BER­LIN – Ko mo­že pro­fi­ti­ra­ti od kr­va­vog te­ro­ri­stič­kog na­pa­da u Pa­ri­zu, pi­ta­nje je na ko­je se u Nje­mač­koj, su­o­če­noj sa de­mon­stra­ci­ja­ma Pe­gi­de pro­tiv isla­mi­za­ci­je ze­mlje na jed­noj stra­ni i re­al­no­sti su­ži­vo­ta sa vi­še od če­ti­ri mi­li­o­na „svo­jih” mu­sli­ma­na, po­ku­ša­va da na­đe od­go­vor.
Prst se upi­re u Al­ter­na­ti­vu za Nje­mač­ku (AfD), par­ti­ju do­bro­sto­je­ćih evro­skep­ti­ka i de­sni­ča­ra i nje­ne mo­guć­no­sti da iz stra­ha od te­ro­ra iz­vu­če ko­rist.
Sta­ti­sti­ka, me­đu­tim, ka­že da AfD ne pro­fi­ti­ra od te­ro­ra, a ana­li­ti­ča­ri tvr­de da mr­žnja pre­ma stran­ci­ma, du­go­roč­no gle­da­no, ne mo­že do­ni­je­ti ni no­ve bi­ra­če ni vi­še gla­so­va.
AfD, či­ji is­tak­nu­ti čla­no­vi mar­ši­ra­ju sa pri­sta­li­ca­ma Pe­gi­de (Po­kre­ta pa­tri­ot­skih Evro­plja­nja pro­tiv isla­mi­za­ci­je Za­pa­da) i u ko­joj de­sni­ča­ri i neo­na­ci­sti na­la­ze srod­ni­ke, ni­je do sa­da pro­fi­ti­ra­la ni­ti do­bi­la no­ve, po­ten­ci­jal­ne bi­ra­če od kr­va­vog pi­ra islam­skih te­ro­ri­sta i na­pa­da na fran­cu­ski sa­ti­rič­ni list „Šar­li Eb­do”, po­ka­zu­je sta­ti­sti­ka.
U ak­tu­el­nom is­tra­ži­va­nju jav­nog mnje­nja IN­SA-Maj­nung­strend za ta­bli­od „Bild”, stag­ni­ra AfD, par­ti­ja in­te­lek­tu­al­no ori­jen­ti­sa­nih, do­bro ob­u­če­nih mu­ška­ra­ca u na­glan­ca­nim ci­pe­la­ma, na 7,5 od­sto mo­gu­ćih gla­so­va.
U toj par­ti­ji, isti­na, tut­nji že­stok su­kob oko bu­du­ćeg po­li­tič­kog prav­ca, a šef In­sti­tu­ta IN­SA Her­man Bin­kert sma­tra da aten­ta­ti u Pa­ri­zu učvr­šću­ju kri­tič­ki stav AfD pre­ma isla­mi­zmu.
Šef „For­se”, jed­nog od vo­de­ćih in­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja, Man­fred Gil­ner sma­tra da mr­žnja pre­ma stran­ci­ma, me­đu­tim, ne do­no­si, du­go­traj­no gle­da­no, ni­ko­me no­ve bi­ra­če i da se Njem­ci u kri­znim vre­me­ni­ma oku­plja­ju pri­je iza dr­ža­ve, a pro­tiv ra­di­kal­nih par­ti­ja.
Nje­mač­ki ta­bli­od „Bild” po­sta­vio je pi­ta­nje da li AfD pro­fi­ti­ra i da li zlo­u­po­tre­blja­va strah od te­ro­ri­zma.
Ta­bli­od pi­še da AfD pro­vo­ka­ci­ja­ma zlo­u­po­tre­blja­va strah lju­di od te­ro­ra i na­vo­di da je­dan od ko­pred­sje­da­va­ju­ćih AfD Kon­rad Adam go­vo­ri o „bor­bi kul­tu­ra”, a Jern Kru­ze per­fid­no iz­ja­vlju­je da se na­ža­lost aten­tat do­go­dio pu­no ra­ni­je, ne­go što je on vje­ro­vao.
Za AfD se ka­že da po­či­nje raz­go­vo­re o po­li­tič­koj sa­rad­nji sa Pe­gi­dom, za ko­ju se, opet, ka­že da in­stru­men­ta­li­zu­je strah lju­di od si­ro­ma­štva i so­ci­jal­ne pro­pa­sti i da svo­jim po­zi­vom na de­mon­stra­ci­je po­ne­djelj­kom, že­li, za­pra­vo, da na­gla­si ka­ko je ri­ječ o ma­sov­nom po­kre­tu pro­tiv si­ste­ma, kao što je to bi­lo u DDR i nji­ho­vim de­mon­stra­ci­ja­ma po­ne­djelj­kom.
U Nje­mač­koj se, na dru­goj stra­ni, odr­ža­va­ju kon­tra­de­mon­stra­ci­je na ko­ji­ma oku­plje­ni na­stu­pa­ju pro­tiv Pe­gi­de, a ka­da je ri­ječ o Njem­ci­ma i nje­nim stran­ci­ma, te­ma use­lja­va­nje za­pra­vo je po­di­je­li­la dr­ža­vu i sva­ki dru­gi Nje­mac, za­go­va­ra raz­li­či­tost, ali isto­vre­me­no sva­ki tre­ći že­li vi­še hra­bro­sti za ja­či na­ci­o­nal­ni osje­ćaj, is­klju­ču­ju­ći pri to­me use­lje­ni­ke, po­ka­zu­je sta­ti­sti­ka.
Ana­li­ti­ča­ri ka­žu da po­ja­va i ja­ča­nje Pe­gi­de za­bri­nja­va iz vi­še raz­lo­ga, iz­me­đu osta­log, to se mo­že tu­ma­či­ti i kao simp­tom kri­ze de­mo­kra­ti­je za­pad­nih vri­jed­no­sti.
Sled­be­ni­ci Pe­gi­de se, uglav­nom, osje­ća­ju ne­shva­će­no, nji­ho­vi sta­ho­vi se ig­no­ri­šu, ne vje­ru­ju ni me­di­ji­ma ni po­li­ti­ča­ri­ma, ali za­to vje­ru­ju te­o­re­ti­ča­ri­ma za­vje­ra, opi­su­ju nje­mač­ki me­di­ji, uka­zu­ju­ći, isto­vre­me­no, na opa­snost ko­ja do­la­zi i od po­li­ti­ča­ra i od de­mon­stra­na­ta.
I dok pri­pad­ni­ci Pe­gi­de ru­že po­li­tič­ku eli­tu, na­zi­va­ju­ći po­li­ti­ča­re pa­ra­zi­ti­ma, a no­vi­na­re pla­će­ni­ci­ma, do­tle i po­li­tič­ki esta­bli­šment od­bi­ja di­ja­log, ži­go­šu­ći de­mon­stran­te kao neo­na­ci­ste, što je, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri, opa­sno po­što jed­ni bla­te uspje­šan po­li­tič­ki si­stem, a dru­gi za­bo­ra­vlja­ju da de­mo­kra­ti­ja mo­ra da sa­dr­ži i raz­li­či­tost.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri uka­zu­ju i na ulo­gu cr­kve u ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma i te­škim mo­men­ti­ma, na­vo­de­ći da cr­kva či­ni ono što po­li­ti­ci još ni­je po­šlo za ru­kom – da na­ci­o­na­li­ste na­zi­va pra­vim ime­nom.
(Tan­jug)


Li­ce­mjer­je svjet­skih li­de­ra

VA­ŠING­TON/PA­RIZ – Na mar­šu so­li­dar­no­sti u Pa­ri­zu bi­li su mno­go­broj­ni svjet­ski li­de­ri ko­ji su sta­li u od­bra­nu slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja, a me­đu nji­ma su bi­li i oni ko­ji su u svo­jim ze­mlja­ma uspje­šni u gu­še­nju te iste slo­bo­de, pre­no­si „Va­šing­ton post”.
Upr­kos toj gro­mo­gla­snoj pred­sta­vi je­din­stva i slo­ge oko jed­ne od va­žni­jih vri­jed­no­sti za­pad­nih de­mo­kra­ti­ja, ne mo­že, a da se ne pri­mi­je­ti li­ce­mjer­no pri­su­stvo ne­kih svjet­skih li­de­ra, na­vo­di list.
„Iako su na sku­pu u Pa­ri­zu svi bi­li jed­no­gla­sni u po­dr­šci slo­bo­di go­vo­ra u Fran­cu­skoj, na do­ma­ćem te­re­nu ne pre­za­ju od pro­ga­nja­nja onih ko­ji pro­mo­vi­šu slo­bo­du go­vo­ra i slo­bo­du me­di­ja”, ocje­nju­je ame­rič­ki list.
I or­ga­ni­za­ci­ja „Re­por­te­ri bez gra­ni­ca” (RSF) sa­op­šti­la je da je „zgra­nu­ta pri­sut­no­šću zva­nič­ni­ka iz ze­ma­lja ko­je ogra­ni­ča­va­ju slo­bo­du in­for­mi­sa­nja”.
Na uda­ru kri­ti­ka RSF po­seb­no su se na­šli egi­pat­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sa­meh Šu­kri, tur­ski pre­mi­jer Ah­met Da­vu­to­glu, ru­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov, nje­gov al­žir­ski ko­le­ga Ram­ta­ne La­ma­mra, za­tim mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta Še­ik Ab­du­lah bin Za­jed al Na­hjan i ga­bon­ski pred­sjed­nik Ali Bon­go.
Na in­dek­su slo­bo­de me­di­ja RSF-a, Egi­pat je od 180 ze­ma­lja za­u­zeo 159. me­sto, Tur­ska je na mje­stu 154, Ru­si­ja na 148, a Al­žir na 121. i Emi­ra­ti na 118. me­stu, a Ga­bon na 98. mje­stu.
Hr­vat­ska je, ka­ko pod­sje­ća agen­ci­ja Hi­na, na tom spi­sku na 65. mje­stu, Sr­bi­ja na 54, a Slo­ve­ni­ja na 34. mje­stu.
RSF pod­sje­ća da je Egi­pat pro­šle go­di­ne na za­tvor­ske ka­zne od se­dam do 10 go­di­na osu­dio tro­je no­vi­na­ra ka­tar­ske TV sta­ni­ce Al Dža­zi­re pod op­tu­žbom za te­ro­ri­zam.
Tur­ska, ko­ja je 2012. i 2013. za­tvo­ri­la naj­vi­še no­vi­na­ra na svi­je­tu, na­sta­vi­la je s tom prak­som i u 2014, hap­se­ći ve­ći broj no­vi­na­ra, me­đu ko­ji­ma je i glav­ni ured­nik Za­ma­na, jed­nog od vo­de­ćih li­sto­va po­ve­za­nog s umje­re­nim po­kre­tom Islam­ski Gu­len.
(Tan­jug)