Po svim re­le­vant­nim či­nje­ni­ca­ma ko­je se de­fi­ni­šu kao ge­o­graf­sko-isto­rij­ske, kar­to­graf­ske, pa i prav­ne, Su­to­ri­na pri­pa­da Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, i že­li­mo da do­ka­že­mo isti­nu, re­kao je ge­o­graf sa Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta u Sa­ra­je­vu Mu­riz Spa­hić. On tvr­di da je Su­to­ri­na uvi­jek bi­la u sa­sta­vu BiH, bez ob­zi­ra na to u či­jim gra­ni­ca­ma i car­stvi­ma je ta dr­ža­va ra­ni­je bi­la.
–Cr­na Go­ra ne­ma ni­je­dan re­le­van­tan do­kaz da je Su­to­ri­na nje­na te­ri­to­ri­ja i da joj je ikad pri­pa­da­la. Ona je na­sli­je­di­la tu te­ri­to­ri­ju, tač­ni­je, ona je ni­ka­da ni­je ni vra­ti­la, a mo­ra­la je to ura­di­ti – re­kao je Spa­hić za te­le­vi­zi­ju N1.
On je is­ta­kao da ta stvar ne bi tre­ba­lo da bu­de po­li­ti­zo­va­na, već tre­ba do­ka­za­ti či­nje­ni­ce.
–Uko­li­ko ne utvr­di­mo isti­nu, i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je će ima­ti ovaj pro­blem sa Cr­nom Go­rom. Mi­slim da pi­ta­nje Su­to­ri­ne tre­ba da bu­de pred­met me­đu­na­rod­ne ar­bi­tra­že. Ako po­gle­da­mo pri­mjer Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, vi­dje­će­mo da oni vo­de spor oko jed­nog mno­go ma­njeg pro­sto­ra. Na­dao sam se da će  Cr­na Go­ra ipak džen­tlmen­ski vra­ti­ti Su­to­ri­nu BiH, što se ni­je de­si­lo – ka­zao je Spa­hić.
Na­kon raz­go­vo­ra sa pred­sjed­ni­ci­ma par­la­men­ta i Vla­de Ran­kom Kri­vo­ka­pi­ćem i Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić je od­lu­čio da od­lo­ži pot­pi­si­va­nje uka­za Mi­la­nu La­ki­ću o po­sta­vlje­nju za am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Pri­je do­no­še­nja od­lu­ke o od­la­ga­nju, Vu­ja­no­vić je raz­go­va­rao sa čla­nom Pred­sjed­ni­štva BiH Ba­ki­rom Izet­be­go­vi­ćem. Cr­no­gor­ski pred­sjed­nik je u tom raz­go­vo­ru sa­znao da Izet­be­go­vić sa­da ni­je spre­man da, ka­ko tvr­de u ka­bi­ne­tu cr­no­gor­skog še­fa dr­ža­ve, po­zi­tiv­nim sta­vom do­pri­ne­se okon­ča­nju pro­ce­du­re pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra o dr­žav­noj gra­ni­ci iz­me­đu Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Vi­je­će Kon­gre­sa bo­šnjač­kih in­te­lek­tu­a­la­ca sa­op­šti­lo je da či­nje­ni­ce idu u pri­log ini­ci­ja­ti­vi za po­vra­tak Su­to­ri­ne Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.
Iz tog vi­je­ća pod­sje­ća­ju da je Ber­lin­ski kon­gres utvr­dio i me­đu­na­rod­no pri­znao gra­ni­cu BiH. Na taj na­čin utvr­đe­na je te­ri­to­ri­ja dr­ža­ve BiH. Na­po­mi­nju i da je 1. no­vem­bra 1918. go­di­ne austr­o­u­gar­ski vla­dar vra­tio svoj ope­rat i pre­dao ga Na­rod­nom vi­je­ću Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Od­lu­kom Na­rod­nog vi­je­ća i BiH je ušla u sa­stav SHS.
–Na­kon ras­pa­da za­jed­nič­ke dr­ža­ve, BiH ni­je vra­ti­la vla­sni­štvo nad Su­to­ri­nom, ko­ja je osta­la u ne­sa­vje­snom vla­sni­štvu Cr­ne Go­re.  Po me­đu­na­rod­nom pra­vu, te­melj­na pra­va (na­rod, te­ri­to­ri­ja i vlast) spa­da­ju u su­ve­re­ni­tet na­ro­da, a na­rod bi­ra svo­je po­sla­ni­ke ko­ji vr­še vlast u ime na­ro­da. Pre­ma to­me, Par­la­men­tar­na skup­šti­na Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne je je­di­no nad­le­žna da do­no­si od­lu­ke o Su­to­ri­ni, a ona od Ber­lin­skog kon­gre­sa do da­nas ni­je do­ni­je­la ni­jed­nu od­lu­ku – na­vo­di se u do­ku­men­tu Vi­je­ća Kon­gre­sa bo­šnjač­kih in­te­lek­tu­a­la­ca. 
M.V.

Pro­mje­ne gra­ni­ca
po­li­tič­ki avan­tu­ri­zam

Iz Aso­ci­ja­ci­je ne­za­vi­snih in­te­lek­tu­a­la­ca „Krug 99” tvr­de da su mir i sta­bil­nost, oču­va­nje i ja­ča­nje me­đu­na­rod­nog su­bjek­ti­vi­te­ta, te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta i su­ve­re­ni­te­ta BiH traj­no i naj­va­žni­je opre­dje­lje­nje.
–Sva­ko na­ru­ša­va­nje ta­kve, na­ža­lost, krh­ke po­zi­ci­je BiH je­ste po­li­tič­ki avan­tu­ri­zam sa ne­sa­gle­di­vim po­sle­di­ca­ma, ka­ko za BiH, ta­ko i za re­gi­on u cje­li­ni – uka­zu­ju iz te aso­ci­ja­ci­je.