Udru­že­nje rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912 -1918., nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca za­tra­ži­lo je od lo­kal­ne upra­ve i nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na da do­ne­su po­se­ban pro­gram za oču­va­nje, nje­go­va­nje i una­pre­đi­va­nje kul­tur­nih, prosvjetnih, na­ci­o­nal­nih, na­uč­nih, isto­rij­skih, oslo­bo­di­lač­kih i dru­gih vri­jed­no­sti srp­skog na­ro­da na te­ri­to­ri­ji Va­so­je­vi­ća i Lim­ske do­li­ne. Is­ta­kli su da je neo­p­hod­no pred­u­ze­ti kon­kret­ne mje­re ka­ko bi se Be­ra­na­ma vra­tio du­hov­ni sjaj i na vid­no mje­sto is­ta­kle zna­me­ni­to­sti ko­je pod­sje­ća­ju na pa­tri­ot­ski i vi­zi­o­nar­ski duh na­ro­da ovo­ga kra­ja. Ka­za­li su da je kraj­nje vri­je­me da se oda po­seb­na po­čast oni­ma ko­ji su, bo­re­ći se pro­tiv ra­znih za­vo­je­va­ča, osta­vi­li gran­di­o­zna dje­la i do­ni­je­li slo­bo­du sve­srp­skim ze­mlja­ma. Tvr­de da su Sr­bi kao ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo u Be­ra­na­ma de­ce­ni­ja­ma bi­li u pod­re­đe­nom po­lo­ža­ju i da je kuc­nuo čas da se, na kon­kret­nim stva­ri­ma, ta ne­prav­da ko­nač­no is­pra­vi.
– Tra­ži­mo da se, po­štu­ju­ći in­te­re­se ma­njin­skih na­ro­da, kroz po­se­ban pro­gram, po­red oda­va­nja po­ča­sti ve­li­ka­ni­ma na­še isto­ri­je, za­šti­te i una­pri­je­de zna­me­ni­to­sti Be­ra­na ko­je uka­zu­ju da su Sr­bi od­u­vi­jek bi­li do­mi­nan­ta­no sta­nov­ni­štvo na ovom pod­ruč­ju – na­gla­sio je pred­sjed­nik Udru­že­nja Mi­lič­ko Tri­fu­no­vić.
On je pod­sje­tio da je ser­dar Jan­ko Vu­ko­tić sa šest do­bro­vo­ljač­kih ba­ta­ljo­na 1912. go­di­ne oslo­bo­dio Be­ra­ne od tur­skog po­ro­blji­va­ča i da ju­na­ci ko­ji su uče­stvo­va­li u toj pa­tri­ot­skoj mi­si­ji za­slu­žu­ju du­žno sje­ća­nje i po­što­va­nje.
– Be­ra­ne je ne­dav­no pro­sla­vi­lo zna­ča­jan ju­bi­lej, sto go­di­na oslo­bo­đe­nja od Tu­ra­ka. No, i po­red to­ga ni­gdje u gra­du ne po­sto­ji obi­ljež­je u čast ju­na­ka do­bro­vo­lja­ca ko­ji su iz­vo­je­va­li ve­li­čan­stve­nu po­bje­du nad ne­pri­ja­te­lji­ma ko­ji su pet vje­ko­va ha­ra­li na­šim pro­sto­ri­ma. Sti­če­mo uti­sak da se ta­ko na­mjer­no že­li oma­lo­va­ži­ti nji­ho­va he­roj­ska ulo­ga ka­da su, ne ža­le­ći svoj ži­vot, pod ge­slom „za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu”, ju­ri­ša­li do ko­nač­ne po­bje­de. Za­to tra­ži­mo da se bar jed­noj od be­ran­skih uli­ca da ime ko­je će pod­sje­ća­ti na slav­ne ju­na­ke do­bro­volj­ce, ko­ji su is­pi­sa­li svi­je­tle stra­ni­ce na­še isto­ri­je – is­ti­če Tri­fu­no­vić.
On je ka­zao da na­rod Be­ra­na ne smi­je za­bo­ra­vi­ti ni uz­vi­še­nu mi­si­ju kra­lja Alek­san­dra, i da mu u znak za­hval­no­sti za uči­nje­no do­bro­či­stvo, tre­ba po­dig­nu­ti spo­me­nik u cen­tru gra­da.
– Tra­ži­mo da se sa­da­šnje ge­ne­ra­ci­je na do­sto­jan na­či odu­že kra­lju Alek­san­dru Uje­di­ni­te­lju ko­ji je Va­so­je­vi­ći­ma i Lim­skoj do­li­ni po­da­rio gran­di­o­zna dje­la vri­jed­na sva­kog po­što­va­nja. Ta­ka­va lič­nost za­slu­žu­je da mu se u cen­tru gra­da po­dig­ne spo­me­nik, jer je on, iz­me­đu osta­log, iz­gra­dio put Peć – Ča­kor – An­dri­je­vi­ca, ško­lu u Trep­či, Dom tre­zve­no­sti u Be­ra­na­ma, zgra­du Be­ran­ske gim­na­zi­je i Op­šti­ne, kao i sa­o­bra­ćaj­ni­cu Be­ra­ne – Bi­je­lo Po­lje. To su dje­la ko­ja su ob­je­di­nja­va­la na­ro­de, za raz­li­ku od onih dje­la ko­ja kre­i­ra­ju da­na­šnji vla­sto­dr­šci uvo­de­ći nas u me­đu­sob­ne su­ko­be – na­veo je Tri­fu­no­vić.
Is­ta­kao je da u po­me­nu­tom pro­gra­mu zna­čaj­no mje­sto mo­ra­ju za­u­zi­ma­ti ak­tiv­no­sti ko­je će ima­ti za cilj da pro­mo­vi­šu kul­tu­ru i tra­di­ci­ju srp­skog na­ro­da u Lim­skoj do­li­ni.
– Na­še udru­že­nje je mi­nu­lih go­di­na do­ka­za­lo da ima sna­ge i mo­ći da svi­je­tu sa­op­šta­va isti­nu o ono­me što se zbi­va­lo po­sled­njih vje­ko­va na na­šim ši­rim pro­sto­ri­ma. Mi smo sve vri­je­me du­hov­no bi­li za­jed­no sa na­šom bra­ćom Sr­bi­ma u Lim­skoj do­li­ni, Pod­go­ri­ci, Be­o­gra­du i u Ba­nja­lu­ci, ali i na ras­pe­tom Ko­so­vu i Me­to­hi­ji gdje kr­va­re ra­ne na­ših mu­če­ni­ka. Ta za­jed­nič­ka du­hov­nost mo­ra da se ma­ni­fe­stu­je i kroz odr­ža­va­nje za­jed­nič­kih sku­po­va u Be­ra­na­ma, gdje će uče­šće u pro­gra­mu uzi­ma­ti na­ši po­zna­ti kul­tur­ni i jav­ni rad­ni­ci – is­ta­kao je Tri­fu­no­vić.
D.J.


Vra­ti­ti ime Do­mu tre­zve­no­sti

Iz Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912–1918., nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca su za­tra­ži­li da se na re­kon­stru­i­sa­noj zgra­di Po­lim­skog mu­ze­ja vra­ti sta­ri na­ziv: „Pr­vi Dom tre­zve­no­sti vi­te­škog kra­lja Alek­san­dra Pr­vog Uje­di­ni­te­lja”.
– Tra­ži­mo da se na zgra­di Po­lim­skog mu­ze­ja vra­ti nat­pis ko­ji je sta­jao go­di­na­ma i svje­do­čio o ne­pro­la­znom vri­jed­no­sti­ma čo­vje­ka ko­ji je bio na če­lu Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. Nje­go­vo ime je ne­pra­ved­no uklo­nje­no sa ove zgra­de – na­gla­sio je se­kre­tar Udru­že­nja Živ­ko Bje­la­no­vić.


Po­čast ju­na­ci­ma Ru­de­ške bit­ke

Iz Udru­že­nja pod­sje­ća­ju da su na Ru­de­šu po­di­gli spo­me­nik u čast i sla­vu Ru­de­ške bit­ke ko­ja se 1862. go­di­ne od­i­gra­la iz­me­đu usta­ni­ka iz obla­sti Va­so­je­vi­ća i tur­ske voj­ske. Ka­za­li su da će tra­ži­ti da se iz­vr­ši mo­der­ni­za­ci­ja ove lo­ka­ci­je i da joj se da ime Trg ru­de­ških ju­na­ka.
– Voj­ska iz Va­so­je­vi­ća pred­vo­đe­na slav­nim voj­vo­dom Mi­lja­nom Vu­ko­vim pri­je 152 go­di­ne na Ru­de­šu je do no­gu po­tu­kla mno­go­broj­ni­je tur­ske sna­ge ko­ji­ma je ko­man­do­vao Se­lim pa­ša. Boj na Ru­de­šu je jed­na od naj­slav­ni­jih po­bje­da ko­ju je na­ša voj­ska iz­vo­je­va­la u oslo­bo­di­lač­kim ra­to­vi­ma. Sto­ga se mo­ra­ju sa­ču­va­ti sje­ća­nja na ju­na­ke ko­ji su gi­nu­li za slo­bo­du, ta­ko što će se iz­vr­ši­ti mo­der­ni­za­ci­ja ovog pro­sto­ra ko­ji tre­ba da no­si na­ziv Trg ru­de­ških ju­na­ka – po­ru­čio je Bje­la­no­vić.