Po­sli­je pre­mi­je­re u ho­te­lu „Splen­did“ film „Gor­či­lo“ po­čeo je svoj bi­o­skop­ski ži­vot u pod­go­rič­kom Si­ne­plek­su. Su­de­ći po neo­pi­si­voj gu­žvi ko­ja je vla­da­la is­pred Si­ne­plek­sa „Gor­či­lo“, na­stao po mo­ti­vi­ma kult­ne po­zo­ri­šne pred­sta­ve „Je­si li to do­šao da me vi­diš“ Mi­o­dra­ga Mi­ja Ka­ra­dži­ća, bi­će gle­da­na i ve­o­ma uspje­šna ko­me­di­ja na­sta­la u okvi­ri­ma brat­skog i umjet­nič­kog dvoj­ca Mi­lan i Mi­lu­tin Mi­ma Ka­ra­džić.
Ri­ječ je o ko­me­di­ji ko­ja nam raz­ot­kri­va naš men­ta­li­tet, a či­nje­ni­ca da je tekst i po­sli­je vi­še od če­ti­ri de­ce­ni­je ak­tu­e­lan, go­vo­ri mno­go o na­ma. Sve na­še ma­ne, i do­bre i lo­še, upa­ko­va­ne u svi­ma ra­zu­mljiv tekst i još ra­zu­mlji­vi­je ar­he­ti­po­ve sa oso­be­nim ka­rak­ter­nim cr­ta­ma, ovaj film či­ni ta­ko pit­kim i gle­dlji­vim. Li­je­po se smi­ja­ti dru­gi­ma, a „Gor­či­lo“ je do­ka­zao još jed­nom da je naj­sla­đe smi­ja­ti se se­bi.
Vje­ro­do­stoj­nost li­ko­va ko­je su igra­li, svi glum­ci, bez iz­u­zet­ka, do­ka­za­li su da su „po­lo­ži­li is­pit”. Ulo­ge su od­i­gra­ne bez ma­ne pa je apla­u­ze 700 gle­da­la­ca iz „Splen­di­da“ za Du­brav­ku Dra­kić, Bo­ra Stje­pa­no­vi­ća, Emi­ra Ća­to­vi­ća, Mla­de­na Ne­le­vi­ća, Ani­tu Man­čić, Kri­sti­nu Ste­vo­vić, Vik­to­ra Sa­vi­ća, He­le­nu Ak­sa­mit, Mo­ma Pi­ću­rić, An­dri­ju Mi­lo­še­vi­ća, Bo­ži­da­ra Zu­be­ra, Mi­lo­ra­da Man­di­ća Man­du, Vo­ja Kri­vo­ka­pi­ća i Dra­gi­šu Si­mo­vi­ća, po­tvr­di­la i pu­bli­ka u Pod­go­ri­ci.
- Ja znam te lju­de, od­ra­stao sam me­đu oso­ba­ma ko­je su ve­o­ma slič­nog men­ta­li­te­ta. Za glum­ca je bit­no da ono što ra­di ima u svom is­ku­stvu. A, ka­da ne­maš on­da na­do­gra­đu­jem ne­do­sta­tak onim što si ste­kao obra­zu­ju­ći se – ob­ja­snio je An­dri­ja Mi­lo­še­vić ve­o­ma uspje­šne glu­mač­ke kre­a­ci­je ko­je su de­mon­stri­ra­li glum­ci.
Osim po­zna­va­nja men­ta­li­te­ta od­lič­nim ulo­ga­ma do­pri­ni­je­lo je i po­zna­va­nje glu­mač­ke eki­pe, jer ka­ko je ob­ja­snio Mi­lo­še­vić, sa mno­gim ko­le­ga­ma već sa­ra­đi­vao, dok je sa Du­brav­kom Dra­kić stu­di­rao.
- Mi­ma Ka­ra­džić in­spi­ri­sao je či­ta­vu eki­pu, a ni­je ni ču­do, ka­da je je­dan od naj­ve­ćih ži­vih ko­mi­ča­ra na tlu biv­še Ju­go­sla­vi­je, ob­ja­snio je Mi­lo­še­vić, i do­dao - „Naj­ljep­še mi je to što sam se vra­tio me­đu lju­de sa ko­ji­ma sa od­ra­stao”.
„Gor­či­lo“ je film­sko va­tre­no kr­šte­nje za ba­le­ri­nu He­le­nu Ak­sa­mit. Igra­ju­ći baš ba­le­ri­nu iz No­vog Sa­da, ko­ja je do­šla u cr­no­gor­sko se­lo – ne­gdje iz­me­đu pla­ni­na i mo­ra, He­le­na, od ne­dav­no sta­nov­ni­ca Bu­dve, na film je za­ko­ra­či­la sa­svim slu­čaj­no, za­hva­lju­ju­ći po­znan­stvu sa Mi­la­nom i Mi­mom Ka­ra­dži­ćem. Bez ob­zi­ra, ob­ja­šnja­va ona, što po­ri­je­klom ne pri­pa­da Cr­noj Go­ri, sve što se do­ga­đa u fil­mu ni­je joj pre­tje­ra­no da­le­ko. Do­du­še, ka­ko je iskre­no pro­ko­men­ta­ri­sa­la, ne zna ka­ko bi se sna­šla da je igra­la Cr­no­gor­ku, ali ulo­ga ba­le­ri­ne Kla­re od­lič­no joj je pa­la“.
- Sni­ma­nje je, valj­da zbog eki­pe, išlo la­ga­no i li­je­po. Da sam mo­gla da bi­ram ne bih mo­gla da iza­be­rem bo­ljeg re­di­te­lja i glum­ce. Po­ma­ga­li su mi, usmje­ra­va­li me svi. Na­dam se da je ovo tek po­če­tak mog iz­le­ta u film – ka­za­la je He­le­na Ak­sa­mit za „Dan“.
S.Ć - A.Ć.

Svjet­ske pri­če u na­šem se­lu
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje za­što se pri­če ovo­ga ti­pa do­pa­da­ju na­ro­du, po­zna­ti glu­mac Mi­ma Ka­ra­džić sma­tra da je to upra­vo zbog pro­ži­vlja­va­nja ne­kih ši­ro­kih, svjet­skih te­ma na na­šem ma­lom pod­ruč­ju.
- Hi­pi po­kret, sek­su­al­na re­vo­lu­ci­ja, po­ja­va Bitlsa, El­vi­sa, ka­ko sve to iz­gle­da u jed­nom na­šem, kr­še­vi­tom se­lu. To je pri­je sve­ga ja­ko du­ho­vi­to, na­rav­no i to ka­ko se lo­mi ta pri­ča, da li bi­ti za Ru­se ili ne, da li vje­ro­va­ti u Bo­ga ili ne, da li se za pe­to­kra­ku ili ne, to su sve stva­ri ko­je su ja­ko tač­ne i isti­ni­te, za­to se one i na­ro­du do­pa­da­ju – sma­tra Mi­ma Ka­ra­džić.

Jed­no­stav­no, emo­ci­ja
- Re­ak­ci­je su sjaj­ne, bi­lo je do­sta smi­je­ha, su­za, apla­u­za, sve­ga ono­ga što ja iz­u­zet­no vo­lim i u po­zo­ri­štu i u bi­o­sko­pu, jed­no­stav­no emo­ci­ja! To je ne­što što je naj­o­snov­ni­je u či­ta­vom mom ra­du, a emo­ci­je su pre­pla­vi­le sa­lu u naj­po­zi­tiv­ni­jem smi­slu i ja sam iz­u­zet­no za­do­vo­ljan – ka­zao je re­di­telj Mi­lu­tin Ka­ra­džić za „Dan” na­kon pro­jek­ci­je.