CETINjE – Jed­no od naj­zna­čaj­ni­jih zda­nja u isto­rij­skom je­zgru Ce­ti­nja i pr­va bol­ni­ca u Cr­noj Go­ri „Da­ni­lo Pr­vi” ko­ja je de­ce­ni­ja­ma, na­pu­šte­na i ru­i­ni­ra­na na­ru­ša­va­la sli­ku gra­da, ne­dav­no je do­bi­la iz­gled ka­kav joj re­no­me­om i zna­ča­jem pri­pa­da. Re­kon­struk­ci­jom ovog objek­ta Ce­ti­nje je obez­bi­je­di­lo još je­dan od uslo­va da se na­đe na li­sti za­šti­će­ne svjet­ske ba­šti­ne Une­sko. Me­đu­tim, nad­le­žni se još ni­je­su do­go­vo­ri­li ka­kvu će funk­ci­ju ima­ti i ko­joj će na­mje­ni slu­ži­ti zgra­da sta­re bol­ni­ce „Da­ni­lo I”, ali su se to­kom nje­ne spo­lja­šnje re­kon­struk­ci­je ko­ju je kroz pro­je­kat „Be­a­u­ti­ful Ce­ti­nje” u part­ner­stvu sa Pro­gram Uje­di­nje­nih na­ci­ja za raz­voj (UNDP) re­a­li­zo­va­la lo­kal­na upra­va, ču­le raz­li­či­te ide­je i pred­lo­zi.
Svo­je­vre­me­no je biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić in­for­mi­sao Se­nat pre­sto­ni­ce da mi­ni­star­stvo na či­jem je če­lu i dr­ža­va raz­mi­šlja­ju o to­me da sta­ru bol­ni­cu „Da­ni­lo I” tran­sfor­mi­šu u ge­ri­ja­trij­sko odje­lje­nje apart­man­skog ti­pa ili da se to zda­nje s ob­zi­rom na to da se ra­di o isto­rij­skom spo­me­ni­ku pre­tvo­ri u Mu­zej zdrav­stva jer u Cr­noj Go­ri ta­ko ne­što ne po­sto­ji.
Sa ide­jom us­po­sta­vlja­nja Mu­ze­ja zdrav­stva sa­gla­san je i na­uč­ni sa­vjet­nik, hi­rurg u pen­zi­ji prim. dr sci. Ve­se­lin Vu­jo­vić, ali on sma­tra da bi zgra­da sta­re bol­ni­ce, ko­ja pred­sta­vlja sim­bol raz­vo­ja zdrav­stva u Cr­noj Go­ri tre­ba­lo i da­lje da slu­ži nje­nom na­pret­ku.
Pred­sta­vlja­ju­ći svoj pro­je­kat čla­no­vi­ma Se­na­ta, on je is­ta­kao da bi naj­ve­ći na­pre­dak za Ce­ti­nje i Cr­nu Go­ru bio ka­da bi se ova zgra­da upo­tre­blja­va­la kao Cen­tar za na­uč­na is­tra­ži­va­nja u zdrav­stve­noj slu­žbi svih pro­fi­la.
– Osim u tu svr­hu, a s ob­zi­rom na ve­li­či­nu pro­sto­ra zgra­de u njoj bi tre­ba­lo smje­sti­ti i Mu­zej raz­vo­ja zdrav­stve­ne slu­žbe Cr­ne Go­re, uz nu­žno kon­sul­to­va­nje struč­nja­ka. A što se ti­če opre­ma­nja tog mu­ze­ja eks­po­na­ti­ma, to ne bi tre­ba­lo da bu­de pro­blem jer u di­je­lu zgra­de ko­ji je bio apo­te­kar­ski pro­stor ima do­sta opre­me iz sta­rih vre­me­na – na­veo je dr Vu­jo­vić.
U pot­kro­vlju zgra­de, ka­ko je pred­lo­žio, mo­glo bi se smje­sti­ti Dru­štvo lje­ka­ra Cr­ne Go­re i Lje­kar­ska ko­mo­ra Cr­ne Go­re, ko­je ne­ma­ju svo­jih pro­sto­ri­ja.
– U sklo­pu Dru­štva lje­ka­ra na istom spra­tu ofor­mi­la bi se me­di­cin­ska bi­bli­o­te­ka, a ka­ko na tom spra­tu po­sto­ji do­sta pro­sto­ra, tu bi se mo­gla na­pra­vi­ti i dva apart­ma­na za even­tu­al­ne ko­ri­sni­ke – lje­ka­re ko­ji eks­pe­ri­men­tal­no do­pu­nju­ju svo­je dok­tor­ske te­ze ka­ko bi one po­sta­le pri­hva­tlji­ve za na­pred­ni­ji svi­jet. Na sred­njem spra­tu, gdje je po­sto­ja­la ve­li­ka bo­le­snič­ka so­ba, mo­gla bi se na­pra­vi­ti sa­la za struč­ne kon­fe­ren­ci­je dok bi se u pri­ze­mlju, za po­tre­be Na­uč­nog cen­tra, ofor­mi­la kva­li­tet­na la­bo­ra­to­ri­ja, tri eks­pe­ri­men­tal­ne sa­le kao i ste­ri­li­za­ci­o­ni pro­stor za Rtg – re­kao je dr. Vu­jo­vić.
Se­nat je sa po­sled­nje sjed­ni­ce upu­tio za­htjev Mi­ni­star­stvu zdra­vlja i Vla­di da se u 2015. go­di­ni od­re­di na­mje­na tog objek­ta, a da li će sta­ra bol­ni­ca „Da­ni­lo Pr­vi” po­sta­ti Mu­zej zdrav­stva, Cen­tar za na­uč­na is­tra­ži­va­nja ili će se u sr­cu isto­rij­skog je­zgra pre­sto­ni­ce otvo­ri­ti odje­lje­nje ge­ri­ja­tri­je, osta­je da se vi­di.Z.P.


Bol­ni­cu iz­gra­dio knjaz Ni­ko­la

Bol­ni­cu „Da­ni­lo I” iz­gra­dio je knjaz Ni­ko­la 1873. go­di­ne, po pro­jek­tu dr Fril­le­ja, svog lič­nog lje­ka­ra. Ime je do­bi­la po Ni­ko­li­nom pret­hod­ni­ku, knja­zu Da­ni­lu dok je no­vac za iz­grad­nju obez­bi­je­đen pro­da­jom da­ro­va do­ne­se­nih knja­zu na kr­šte­nje nje­go­vog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Da­ni­la. Bol­ni­ca je po­če­la sa ra­dom 1875. go­di­ne i ima­la je ka­pa­ci­tet 25 do 30 kre­ve­ta, a pr­vi lje­kar i uprav­nik bol­ni­ce bio je dr Va­le­ri­je To­mić sa Bra­ča. Bol­ni­ca je re­kon­stru­i­sa­na i zna­čaj­no pro­ši­re­na 1912. go­di­ne, a od osni­va­nja do Pr­vog svjet­skog ra­ta u njoj je li­je­če­no oko 20.000 bo­le­snih.