Advo­kat Go­ran Ro­dić, bra­ni­lac Mil­ke Lju­mo­vić i Bo­se Ta­tar, ko­nač­no je pri­mio rje­še­nje ko­jim je od­bi­jen za­htjev za iz­u­ze­će tu­ži­la­ca u pred­me­tu ko­ji se pred Vi­šim su­dom vo­di pro­tiv biv­ših čla­no­va me­nadž­men­ta Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke. Za­htjev se od­no­sio na iz­u­ze­će tu­ži­la­ca Ma­ri­je Ras­po­po­vić, Vo­ji­sla­va Gru­ji­ća, Đur­đi­ne Iva­no­vić i Ve­se­li­na Vuč­ko­vi­ća.
Tu­ži­la­štvo je raz­mo­tri­lo na­vo­de iz za­htje­va ko­ji je pod­nio advo­kat Ro­dić, iz­ja­ve tu­ži­la­ca či­je se iz­u­ze­će tra­ži i spi­se pred­me­ta, na­kon če­ga je za­klju­če­no da je za­htjev za iz­u­ze­će neo­sno­van.
–Iz slu­žbe­nih za­bi­lje­ški i oba­vje­šte­nja bra­ni­o­ci­ma okri­vlje­nih pro­iz­i­la­zi da je bra­ni­o­ci­ma bio do­zvo­ljen uvid u ko­pi­ra­nje do­ka­za ko­ji su bi­li u po­sje­du spe­ci­jal­nog odje­lje­nja, što zna­či da su po­me­nu­ti tu­ži­o­ci u sve­mu po­stu­pa­li u skla­du sa svo­jim ovla­šće­nji­ma i da ni­je­su po­či­ni­li ni­ka­kve pro­pu­ste u ra­du, pa ne sto­je raz­lo­zi za nji­ho­vo iz­u­ze­će pred­vi­đe­ni čla­nom 38 ZKP-a – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju ko­je je pot­pi­sa­la tu­ži­lac Mi­lja­na Ra­do­vić.
Kra­jem de­cem­bra 2012. go­di­ne do­ni­je­ta je na­red­ba za spro­vo­đe­nje is­tra­ge pro­tiv Mil­ke Lju­mo­vić, Bo­se Ta­tar, Du­brav­ke Pa­vi­će­vić, Je­li­ce Pe­tri­če­vić, Ve­li­še Ra­du­no­vi­ća i Go­ri­ce Vu­ji­sić zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da su iz­vr­ši­li vi­še kri­vič­nih dje­la zlo­u­po­tre­ba ovla­šće­nja u pri­vre­di. Nji­ho­vi bra­ni­o­ci su u vi­še na­vra­ta tra­ži­li uvid u spi­se i nji­ho­vo ko­pi­ra­nje. Osim za­htje­va u pi­sa­noj for­mi, bra­ni­o­ci op­tu­že­nih su u vi­še na­vra­ta i usme­no tra­ži­li od po­stu­pa­ju­ćih tu­ži­la­ca da im bu­du uru­če­ni kom­plet­na do­ku­men­ta­ci­ja i svi do­ka­zi iz pred­me­ta. Po­sled­njeg da­na ja­nu­a­ra 2013. go­di­ne, bra­ni­o­ci­ma je do­sta­vlje­no sa­mo 30 do­ku­me­na­ta, ili 53 stra­ni­ce do­ka­znog ma­te­ri­ja­la, a 18.3.2013. go­di­ne šest za­pi­sni­ka o sa­slu­ša­nju okri­vlje­nih. Na­kon to­ga, i po­red za­htje­va od­bra­ne, od­go­vor tu­ži­o­ca uvi­jek je bio da su advo­ka­ti okri­vlje­nih do­bi­li sve do­ka­ze ko­je po­sje­du­je i tu­ži­lac.
–O ka­kvom po­stu­pa­nju tu­ži­la­štva se ra­di naj­bo­lje po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da su okri­vlje­ne te­re­ti­li za iz­vr­še­nje kri­vič­nog dje­la sa blan­ket­nom nor­mom, što se vi­di iz na­red­be za spro­vo­đe­nje is­tra­ge, ko­ja upu­ću­je na kr­še­nje od­red­bi pro­ce­du­ra ra­da odje­lje­nja za kre­di­ti­ra­nje prav­nih li­ca CKB a.d. Pod­go­ri­ca. Te pro­ce­du­re ni­su jav­no do­stup­ne, ni­ti se ob­ja­vlju­ju u slu­žbe­nim li­sto­vi­ma, već se ra­di o op­štim ak­ti­ma ban­ke, ko­ji ta­ko­đe ni­je­su do­stup­ni od­bra­ni. I po­red vi­še za­htje­va, od­bra­na do kra­ja is­tra­ge ni­je do­bi­la na­ve­de­ne pro­ce­du­re, ni­ti je zna­la šta sa­dr­že od­red­be pro­ce­du­ra ko­je su, ka­ko tvr­di tu­ži­lac, okri­vlje­ni pre­kr­ši­li. Po­što su ih kri­li u is­tra­zi, a u op­tu­žni­ci se vi­še ne po­mi­nju, on­da je ja­sno da su pro­iz­volj­no i neo­sno­va­no ko­ri­šće­ne ka­ko bi po­ja­ča­le uti­sak o na­vod­noj kri­vi­ci okri­vlje­nih – is­ta­kao je Ro­dić.
On je do­dao da je 26. fe­bru­a­ra ove go­di­ne bra­ni­o­ci­ma uru­čen na­laz vje­šta­ka, kao i 18 za­pi­sni­ka o sa­slu­ša­nju svje­do­ka ko­ji su sa­či­nje­ni to­kom iz­vi­đa­ja od 17.10. do 20.12.2012. go­di­ne.
–Iz na­la­za i mi­šlje­nja vje­šta­ka knji­go­vod­stve­no-fi­nan­sij­ske stru­ke vi­di se da su vje­šta­ci pot­pi­sa­li kom­plet­nu do­ku­men­ta­ci­ju ko­ja im je do­sta­vlje­na. Iz po­pi­sa spi­sa ko­ji su sa­či­ni­li vje­šta­ci evi­dent­no je da su ras­po­la­ga­li is­ka­zi­ma svje­do­ka i ogrom­nom ko­li­či­nom pi­sa­nih do­ka­za, a da su bra­ni­o­ci us­kra­će­ni za naj­ve­ći dio do­ka­znog ma­te­ri­ja­la i ne­za­ko­ni­to one­mo­gu­će­ni da ade­kvat­no pri­pre­me od­bra­nu i uče­stvu­ju u po­stup­ku is­tra­ge. Na taj na­čin, eks­trem­no je po­vri­je­đe­no pra­vo na­ših bra­nje­ni­ka na od­bra­nu i eli­mi­ni­sa­na su nji­ho­va osnov­na pra­va pro­pi­sa­na Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku – ka­že Ro­dić.
Pre­ma nje­go­vim tvrd­nja­ma, već sju­tra­dan, 27.2.2014. go­di­ne, advo­ka­ti su tu­ži­o­cu u pi­sa­noj for­mi pod­ni­je­li za­htjev da im bu­du uru­če­ni svi spi­si. Po­što tu­ži­lac ni­je re­a­go­vao, za­tra­ži­li su od su­di­je za is­tra­gu da do­ne­se rje­še­nje ko­jim će od­bra­ni do­zvo­li­ti raz­ma­tra­nje i ko­pi­ra­nje spi­sa. Su­di­ja za is­tra­gu je već na­red­nog da­na do­nio rje­še­nje ko­jim im je do­zvo­lje­no raz­ma­tra­nje i ko­pi­ra­nje. Tu­ži­la­štvo se ni­je ža­li­lo na rje­še­nje su­di­je za is­tra­gu, već je, da bi iz­bje­glo nje­go­vo spro­vo­đe­nje, istog da­na pre­da­lo op­tu­žni­cu u Vi­ši sud.
Po­stu­pa­ju­ći su­di­ja Ana Vu­ko­vić do­zvo­li­la je od­bra­ni raz­ma­tra­nje i ko­pi­ra­nje spi­sa. Ra­di se o 4.049 stra­ni­ca do­ka­znog ma­te­ri­ja­la.
–Ta či­nje­ni­ca, uz osta­le, ne­dvo­smi­sle­no uka­zu­je na na­mje­ru tu­ži­la­ca da zlo­u­po­tre­blja­va­ju­ći svoj slu­žbe­ni po­lo­žaj dra­stič­no kr­še im­pe­ra­tiv­ne od­red­be Usta­va, ZKP-a, Za­ko­na o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, Kon­ven­ci­je o za­šti­ti ljud­skih pra­va i slo­bo­da, Pra­vil­ni­ka o unu­tra­šnjem po­slo­va­nju dr­žav­nog tu­ži­la­štva i Etič­kog ko­dek­sa dr­žav­nih tu­ži­la­ca – re­kao je Ro­dić.
On sma­tra da te či­nje­ni­ce uka­zu­ju na na­mje­ru po­stu­pa­ju­ćih tu­ži­la­ca da uz dra­stič­no kr­še­nje za­ko­na, svje­sno us­kra­ću­ju­ći okri­vlje­ni­ma pra­vo na od­bra­nu, i po sva­ku ci­je­nu iz­ve­du okri­vlje­ne pred sud.
–Zbog to­ga su kri­li od okri­vlje­nih i nji­ho­vih bra­ni­la­ca do­ka­zni ma­te­ri­jal i iz­ja­ve svje­do­ka, da isti ne bi ak­tiv­no uče­stvo­va­li u is­tra­zi i ostva­ri­va­li za­kon­sko pra­vo na od­bra­nu – tvr­di Ro­dić.
VJ. DA­MJA­NO­VIĆ


Tu­ži­la­štvo kr­ši pra­vi­la, ali ne sno­si od­go­vor­nost

Pre­ma Ro­di­će­vim ri­je­či­ma, ne­spor­no je da se svje­snim i na­mjer­nim kr­še­njem za­ko­na od stra­ne tu­ži­la­ca zlo­u­po­tre­blja­va slu­žbe­ni po­lo­žaj i na­no­si šte­ta okri­vlje­ni­ma, „ali je isto ta­ko ne­spor­no da zbog to­ga ni­ko od njih ne sno­si ni di­sci­plin­sku, ni pro­fe­si­o­nal­nu, ni kri­vič­nu od­go­vor­nost”.
–Sve či­nje­ni­ce, pro­pi­sa­na pra­vi­la ko­ja su svje­sno i na­mjer­no kr­še­na od stra­ne tu­ži­la­ca na šte­tu okri­vlje­nih, pred­sta­vlja­ju okol­no­sti ko­je iza­zi­va­ju oprav­da­nu sum­nju u ne­pri­stra­snost tu­ži­la­ca či­je se iz­u­ze­će tra­ži – is­ti­če Ro­dić.