Glu­mac An­dri­ja Mi­lo­še­vić, upr­kos že­lji da po­sta­ne fud­ba­ler, sa 16 go­di­na je upi­sao glu­mu, i ta­ko po­sa­tao stu­dent pr­ve ge­ne­ra­ci­je na Fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti na Ce­ti­nju u kla­si pro­fe­so­ra Bo­ra Stje­pa­no­vi­ća. Još to­kom stu­dent­skih da­na re­di­telj Mi­lan Ka­ra­džić je za­pa­zio nje­gov ta­le­nat i An­dri­ja, kao stu­dent dru­ge go­di­ne glu­me do­bi­ja ulo­gu u nje­go­voj pred­sta­vi. Od ta­da, pa do sa­da, Mi­lo­še­vić ne pro­pu­šta go­to­vo ni­je­dan pro­je­kat Mi­la­na Ka­ra­dži­ća. Glu­mio je u nje­go­vim pred­sta­va­ma, fil­mo­vi­ma, TV se­ri­ja­ma. Upra­vo ga sa­da mo­že­mo vi­dje­ti u no­vom Ka­ra­dži­će­vom fil­mu „Gor­či­lo”, gdje tumači jed­nu od glav­nih ulo­ga.
Ulo­gom u fil­mu „Gor­či­lo” po­no­vo je sa­ra­đi­vao sa Mi­la­nom Ka­ra­dži­ćem. No, ka­ko is­ti­če, rad na ovom fil­mu ga je ra­do­vao zbog po­vrat­ka u Cr­nu Go­ru i sa­rad­nje sa lju­di­ma sa ko­ji­ma je po­ras­tao, pri­je sve­ga ko­le­gi­ni­com sa fa­kul­te­ta Du­brav­kom Dra­kić.
● Ka­ko je pro­te­klo sni­ma­nje „Gor­či­la”?
– Od­lič­no, sni­mi­li smo ovaj film za 18 da­na. Eki­pa je bi­la fan­ta­stič­na, kao i am­bi­jent. Sni­mao sam sa lju­di­ma ko­je od­lič­no po­zna­jem. To je bi­la eki­pa iz­u­zet­no ta­len­to­va­nih lju­di, sa ne­ki­ma sam i stu­di­rao kao što je Du­brav­ka Dra­kić. Naj­ljep­še mi je bi­lo to što sam se vra­tio u Cr­nu Go­ru i ra­dim sa lju­di­ma sa ko­ji­ma sam od­ra­stao.
● Ni­je Vam pr­vi put da sni­ma­te sa Mi­mom Ka­ra­dži­ćem. Ka­ko je pro­te­kla ova sa­rad­nja?
– Sa Mi­mom?! On je ta­len­to­van čo­vjek. On je za­i­sta ve­li­či­na, je­dan od naj­ve­ćih ko­mi­ča­ra, još iz biv­še Ju­go­sla­vi­je. Mi­ma je u vr­hu vi­še od tri­de­set go­di­na. To­li­ko kult­nih fil­mo­va ima u svo­joj bi­bo­gra­fi­ji. Sa­mo da je sni­mao „Lje­po­tu po­ro­ka” Živ­ka Ni­ko­li­ća, film ko­ji je ostao ne u ana­li­ma ju­go­slo­ven­skog, već evrop­skog fil­ma, pa je do­volj­no.
● Ko­li­ko ste mo­gli da pro­na­đe­te se­be u ulo­zi ... ?
– Znam taj men­ta­li­tet, te lju­de. Sa slič­nim lju­di­ma sam po­ras­tao, ta­ko da mi ni­je bi­lo ni­šta stra­no. Za glum­ca je­ste bit­no da kad pri­pre­ma ulo­gu mo­ra da po­đe od svog is­ku­stva. Ali, i kad ne­ma u svom is­ku­stvu, pro­sto na­u­či. Tu stu­pa na sce­nu obra­zo­va­nje i ono što si na­u­čio. Glu­ma je stal­no uče­nje i usa­vr­ša­va­nje.
● Da li ste gle­da­li pred­sta­vu „Je­si li do­šao da me vi­diš” dok ste se pri­pre­ma­li za ovaj film?
– Ka­ko da ni­sam. Na­rav­no, ne na po­zor­ni­ci, ne­go na vi­deo tra­ci. To je bi­lo još de­ve­de­se­tih, kad su se ka­se­te iz­najm­lji­va­le. Bio sam kli­nac, imao sam 10, 12 go­di­na. Sje­ćam se kad sam gle­dao pred­sta­vu pr­vi put da sam umi­rao od smi­je­ha. Znam sva­ku re­pli­ku.
● Ma­lo je pro­mi­je­njen sce­na­rio u od­no­su na pred­sta­vu?
– Mo­ra, na­rav­no. Film je sa­svim dru­gi me­dij od po­zo­ri­šta. Pred­sta­va je kult­na, a što se ti­če fil­ma, on će tek po­ka­za­ti da li će bi­ti kult­ni.
● „Gor­či­la” gle­da­ju i u Sr­bi­ji, ka­kve su re­ak­ci­je?
– Mi­slim da će bi­ti su­per, s ob­zi­rom da u Sr­bi­ji ži­vi osam mi­li­o­na lju­di ko­ji su po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re, ta­ko da ne vje­ru­jem da će to bi­ti pro­blem.
● Ko­ja Vam je naj­o­mi­lje­ni­ja ulo­ga?
– Sad je ova po­sled­nja u „Gor­či­lu”, tu­ma­čim lik Ma­rin­ka ko­ji je tr­go­vac.
● Šta sli­je­di po­sli­je „Gor­či­la” ove go­di­ne?
– Na­dam se da ću ov­dje go­sto­va­ti sa pred­sta­vom „39 ste­pe­ni­ka” ko­ju smo pre­mi­jer­no iz­ve­li pri­je dva mje­se­ca. U njoj če­ti­ri glum­ca igra 40 li­ko­va. Ri­ječ je bro­dvej­skom tek­stu, pra­vom spek­ta­klu, ko­ji odav­no kod nas ni­je ra­đen. Po re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke u Be­o­gra­du mi­slim da smo na pra­gu ne­čeg što će osta­ti upam­će­no kao kult­na pred­sta­va. Vo­lio bih da do­đem ov­dje, jer mo­že­mo da do­ka­že­mo ko­li­ko smo uz­na­pre­do­va­li, ko­li­ko je po­zo­ri­šte „Bo­ško Bu­ha” na­pre­do­va­lo, a ovom pred­sta­vom smo do­ka­za­li da smo jed­no od naj­bo­ljih na Bal­ka­nu.
● Da li će­mo vas vi­dje­ti u još ne­kom fil­mu?
– Na­rav­no. Već ima­mo ne­ke pro­jek­te ko­je za­jed­no pla­ni­ra­mo, a ja imam i ne­ke svo­je ide­je i pla­no­ve, ta­ko da će­mo za­jed­no ukr­sti­ti in­te­res, a s dru­ge stra­ne i umjet­nič­ke re­sur­se, pa će­mo vi­dje­ti ka­ko će to is­pa­sti. Do­bro je kad ima lju­di ko­ji mo­gu da na­pra­ve ovaj film u ovo ne­vri­je­me, kad pro­sto ima­te mi­zer­ne bu­dže­te.
● Ka­ko ste uspje­li da sni­mi­te film za 18 da­na?
– Jed­no­stav­no, mo­ra­te ta­ko.
● Da li ste obo­ri­li re­kord?
– Mi­slim da po­sto­ji je­dan mek­sič­ki film ko­ji je sni­mljen za 17 da­na i sa bu­dže­tom od 50.000 do­la­ra. No, to ne­ma ve­ze. Naj­bit­ni­ja je ide­ja i lju­di ne tre­ba da se bo­je. Pa­re se na­đu.
● Ka­ko na­pre­du­je Vaš pro­du­cent­ski rad?
– Mo­ja pro­du­cent­ska ku­ća do­sad je ra­di­la vi­še kao is­po­moć dru­gi­ma, ali sad će se ne­što pro­mi­je­ni­ti. Već imam ide­ju što ću i sa kim ra­di­ti.
S.ĆET­KO­VIĆ


Dru­štvo lju­bi­te­lja fil­ma

Po­sli­je uspje­šne, uglav­nom, po­zo­ri­šne ka­ri­je­re u Cr­noj Go­ri, Mi­lo­še­vić je od­lu­čio da okre­ne no­vi list i za­pu­tio se na po­ziv ta­da­šnjeg uprav­ni­ka Ate­ljea 212 Sve­to­za­ra Cvet­ko­vi­ća u Be­o­grad i od­i­grao svo­ju pr­vu be­o­grad­sku pred­sta­vu „Ka­put pr­lja­vog čo­ve­ka”. Od ta­da je An­dri­ja Mi­lo­še­vić igrao u vi­še od 40 pred­sta­va, ali ga naj­vi­še pam­ti­mo sa ma­lih i ve­li­kih ekra­na, a oku­šao se i kao vo­di­telj svo­je­vre­me­no iz­u­zet­nog ri­a­li­ti šou pro­gra­ma „Sur­vaj­vr”.
Već go­di­na­ma se uspje­šno ba­vi pro­du­cent­skim ra­dom, no, ka­ko pri­zna­je, nje­go­va pro­du­cent­ska ku­ća „Dru­štvo lju­bi­te­lja fil­ma” do­sad je bi­la vi­še is­po­moć dru­gi­ma, no sko­ri­joj bu­duć­no­sti to će se pro­mi­je­ni­ti, jer Mi­lo­še­vić da se vi­še po­sve­ti­ti pro­du­ci­ra­nju.


Pe­vaj, bra­te

Od „Ka­pu­ta pr­lja­vog čo­ve­ka” pro­te­klo je do­sta go­di­na, Mi­lo­še­vić je od ta­da igrao u se­ri­ji „M(j)ešo­vi­ti brak”, iz­u­zet­no uspje­šnom TV pro­jek­tu Mi­la­na Ka­ra­dži­ća i sce­na­ri­ste Ste­va­na Ko­pri­vi­ce, fil­mu Ma­ri­je Pe­ro­vić „Opet pa­ku­je­mo maj­mu­ne”, se­ri­ja­lu „Ka­ra­đor­đe i po­zo­ri­šte”, pred­sta­va­ma „Tre so­re­le”, „Sa­mo za tvo­je oči”, pred­sta­va­ma „Ukro­će­na go­ro­pad”, „De­ka­me­ron”, „Zmij­sko le­glo”... Glu­mio je u fil­mu „Ko­nji vra­ni” Lju­bi­še Sa­mar­dži­ća, a za­hva­lju­ju­ći za­pa­že­nim TV ulo­ga­ma, do­bio je po­ziv iz Hr­vat­ske da igra u no­voj se­ri­ji RTL pro­duk­ci­je „Ne daj se Ni­na”. Kao vo­di­telj „Sur­vaj­vo­ra” pu­to­vao je u Pa­na­mu, Fi­li­pi­ne i Ko­sta­ri­ku. Vi­dje­li smo ga i u fil­mu i TV se­ri­ji Mi­la­na Ka­ra­dži­ća „Pa­re ili ži­vot”, a svoj mu­zič­ki ta­le­nat do­ka­zao je u iz­u­zet­no po­pu­lar­nim po­zo­ri­šnim pred­sta­va­ma „Pe­vaj, bra­te 1 i 2”. Ostva­rio je ulo­ge i u TV se­ri­ja­ma „Na­ša ma­la kli­ni­ka”, „To to­plo lje­to”, „Bu­dva na pje­nu od mo­ra” i fil­mo­vi­ma „Ne­po­be­di­vo sr­ce” i „Na pu­tu za Mon­te­vi­deo”.