri­tu je sve­ga ne­ko­li­ko mi­nu­ta pri­je to­ga bio na sce­ni, pri­ma­ju­ći na­gra­du za naj­bo­lju re­ži­ju, i mi­sliv­ši da je to kraj za­ba­ve za nje­ga, odr­žao go­vor.
- Čud­na su stvar te amaj­li­je. Mo­žda je tre­ba­lo da no­sim Kar­ve­ro­vu ma­ji­cu i kra­va­tu Bi­li­ja Vajl­de­ra, ali da­nas no­sim ga­ći­ce sa li­kom Maj­kla Ki­to­na - ot­krio je Inja­ri­tu ša­le­ći se ka­ko su uske i ne mi­ri­šu baš naj­bo­lje. „Ne­go, go­vo­re­ći o tom ma­lom da­ve­žu – egu”, na­sta­vio je on. „Ego vo­li tak­mi­če­nje. Ali pa­ra­doks je u to­me što pra­va umjet­nost i in­di­vi­du­a­li­stič­ki iz­raz ne mo­gu bi­ti po­re­đe­ni i mje­re­ni, ni­ti po­ra­že­ni. Na­še dje­lo će bi­ti oci­je­nje­no sa­mo vre­me­nom”, do­dao je Inja­ri­tu.
Ka­da je pre­u­zeo na­gra­du za naj­bo­lji film is­ko­ri­stio je pri­li­ku da, iz­me­đu osta­log, za­hva­li i svo­jim du­go­go­di­šnjim sa­rad­ni­ci­ma i pri­ja­te­lji­ma, Al­fon­su Ku­a­ro­nu, Be­ni­si­ju del To­ru i di­rek­to­ru fo­to­gra­fi­je Ema­nu­e­lu Lu­bec­kom, na­gra­đen Oska­rom i ove i pro­šle go­di­ne.
U igri da bu­du pro­gla­še­ni naj­bo­lji­ma bi­li su i fil­mo­vi „Od­ra­sta­nje”, „Grand Bu­da­pest ho­tel”, „Te­o­ri­ja sve­ga”, „Igra ko­do­va”, „Ri­tam lu­di­la”, „Sel­ma”, „Snaj­pe­ri­sta”.
Oskar za naj­bo­lju žen­sku ro­lu pri­pao je ove go­di­ne en­gle­skoj glu­mi­ci Džu­li­jan Mur. Ona je da­la po­tre­san por­tret oso­be ko­ja se su­vi­še ra­no su­o­ča­va sa simp­to­mi­ma Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti u ne­zav­ni­snom fil­mu „I da­lje Alis”.
- Ne po­sto­ji naj­bo­lja glu­mi­ca - ka­za­la je Mur dr­že­ći Oska­ra u ru­ci. „Čast mi je što sam no­mi­no­va­na sa osta­lim glu­mi­ca­ma i što mo­gu da za­hva­lim svi­ma. Hva­la i ro­di­te­lji­ma ko­ji su mi re­kli da mo­gu da po­sta­nem šta god ho­ću sa­mo ako odem na fa­kul­tet.” Obra­ća­nje je is­ko­ri­sti­la i da skre­ne pa­žnju na lju­de obo­lje­le od Al­chaj­me­ra ko­ji se upra­vo zbog svo­je bo­le­sti osje­ća­ju izo­lo­va­no i mar­gi­na­li­zo­va­no, iz­ra­ža­va­ju­ći na­du da je film nji­ho­ve pro­ble­me uči­nio bar ma­lo vi­dlji­vi­jim. ALS je u film­skom svi­je­tu ove go­di­ne po­stao vi­dlji­vi­ji kroz još jed­no ostva­re­nje, dra­mu „Te­o­ri­ja sve­ga”, ko­ja je još jed­nom en­gle­skom glum­cu, Edi­ju Red­mej­nu, do­ni­je­la sko­ro sva va­žni­ja pri­zna­nja, pa i Oska­ra za naj­bo­ljeg glum­ca, što je ujed­no i je­di­na na­gra­da Aka­de­mi­je za taj film.
- Ovaj Oskar pri­pa­da svim lju­di­ma ši­rom svi­je­ta ko­ji se bo­re sa ALS-om, pri­pa­da jed­noj iz­van­red­noj fa­mi­li­ji Ho­king i obe­ća­vam da ću ga pa­zi­ti, po­li­ra­ti, od­go­va­ra­ti na nje­go­ve po­zi­ve - ka­zao je Red­mejn.
Oskar za naj­bo­lji film van en­gle­skog go­vor­nog pod­ruč­ja do­di­je­ljen je Po­lja­ku, re­di­te­lju Pa­ve­lu Pa­vli­kov­skom za film „Ida”, cr­no-bi­je­lu sve­de­nu pri­ču o nje­go­voj rod­noj Polj­skoj, is­pri­ča­nu kroz pri­po­vi­jest o ča­snoj se­stri ko­ju pra­ti­mo `60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
Naj­bo­lji do­ku­men­ta­rac ove go­di­ne oče­ki­va­no je „Ci­ti­zen Fo­ur”, pri­ča o Edvar­du Sno­u­de­nu i nje­go­vim raz­ot­kri­va­nji­ma ak­tiv­no­sti ame­rič­ke Na­ci­o­nal­ne bez­bje­do­sne agen­ci­je re­di­telj­ke La­u­re Po­i­tras. Ono što je Sno­u­den ot­krio, ka­že Po­i­tras, „ne uti­če sa­mo na na­šu pri­vat­no­sti, već i na de­mo­kra­ti­ju. Hva­la Edvar­du Sno­u­de­nu i osta­lih hra­brim zvi­žda­či­ma i no­vi­na­ri­ma ko­ji ra­de na ot­kri­va­nju isti­ne”, za­klju­či­la je ona.
PRI­RE­DI­LA:Ž.J.


Na­gra­đe­ni su i...

Glu­mi­ca Pa­tri­ša Ar­ket („Od­ra­sta­nje”) do­bi­la je Oska­ra za spo­red­nu glu­mi­cu, a mu­ški pan­dan osvo­jio je Džej Kej Si­mons („Ri­tam lu­di­la”). Kao naj­bo­lji ori­gi­nal­ni sce­na­rio po­ja­vlju­je se film „Čo­vjek pti­ca” od­no­sno auto­ri - Inja­ri­tu, Ni­ko­las Đi­a­ko­bo­ne, Alek­san­dar Di­ne­la­ris mla­đi, Ar­man­do Bo; dok je Oska­ra za adap­ti­ra­ni sce­na­rio ku­ći od­nio Gre­jam Mur za film „Igra ko­do­va”. Naj­bo­lji krat­ko­me­tra­žni film je „The Pho­ne call”, naj­bo­lji du­go­me­tra­žni igra­ni film „Ci­ti­zen­Fo­ur”; krat­ko­me­tra­žni do­ku­men­tar­ni film „Cri­sis Ho­tli­ne: Ve­te­rans Press 1”. Oska­rom je na­gra­đen krat­ko­me­tra­žni ani­mi­ra­ni film „Fe­ast”, du­go­me­tra­žni ani­mi­ra­ni film „Grad He­ro­ja”, pje­sma „Glory”; mu­zi­ka „Grand Bu­da­pest Ho­tel” Alek­san­dra De­spla, miks zvu­ka „Ri­tam lu­di­la” Gre­ga Me­na i Ben Vil­kin­sa; mon­ta­ža zvu­ka „Snaj­pe­ri­sta” - Ala­na Ro­ber­ta Mu­re­ja i Bu­ba Asme­na. „Grand Bu­da­pest ho­tel” osvo­jio je i na­gra­du za šmin­ku - Fren­sis He­non i Mark Ku­li­jer, ko­sti­mo­gra­fi­ju - Mi­le­na Ka­no­ne­ro i sce­no­gra­fi­ju - Adam Stok­ha­u­zen i Ana Pi­nok. Oskar za ka­me­ru pri­pao je Ema­nu­e­lu Lu­bec­kom „Čo­vjek pti­ca”, za mon­ta­žu To­mu Kro­su za „Ri­tam lu­di­la”, a spe­ci­jal­ne efek­te u fil­mu „In­ter­stel­lar” Po­lu Fren­kli­nu, En­dr­juu Lo­kliu, Ija­nu Han­te­ru, Sko­tu Fi­še­ru.


Za­bo­ra­vi­li ma­e­stra

Jed­na od iko­na ita­li­jan­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je, re­di­telj Fran­če­sko Ro­si ko­ji je umro u ja­nu­a­ru, uop­šte ni­je po­me­nut to­kom tra­di­ci­o­nal­nog oda­va­nja po­šte flim­skim umjet­ni­ci­ma umr­lim 2014. go­di­ne, na 87. do­dje­li Oska­ra, pre­no­se ju­če ita­li­jan­ski me­di­ji. Ro­si­je­vo li­ce ni­je se po­ja­vi­lo u tra­di­ci­o­nal­nom vi­deo snim­ku „In me­mo­ri­am” u ko­jem je pri­ka­za­na ga­le­ri­ja od 129 film­skih umjet­ni­ka umr­lih iz­me­đu dvi­je do­dje­le Oska­ra, pre­no­si Be­ta pi­sa­nje ita­li­jan­skih me­di­ja.
- Or­ga­ni­za­to­ri Oska­ra su se osra­mo­ti­li, na­ve­la je te­le­vi­zi­ja RAI na svom saj­tu, su­mi­ra­ju­ći osje­ća­nje gnje­va i ne­prav­de ko­ji u po­ne­dje­ljak vla­da u ita­li­jan­skim me­di­ji­ma i na dru­štve­nim mre­ža­ma in­ter­ne­ta. „To je ti­pi­čan ho­li­vud­ski pro­vin­ci­ja­li­zam. Za­bo­ra­vi­li su ma­e­stra!”, na­veo je list Espre­so.