Pi­še: mr De­jan Đu­ro­vić


Cr­na Go­ra ne­ma ni­ka­kvog raz­lo­ga da se pri­klju­či NA­TO pak­tu. S dru­ge stra­ne, Cr­na Go­ra ima mno­go raz­lo­ga da bu­de voj­no ne­u­tral­na ze­mlja. Svi eko­nom­ski i bez­bjed­no­sni, dr­žav­nič­ki i na­ci­o­nal­ni pa­ra­me­tri go­vo­re u pri­log ovoj te­zi. Ako ho­će­te, to je i pi­ta­nje sa­mo­po­što­va­nja, a i mo­ra­la. Svje­do­ci smo da se da­nas o tzv. NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma mno­go pri­ča. Naj­če­šće i naj­vi­še o to­me pri­ča­ju oni ko­ji o to­me su­štin­ski ni­šta ne zna­ju, već su na fo­ru­mi­ma vla­da­ju­ćih par­ti­ja (ko­je se li­stom za­la­žu za NA­TO) na­ču­li po­ne­što o po­me­nu­toj te­mi i pri­hva­ti­li bes­po­go­vor­no da je to cilj za ko­ji (ako, ne daj Bo­že, tre­ba) vri­je­di i po­gi­nu­ti. Po ova­kvom po­na­ša­nju, oni li­če na svo­je ide­o­lo­ške pret­hod­ni­ke ko­ji su bi­li za­gle­da­ni u „svi­je­tlu bu­duć­nost ko­ju nu­di ze­mlja rad­ni­ka i se­lja­ka“, a da o to­me ni­su zna­li ni­šta.
Ne­ri­jet­ko o NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma go­vo­re i biv­ši pr­vo­bor­ci „Ra­ta za mir“ ko­ji su po­čet­kom 90-ih go­di­na ju­ri­ša­li na Du­brov­nik, a sa­da (valj­da još uvi­jek želj­ni ju­ri­ša­nja) uvo­de sank­ci­je Ru­si­ji. (Moj otac i još mno­gi iz nje­go­ve ge­ne­ra­ci­je ne mo­gu da shva­te da je ta­kvo lu­di­lo uhva­ti­lo pred­stav­ni­ke vla­sti pa su uve­li sank­ci­je Ru­si­ji.)
Na svu sre­ću, u Cr­noj Go­ri po­sto­je po­kre­ti, udru­že­nja, po­je­din­ci, pa ako ho­će­te i po­li­tič­ke par­ti­je (ko­ji­ma vlast ni­je osnov­ni mo­to po­sto­ja­nja) i ko­je ra­zu­mi­ju su­šti­nu stva­ri i za­la­žu se za voj­nu ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re. Vr­lo je va­žno is­ta­ći i da su cr­no­gor­ski gra­đa­ni svje­sni po­gub­no­sti mo­gu­ćeg učla­nje­nja Cr­ne Go­re u ovaj voj­ni sa­vez i da su u ve­li­koj ve­ći­ni pro­tiv te ide­je. To stal­no po­ka­zu­ju sva is­tra­ži­va­nja ko­ja se na ovu te­mu vr­še.
Laž je te­za ko­ju ova vlast za­stu­pa da su tzv. NA­TO in­te­gra­ci­je uslov za in­te­gra­ci­ju u Evrop­sku uni­ju. Kao da ne­ma ze­ma­lja ko­je su čla­ni­ce EU, a ni­su u NA­TO-u. Na kra­ju, i sa­mi čel­ni­ci i NA­TO-a i EU vi­še pu­ta su po­no­vi­li da se ove dvi­je stva­ri me­đu­sob­no ne uslo­vlja­va­ju. Tre­ba mo­žda pri­je raz­mi­sli­ti o to­me šta šef re­ži­ma du­gu­je SAD-u, pa se svim si­la­ma tru­di oko učla­nje­nja na­še dr­ža­ve u NA­TO, a evrop­ske in­te­gra­ci­je gu­ra u dru­gi plan!? Da li taj dug se­že u 90-te go­di­ne i da li je ve­zan za nje­go­vu rat­nu pro­šlost i ile­gal­nu tr­go­vi­nu ci­ga­re­ta­ma!? Ka­ko je on pre­šao put od te­ze da „Cr­na Go­ra tre­ba da bu­de ostr­vo ko­mu­ni­zma u Evro­pi“ iz 1990. pa do to­li­ke op­či­nje­no­sti za­pad­nom voj­nom ali­jan­som!?
Cr­na Go­ra je ze­mlja ko­ja ni­je ugro­že­na ni od jed­ne dru­ge ze­mlje. Njoj ne pri­je­ti ni­ka­kva opa­snost. To su, na kra­ju, i te­ze ko­je za­stu­pa­ju i čel­ni­ci vla­da­ju­ćih stra­na­ka. Pre­ma to­me, ona ne­ma po­tre­bu da se sta­vlja pod bi­lo či­ju za­šti­tu. A da NA­TO pred­sta­vlja stvar­nu za­šti­tu zar bi se de­ša­va­li Ma­drid, Lon­don pa ne­dav­no i Pa­riz? Cr­na Go­ra ne­ma in­te­res da se mi­je­ša u su­ko­be na Bli­skom Is­to­ku, u Av­ga­ni­sta­nu, Ira­ku, Li­bi­ji ili Si­ri­ji. U vri­je­me pri­je­te­će opa­sno­sti od te­ro­ri­zma Islam­ske dr­ža­ve i Al­ka­i­de na­ša dr­ža­va upra­vo tre­ba da za­dr­ži ne­u­tral­nu po­zi­ci­ju i pre­pu­sti ve­li­kim si­la­ma da se ob­ra­ču­na­ju sa ovom pri­jet­njom, a ne da pri­zi­va te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je po Pod­go­ri­ci, Ul­ci­nju, Ba­ru i dru­gim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re.
O od­no­su pre­ma Ru­si­ji tre­ba li šta i go­vo­ri­ti? U svi­je­tlu ak­tu­el­nih de­ša­va­nja u Ukra­ji­ni, zva­nič­na Pod­go­ri­ca ne mo­že se­bi da do­zvo­li da uđe u kon­fro­ta­ci­ju sa Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom i to iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Uvo­đe­njem sank­ci­ja Ru­si­ji pra­vi­mo ogrom­nu šte­tu svo­joj eko­no­mi­ji i pre­ki­da­mo tr­go­vin­sku raz­mje­nu, umje­sto da upra­vo is­ko­ri­sti­mo tre­nut­ni pre­kid uvo­za pro­iz­vo­da u Ru­si­ju iz EU i bo­lje se po­zi­ci­o­ni­ra­mo na tr­ži­štu Ru­si­je. Tra­di­ci­ja ko­ja u na­šoj ze­mlji ni­kad ni­je bi­la za­ne­mar­lji­va go­vo­ri nam i opo­mi­nje nas da bi Cr­na Go­ra okre­ta­njem le­đa Ru­si­ji okre­nu­la le­đa sa­ma se­bi i svom sa­mo­po­što­va­nju ima­ju­ći u vi­du da se brat­ski od­no­si Cr­ne Go­re i Ru­si­je odr­ža­va­ju vje­ko­vi­ma.
Na kra­ju, tre­ba li pod­sje­ti­ti i na to da 1999. go­di­na ni­je bi­la ta­ko dav­no i da su ra­ne iz Mu­ri­na i ši­rom Cr­ne Go­re još svje­že? Na­šu sve­tu dje­cu sa tog mo­sta i ma­lu Mi­li­cu im ne mo­že­mo opro­sti­ti. NA­TO pakt u ko­ji na­ša vlast to­li­ko žu­ri ko­li­ko ju­če nas je bom­bar­do­vao (bom­ba­ma sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom), a po­sle­di­ce i da­nas osje­ća­mo kroz ne­iz­le­či­ve bo­le­sti na­ših gra­đa­na. Da po­me­nem još i to da je pod oku­pa­ci­jom tog sa­ve­za na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji uči­njen po­ku­šaj le­ga­li­za­ci­je ge­no­ci­da nad srp­skim na­ro­dom i pro­gla­še­na la­žna dr­ža­va ko­ju srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri, kao i ogrom­na ve­ći­na onih ko­ji se iz­ja­šnja­va­ju kao Cr­no­gor­ci ni­kad ne­će pri­hva­ti­ti bez ob­zi­ra na sra­mo­tu ko­ju je vlast na­pra­vi­la pri­zna­ju­ći ovu NA­TO tvo­re­vi­nu. Vri­je­me je već da ova vlast (za­pra­vo no­va vlast na­kon bu­du­ćih de­ša­va­nja i pro­mje­na) poč­ne da slu­ži svo­me na­ro­du, a ne cen­tri­ma mo­ći pre­ko Atlan­ti­ka.
Tre­ba re­ći još i ovo, raz­go­vo­ri ko­je li­de­ri opo­zi­ci­je vo­de sa SDP-om oko for­mi­ra­nja vla­de na­ci­o­nal­nog spa­sa mo­ra­ju, kad je NA­TO u pi­ta­nju, ima­ti sa­mo je­dan is­hod: or­ga­ni­zo­va­nje slo­bod­nog i fer re­fe­ren­du­ma o in­te­gra­ci­ja­ma u Sje­ver­no­a­tlant­ski sa­vez, kao naj­de­mo­krat­ski­jeg ob­li­ka od­lu­či­va­nja o ovom va­žnom pi­ta­nju, ali tek NA­KON ras­pi­si­va­nja slo­bod­nih iz­bo­ra (ma­da bi ta­da bio ne­po­tre­ban jer re­zul­tat bi bio una­pri­jed po­znat). A ne da bu­de­mo i osta­ne­mo ta­o­ci sa­da­šnje dr­žav­ne po­li­ti­ke. Sve dru­go bi­lo bi ne­pri­hva­tlji­vo i po­sti­za­nje tru­lih kom­pro­mi­sa na šte­tu Cr­ne Go­re.