BAR – Na­uč­na jav­nost jed­no­gla­sna je u sta­vu da u na­šem pod­mor­ju po­sto­ji ne­pro­cje­nji­vo ar­he­o­lo­ško bla­go. Dok jed­ni tvr­de da se ono go­di­na­ma de­va­sti­ra, dru­gi su mi­šlje­nja da Cr­na Go­ra još ni­je ka­drov­ski ospo­so­blje­nja za is­tra­ži­va­nja pod­vod­ne ar­he­o­lo­gi­je i pod­vod­nog bla­ga. Da pod­mor­skog ar­ho­lo­škog bla­ga ima i u luč­kom akva­to­ri­ju­mu Ba­ra po­tvr­đu­je či­nje­ni­ca da je u de­cem­bru 2014. go­di­ne Skup­šti­na op­šti­ne do­ni­je­la jed­no­gla­snu od­lu­ku da se po­dig­ne spo­men-plo­ča na­stra­da­lim mor­na­ri­ma fran­cu­skog rat­nog bro­da ko­ji je u Pr­vom svjet­skom ra­tu pot­op­ljen u Lu­ci Bar.
Ar­he­o­log Mla­den Za­gar­ča­nin ka­že da je do­bro to što je lo­kal­ni par­la­ment usvo­jio od­lu­ku da se po­dig­ne spo­men-plo­ča fran­cu­skim mor­na­ri­ma, ali ni­je do­bro to što je ovaj po­to­plje­ni brod uve­li­ko de­va­sti­ran.
– Svi smo ču­li za tra­gič­nu sud­bi­nu bro­da „Da­g” ka­da je 1915. go­di­ne do­šao da po­mog­ne na­šim bor­ci­ma za slo­bo­du u ra­tu pro­tiv Austro­u­gar­ske. Ta stra­vič­na sud­bi­na je još stra­vič­ni­ja da­nas jer su osta­ci bro­da i da­lje is­pod vo­de i to na tri lo­ka­li­te­ta. Rad­ni­ci pred­u­ze­ća „Ivan Mi­lu­ti­no­vić” su 1971. go­di­ne zbog du­blje­nja luč­kog dna iz­mje­sti­li dio bro­da na lo­ka­li­te­te iza Vo­lu­ji­ce, dok je dio bro­da i da­lje u luč­kom akva­to­ri­ju­mu na du­bi­ni od oko 15 me­ta­ra. To je naj­de­va­sti­ra­ni­ji spo­me­nik kul­tu­re na is­toč­noj ja­dran­skoj oba­li, ako ne i ši­re – ka­že Za­gar­ča­nin, do­da­ju­ći da je ono što se da­nas ra­di sa tim bro­dom ne­vje­ro­vat­no i pri­mjer ka­ko ne tre­ba ču­va­ti pod­vod­no bla­go Cr­ne Go­re.
– Postoje pri­mje­ri da se po­je­din­ci ba­ve pre­pr­o­da­jom dje­lo­va sa tog bro­da. Po za­ko­ni­ma Fran­cu­ske, ko­sti uto­plje­nih u tra­ge­di­ji na rat­nom za­dat­ku se ne va­de sa mor­skog dna. Ka­da smo po­sled­nji put za­ro­ni­li, ko­sti 39 mor­na­ra su na jed­noj stra­ni sku­plje­ne, ali uočio sam i saj­le ko­je su po­sta­vlje­ne da bi ne­ko­me omo­gu­ći­le da se sa olu­pi­ne bro­da iz­vla­či ba­kar. To je ne­što stra­vič­no i ne­ci­vi­li­za­cij­ski, po­seb­no pre­ma mr­tvim mor­na­ri­ma i lju­di­ma ko­ji su do­šli da po­mog­nu cr­no­gor­sko-srp­skoj voj­sci – is­ti­če Za­gar­ča­nin, i tvr­di da u Ba­ru ima lju­di ko­ji sa tog bro­da po­sje­du­ju ve­li­ki broj pred­me­ta, po­čev od sa­blji, brod­ske opre­me do ra­znih sit­ni­ca.
– Bu­kval­no, po­je­di­ni gra­đa­ni Ba­ra u svo­jim do­mo­vi­ma ima­ju mu­ze­je. Sto­ga će­mo na­pra­vi­ti plan jed­ne ve­li­ke iz­lo­žbe ko­ja bi tre­ba­lo da u ju­lu bu­de or­ga­ni­zo­va­na i na ko­joj bi tre­ba­lo iz­lo­ži­ti sve ono što je sa­ču­va­no od pred­me­ta sa ovog bro­da, ali tre­ba oba­vi­je­sti­ti i nad­le­žne in­sti­tu­ci­je i jav­nost sa pro­ble­mom de­va­sta­ci­je bro­da ko­ji je isto­rij­ski spo­me­nik – na­gla­ša­va Za­gar­ča­nin.
Po­da­ci o kon­tra­tor­pi­lje­ru Dag uka­zu­ju da je pro­iz­ve­den 1908. go­di­ne u fran­cu­skoj lu­ci Lo­ri­ent. Po svim svo­jim per­fo­man­sa­ma bio je je­dan od naj­sa­vre­me­ni­jih rat­nih bro­do­va fran­cu­ske mor­na­ri­ce. U je­ku gol­go­te srp­skog i cr­no­gor­skog na­ro­da u Pr­vom svjet­skom ra­tu, ovaj brod je bio za­šti­ta pa­ro­bro­du Whi­te­he­ad, ko­ji je vi­še pu­ta do­vo­zio rat­nu po­moć u lu­ku Bar. U oluj­noj no­ći 24. II 1915. go­di­ne si­dro ra­za­ra­ča je za­pe­lo za austo­u­gar­sku mi­nu, usled če­ga je 60-me­ta­r­ski brod po­to­nuo za par mi­nu­ta. Ži­vot je iz­gu­bi­lo tri­de­set osam fran­cu­skih mor­na­ra, ko­ji su go­to­vo svi osta­li u bro­du. Da­nas se če­ti­ri sek­ci­je ovog bro­da na­la­ze na ne­pu­nih 50 me­ta­ra od oba­le sa unu­tra­šnje stra­ne rta Vo­lu­ji­ca, na du­bi­ni od 12 do 16 me­ta­ra u prav­cu dru­gog ve­li­kog re­zer­vo­a­ra na oba­li. Ri­ječ je o pram­cu i tri sek­ci­je sred­njeg di­je­la bro­da, dok je pe­ti (kr­me­ni) deo ras­tu­ren u fa­zi pre­mje­šta­nja olu­pi­ne. Dvi­je sek­ci­je bro­da, ko­je le­že iz­vr­nu­te na­o­pa­ko, one­mo­gu­ća­va­ju ro­ni­o­ci­ma da pro­dru du­blje u nji­ho­vu unu­tra­šnjost. U pi­ta­nju su dje­lo­vi tru­pa u ko­ji­ma je bio smje­šten ma­šin­ski pro­stor. Dio ko­ji je bio naj­bli­ži oba­li u ne­vre­me­nu 2000. go­di­ne cio je za­tr­pan ka­me­njem ko­je se ob­ru­ši­lo sa oba­le. Tre­ća, naj­ve­ća sek­ci­ja le­ži na dnu u nor­mal­nom po­lo­ža­ju i pred­sta­vlja dio bro­da na ko­me su mo­gu vi­dje­ti dje­lo­vi to­a­le­ta ko­ji se na­la­zio na pa­lu­bi, i u či­jem pot­pa­lu­blju su bi­le spa­va­o­ni­ce i tr­pe­za­ri­ja. U ovom di­je­lu pro­na­đen je ve­ći broj pred­me­ta ko­ji su iz­va­đe­ni sa bro­da, a ne­sum­nji­vo je da u mu­lju is­pod go­mi­le li­mo­va i stva­ri ima još do­sta brod­ske i lič­ne opre­me ko­ja bi bi­la za­ni­mljiv ma­te­ri­jal za mu­ze­je. U naj­ni­žem di­je­lu ove sek­ci­je po­sto­ji ve­ća ko­li­či­na gra­na­ta i eks­plo­ziv­nih pu­nje­nja za to­po­ve. Če­tvr­ti deo bro­da, nje­gov pra­mac, u svo­joj unu­tra­šnjo­sti sa­dr­ži vi­še sto­ti­na gra­na­ta, eks­plo­ziv­nih pu­nje­nja za to­po­ve i dru­gu ra­znu mu­ni­ci­ju ko­ja ima još uvi­jek ak­ti­van ba­rut. Po­red ove po­sled­nje dvi­je sek­ci­je, na­la­zi se i naj­vi­še po­smrt­nih osta­ta­ka čla­no­va po­sa­de. Upr­kos to­me što se na mor­skom dnu da­nas na­la­ze sa­mo isje­če­ni dje­lo­vi ne­pre­po­zna­tlji­vog ob­li­ka bro­da, ro­nje­nja na Da­gu su vr­lo po­pu­lar­na. Sva­ke go­di­ne re­dov­ni po­sje­ti­o­ci olu­pi­ne ima­ju pri­li­ku da vi­de ka­ko se brod­ski dje­lo­vi sve vi­še uru­ša­va­ju. Osim sa­mog vre­me­na, to­me do­pri­no­si i či­nje­ni­ca da ne­za­ja­žlji­vi lov­ci na su­ve­ni­re te­melj­no de­mon­ti­ra­ju i od­no­se sve po­kret­ne dje­lo­ve bro­da, te je sa­da već pi­ta­nje tre­nut­ka ka­da će se i cen­tral­ni deo bro­da pot­pu­no uru­ši­ti. Jed­na od naj­pri­stu­pač­ni­jih olu­pi­na u Cr­noj Go­ri po­la­ko se pre­tva­ra u po­ten­ci­jal­nu opa­snost za ro­ni­o­ce. Po­red sve­ga ovo­ga, utvr­đi­va­njem pu­ta na sa­moj Vo­lu­ji­ci, pro­ši­re­ni na­sip je u svom pod­vod­nom di­je­lu već uve­li­ko sti­gao do svih dje­lo­va bro­da, stva­ra­ju­ći do­dat­ni boč­ni pri­ti­sak na ras­pa­da­ju­će gvo­žđe ne­ka­da­šnjeg po­no­sa fran­cu­ske mor­na­ri­ce.
D.S.


Fa­li ka­drov­ske ospo­so­blje­no­sti

Di­rek­to­ri­ca Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić, ko­ja je i od­bor­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta u Skup­šti­ni op­šti­ne Bar, ka­že da Cr­na Go­ra ni­je ka­drov­ski ospo­so­blje­nja za is­tra­ži­va­nja pod­vod­ne ar­he­o­lo­gi­je i pod­vod­nog bla­ga.
– Ne­mi­nov­no je da to bla­go u na­šim vo­da­ma po­sto­ji. Taj pro­ces je u to­ku i na­dam se da će Cen­tar za ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re for­mi­ra­ti po­seb­no odje­lje­nje za pod­vod­nu ar­he­o­lo­gi­ju – ka­za­la je Mi­ra­no­vi­će­va.