VAR­ŠA­VA – U Polj­skoj je ju­če obi­lje­že­na 70. go­di­šnji­ca oslo­bo­đe­nja na­ci­stič­kog lo­go­ra Aušvic-Bir­ke­nau.
Istog da­tu­ma ka­da je Cr­ve­na ar­mi­ja 1945. go­di­ne oslo­bo­di­la Aušvic-Bir­ke­nau, sim­bol ma­sov­nog stra­da­nja lju­di, ve­ći­nom Je­vre­ja, u Dru­gom svjet­skom ra­tu, u svi­je­tu se obi­lje­ža­va Me­đu­na­rod­ni dan sje­ća­nja na žr­tve ho­lo­ka­u­sta, ko­ji je 1. no­vem­bra 2005. go­di­ne usta­no­vi­la Ge­ne­ral­na skup­šti­na UN.
Ce­re­mo­ni­ji u Aušvi­cu su, iz­me­đu osta­lih, pri­su­stvo­va­li pred­sjed­ni­ci Fran­cu­ske i Nje­mač­ke, Fran­soa Oland i Jo­a­him Ga­uk, ame­rič­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Džek Lu i dru­gi.
Ru­si­ju je pred­sta­vljao šef pred­sjed­nič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je Ser­gej Iva­nov, dok je Pu­tin uče­stvo­vao na sve­ča­no­sti u čast žr­ta­va ho­lo­ka­u­sta, ali u Mo­skvi, gdje je po­sje­tio Je­vrej­ski mu­zej i Cen­tar to­le­ran­ci­je.
Is­tre­blje­nje Je­vre­ja, ili ka­ko su to go­vo­ri­li na­ci­sti – „ko­nač­no re­še­nje je­vrej­skog pi­ta­nja”, po­če­lo je in­va­zi­jom na­ci­stič­ke Nje­mač­ke na Polj­sku u sep­tem­bru 1939. go­di­ne.
Usli­je­di­la su pr­va ma­sov­na ubi­stva Je­vre­ja i nji­ho­vo iz­glad­nji­va­nje do smr­ti, a pr­ve žr­tve bi­li su i so­vjet­ski voj­ni­ci, za­ro­bo­lje­ni u Polj­skoj i na bal­tič­kim i so­vjet­skim te­ri­to­ri­ja­ma, na­vo­di AFP.
Je­dan od naj­moć­ni­jih lju­di Tre­ćeg raj­ha i ko­man­dant ozlo­gla­še­nih SS tru­pa Hajn­rih Hi­mler ubr­zo je sa­gle­dao da je ova­kva me­to­da „vr­lo ogra­ni­ča­va­ju­ća”, jer ni­je mo­gla da se pri­mje­ni na ve­ćoj te­ri­to­ri­ji za­pad­ne Evro­pe.
Sa svo­jim za­mje­ni­kom Raj­nhar­dom Haj­dri­hom osmi­slio je dru­gu me­to­du is­tre­blji­va­nja Je­vre­ja u vi­du ga­snih ko­mo­ra, teh­ni­ke ko­ja je već ko­ri­šće­na u Nje­mač­koj nad hen­di­ke­pi­ra­nim oso­ba­ma.
Broj žr­ta­va kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Aušvic ni­ka­da ni­je tač­no utvr­đen.
Na­ci­sti su zva­nič­no re­gi­stro­va­li 405.000 za­tvo­re­ni­ka, od ko­jih je 340.000 ubi­je­no te­škim ra­dom, gla­đu, bo­le­sti­ma i „me­di­cin­skim eks­pe­ri­men­ti­ma”.
U lo­go­re za ma­sov­no uni­šta­va­nje, me­đu­tim, do­vo­đe­ne su i ubi­ja­ne sto­ti­ne hi­lja­da lju­di, ubje­dlji­vo naj­vi­še Je­vre­ja, ali o to­me ne­ma ni­ka­kve evi­den­ci­je. Ve­ći­na je od­mah od­vo­đe­na u ga­sne ko­mo­re.
Pro­cje­ne su da je u pe­ri­o­du od 1940. do 1945. ži­vot iz­gu­bi­lo oko 1,1 mi­li­on lju­di, ve­ći­nom Je­vre­ja, u ga­snim ko­mo­ra­ma ili od gla­di, bo­le­sti i pri­nud­nog ra­da u Aušvi­cu i su­sjed­nom lo­go­ru smr­ti Bir­ke­nau.
Svjet­ske no­vin­ske agen­ci­je pi­šu da se pro­cje­ne bro­ja ubi­je­nih u Aušvi­cu kre­ću od oko mi­li­on i po do vi­še od 3,5 mi­li­o­na, što je po­da­tak ko­ji se naj­če­šće sre­će u raz­li­či­tim en­ci­klo­pe­di­ja­ma, uz opa­sku da se slu­žbe­no is­ka­zu­je ci­fra od oko 2,5 mi­li­o­na mr­tvih.
Cr­ve­na ar­mi­ja oslo­bo­di­la je Aušvic 27. ja­nu­a­ra 1945. go­di­ne.(Tan­jug)


Sje­ća­nje na žr­tve ho­lo­ka­u­sta u Hr­vat­skoj i BiH

SA­RA­JE­VO, ZA­GREB – Me­đu­na­rod­ni dan sje­ća­nja na žr­tve ho­lo­ka­u­sta, 27. ja­nu­ar, obi­lje­žen je ju­če u Hr­vat­skoj i BiH.
Taj dan obi­lje­žen je u hr­vat­skom Sa­bo­ru, uz pri­su­stvo naj­vi­ših zva­nič­ni­ka, gdje je mi­nu­tom ću­ta­nja oda­ta po­šta žr­tva­ma, a u BiH je sje­ća­nje na ovaj dan obi­lje­že­no u vi­še gra­do­va.
U BiH je sje­ća­nje na ovaj dan obi­lje­že­no u vi­še gra­do­va.


Ga­uk: Aušvic je dio na­šeg iden­ti­te­ta

BER­LIN – Pred­sjed­nik Nje­mač­ke Jo­a­kim Ga­uk po­ru­čio je ju­če da je sje­ća­nje na Aušvic ob­li­ko­va­lo nje­mač­ki iden­ti­tet i ujed­no oba­ve­za­lo ze­mlju da šti­ti pra­va svih nje­nih gra­đa­na.
„Ne­ma nje­mač­kog in­den­ti­te­ta bez Aušvi­ca. Sje­ća­nje na Ho­lo­ka­ust je stvar svih gra­đa­na ko­ji ži­ve u Nje­mač­koj. To je dio isto­ri­je na­še ze­mlje”, re­kao je Ga­uk na ko­me­mo­ra­tiv­noj sve­ča­no­sti u Bun­de­sta­gu po­vo­dom 70. go­di­šnji­ce od oslo­bo­đe­nja na­ci­stič­kog lo­go­ra smr­ti.
Mo­ral­na du­žnost Nje­mač­ke je, ka­ko je is­ta­kao, ne sa­mo da se sje­ća pro­šlo­sti, već i da šti­ti i ču­va pra­va čo­vje­čan­stva i sva­kog po­je­din­ca, pre­nio je AFP.
„Ka­že­mo to na­ro­či­to u tre­nut­ku kad mi u Nje­mač­koj po­no­vo mo­ra­mo da se sa­gla­si­mo o sa­rad­nji iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tu­ra i re­li­gi­ja”, re­kao je Ga­uk i do­dao da su po­što­va­nje do­sto­jan­stva po­je­din­ca i me­đu­sob­na so­li­dar­nost neo­p­hod­ni za na­pre­dak dru­štva.
Sve­ča­no­sti u Bun­de­sta­gu je, po­red po­red kan­ce­la­ra An­ge­le Mer­kel, mi­ni­sta­ra, pri­su­stvo­vao i je­dan pre­ži­vje­li iz lo­go­ra Aušvic.(Tan­jug)


Pu­tin: Ne­mo­ral­ni po­ku­ša­ji pre­kra­ja­nja isto­ri­je

MO­SKVA – Svi po­ku­ša­ji da se po­no­vo pi­še isto­ri­ja ne­do­pu­sti­vi su i ne­mo­ral­ni, jer pred­sta­vlja­ju iz­raz pri­kri­va­nja ne­či­je vla­sti­te sra­mo­te, re­kao je ju­če u Mo­skvi ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 70 go­di­na oslo­bo­đe­nja na­ci­stič­kog kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Aušvic – Bir­ke­nau.
Pu­tin je odr­žao go­vor u mo­skov­skom Je­vrej­skom mu­ze­ju i Cen­tru to­le­ran­ci­je.
„Te­ško je za­mi­sli­ti da su fa­bri­ke smr­ti, ma­sov­ne eg­ze­ku­ci­je i de­por­ta­ci­je bi­le uža­sna stvar­nost 20. vi­je­ka, da su bi­le or­ga­ni­zo­va­ne u na­iz­gled ve­o­ma ci­vi­li­zo­va­noj Evro­pi i da su bi­le iz­gra­đe­ne sa mu­ko­trp­nom pre­ci­zno­šću i hlad­no­krv­no”, na­veo je Pu­tin.
On je po­zvao na za­jed­nič­ke na­po­re u su­prot­sta­vlja­nju po­ku­ša­ji­ma pri­jet­nji od neo­na­ci­zma i te­ro­ri­zma u mo­der­nom svi­je­tu.
„Tre­ba za­jed­no da usta­ne­mo pro­tiv tih pri­jet­nji i da za­jed­no šti­ti­mo mir i slo­bo­du na­ro­da i pra­vo dr­ža­va za nji­hov sop­stve­ni put raz­vo­ja”, is­ta­kao je ru­ski pred­sjed­nik.
Pu­tin je upo­zo­rio na opa­snost od po­li­ti­ke dvoj­nih stan­dar­da, na­vo­de­ći pri­mjer Ukra­ji­ne.
„Do­bro zna­mo ko­li­ko su opa­sni i de­struk­tiv­ni dvo­stru­ki stan­dar­di, rav­no­du­šnost i apa­ti­ja za sud­bi­nu dru­gih. To je ono što se da­nas de­ša­va na ju­go­i­sto­ku Ukra­ji­ne gdje mje­se­ci­ma hlad­no­krv­no ubi­ja­ju mir­ne gra­đa­ne Don­ba­sa, Lu­gan­ska i dru­gih mje­sta”, ka­zao je Pu­tin.
On je na­gla­sio da po­ku­ša­ji po­nov­nog pi­sa­nja isto­ri­je če­sto skri­va­ju sop­stve­nu sra­mo­tu, ku­ka­vič­luk, li­ce­mer­je i iz­da­ju i slu­že kao loš iz­go­vor za di­rekt­no ili in­di­rekt­no pre­ćut­no po­ma­ga­nje na­ci­sti­ma.
Pu­tin je na­gla­sio da je ru­ski na­rod pod­nio naj­ve­ću žr­tvu za po­be­du pro­tiv na­ci­zma u Dru­gom svjet­skom ra­tu.(Tan­jug)