U ži­vo­pi­snom se­lu Var­di­štu, ko­je se na­la­zi na ri­je­ka­ma Ka­mi­ši­na i Rzav na sa­moj gra­ni­ci iz­me­đu Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, i ko­je pro­stor­no pri­pa­da op­šti­ni Vi­še­grad, već 83 go­di­ne po­sto­ji spo­men-ko­stur­ni­ca sa ka­pe­lom, po­dig­nu­ta u znak sje­ća­nja na vi­še od 400 srp­skih mla­di­ća iz­gi­nu­lih u bor­ba­ma za slo­bo­du Sr­bi­je i srp­skog na­ro­da u Pr­vom svjet­skom ra­tu. Ko­stur­ni­cu su po­di­ga­li tr­gov­ci iz Be­o­gra­da Jo­sip i Sta­na Mat­ko­vić, kao uspo­me­nu na si­na je­din­ca Bo­go­lju­ba ko­ji je na tim pro­sto­ri­ma, 1915. go­di­ne, za­jed­no sa ne­ko­li­ko sto­ti­na svo­jih dru­go­va dao ži­vot za slo­bo­du. Na ot­kri­va­nju i osve­će­nju, na Vi­dov­dan 1932. go­di­ne, bi­lo je pri­sut­no vi­še od 5.000 gra­đa­na srp­ske na­ci­o­nal­no­sti iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Sr­bi­je, a osta­će upam­će­no da je na za­jed­nič­ku hum­ku po­lo­že­no vi­še od 400 vi­je­na­ca svi­je­žeg cvi­je­ća. Čin osve­će­nja iz­vr­šio je ta­da­šnji mi­tro­po­lit da­bro­bo­san­ski Pe­tar Zi­mo­njić, uz sa­slu­že­nje sve­šten­stva i mo­na­štva Mi­tro­po­li­je da­bro­bo­san­ske, a ovoj sve­ča­no­sti pri­su­stvo­va­li su čla­no­vi „So­ko­la” iz Vi­še­gra­da i pred­stav­ni­ci Kra­lje­ve gar­de.
Te da­le­ke 1932. go­di­ne, u ve­o­ma na­dah­nu­toj be­sje­di, mi­tro­po­lit Pe­tar Zi­mo­njić po­zvao je srp­ski na­rod sa obje oba­le ri­je­ke Dri­ne da ne za­bo­ra­vi ovo mje­sto i 440 po­hra­nje­nih srp­skih mla­di­ća. Da­nas je, me­đu­tim, ova spo­men-ko­stur­ni­ca sa ka­pe­lom u jad­nom sta­nju. Iako la­ko pa­da u oči put­ni­ci­ma ko­ji Var­di­štem pro­la­ze bi­lo tu­ri­stič­kim vo­zom sa obli­žnje „Šar­gan­ske osmi­ce” iz Mo­kre Go­re pre­ma Vi­še­gra­du, ili mag­stral­nim put­nim prav­cem Uži­ce–Vi­še­grad, – jer se ona na­la­zi na bri­je­gu i vi­so­ka je či­ta­vih osam me­ta­ra, u ras­pa­da­ju­ćem je sta­nju. Svih ovih 440 mla­di­ća, ko­ji su po­gi­nu­li u bor­ba­ma 1915, ra­ču­na­ju­ći i one ko­ji su po­mr­li od ti­fu­sa, su sa pod­ruč­ja ta­da­šnje Sr­bi­je.
– Ali, nad­le­žni iz Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske ne ma­re pre­vi­še za ova­kvim obi­ljež­ji­ma, pa smo mi iz Dru­štva „So­ko” iz Do­bru­na, za­jed­no sa arh­man­dri­tom Jo­va­nom Gar­do­vi­ćem, od­lu­či­li da po­kre­ne­mo ak­ci­ju da se spo­men-ko­stur­ni­ca i ka­pe­la upri­sto­je do Vi­dov­da­na – ka­že Slav­ko He­le­ta, po­zna­ti vi­še­grad­ski no­vi­nar i ured­nik ča­so­pi­sa „So­ko”.
Ka­pe­la je na­lik na pi­ra­mi­du, a na nje­nom vr­hu na­la­zi se ve­li­ki krst. Uz nju je dr­ve­nim plo­tom ogra­đe­no gro­blje, sa do­tra­ja­lim i is­kri­vlje­nim kr­sto­vi­ma od dr­ve­ta i ka­me­na. U ko­stur­ni­ci, du­bo­ko u ze­mlji is­pod ka­pe­le, sa­ču­va­ni su am­ble­mi i dru­gi vri­jed­ni pred­me­ti iz ve­li­kih bi­ta­ka ko­je su se od­i­gra­le u oko­li­ni Var­di­šta i u sa­mom Var­di­štu. Na ula­zu u ko­stur­ni­cu sto­ji ve­li­ka plo­ča na ko­joj su po­zla­će­nim slo­vi­ma is­pi­sa­na ime­na svih sa­hra­nje­nih srp­skih ju­na­ka. U dr­ve­nim ra­fo­vi­ma u ko­stur­ni­ci ima ljud­skih ko­sti­ju i lo­ba­nja, zar­đa­lih me­da­lja, sta­rih nov­či­ća od ba­kra i sre­bra, ofi­cir­skih epo­le­ta, voj­nič­kih zvje­zdi­ce i dru­gih ma­hom sit­nih pred­me­ta. Slav­ko He­le­ta ka­že da je sve to is­ko­pa­no iz ze­mlje, pod­sje­ća­ju­ći na ne­hu­man od­nos pre­ma mr­tvi­ma, srp­skoj mla­do­sti ko­ja je uz pje­smu da­va­la svo­je ži­vo­te za ve­li­ku ide­ju na­rod­nog oslo­bo­đe­nja od tu­đi­na.
Sve do po­sled­njeg gra­đan­skog ra­ta na pro­sto­ri­ma BiH u Var­di­štu ni­je bi­lo cr­kve, i ta­mo­šnji Sr­bi su išli u cr­kvu u Do­bru­nu, ili su se mo­li­li Bo­gu u ov­da­šnjoj ka­pe­li po­sve­će­noj iz­gi­nu­lim mla­di­ći­ma pri­je sto­ti­nu go­di­na. Da­nas Var­di­šta ima li­je­pu cr­kvu, na­pra­vlje­nu od­mah na po­čet­ku su­ko­ba u BiH, pa va­lja oče­ki­va­ti da će, uz po­moć od­se­lje­nih i do­bro­sto­je­ćih Var­di­šta­na­ca, ali i po­to­ma­ka i rod­bi­ne iz­gi­nu­lih, i do­bro­tvo­ra sa svih stra­na, do Vi­dov­da­na bi­ti ob­no­vlje­na spo­men-ko­stur­ni­ca i ka­pe­la i ta­ko će se da­ti do zna­nja da 440 srp­skih he­ro­ja ni­su za­bo­ra­vlje­ni.
S. Ti­ja­nić