U Sr­bi­ji lju­di vo­le knji­ge i ni­je tač­no da se ovdje ne či­ta. Ne či­ta­ju svi, na­rav­no, ali ba­za či­ta­la­ca je broj­na, i sve ši­ra, re­kao bih. To po­ka­zu­je sve ve­ći broj mo­der­nih knji­ža­ra ko­je su pu­ne posjetilaca, Be­o­grad­ski sa­jam knji­ga ko­ji iz go­di­ne u go­di­nu ru­ši re­kor­de posjećenosti, a nje­mu ra­me uz ra­me je i Noć knji­ge, ka­že De­jan Pa­pić, vla­snik i di­rek­tor jed­ne od naj­u­a­spje­šni­jih iz­da­vač­kih ku­ća u re­gi­o­nu „La­gu­na”. Ovaj iz­da­vač, da­nas na pra­gu pu­no­ljet­stva,, bi­lje­ži ve­li­ke uspje­he, kao i za­vid­ne epi­te­te po­put „bren­da”. La­gu­na je ina­če no­si­lac vi­še re­le­vant­nih na­gra­da i pri­zna­nja, što ni­je ni­ka­kvo ču­do ob­zi­rom da slo­vi za uzor, pri­mjer mno­gim pred­u­ze­ći­ma i iz­van sek­to­ra iz­da­va­štva.
● Na sa­mom po­čet­ku ka­ri­je­re iz­da­va­ča, na­kon ob­ja­vlji­va­nja pr­vog na­slo­va iz­ja­vi­li ste da je Vaš cilj da La­gu­na jed­nog da­na bu­de li­der na po­lju srp­skog iz­da­va­štva. Ka­ko je iz­gle­dao taj put?
- La­gu­nin po­če­tak ve­zan je za ob­ja­vlji­va­nje pr­ve i je­di­ne knji­ge za ko­ju sam ta­da mo­gao da smog­nem sred­stva, uz po­zajm­lje­nih hi­lja­du do­la­ra. Sve se to de­ša­va­lo ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je. Gle­da­no sa stra­ne, ta­kav po­če­tak ne bi za­slu­ži­vao pre­ve­li­ka oče­ki­va­nja. Ipak, vje­ra u se­be, pot­pu­na po­sve­će­nost po­slu, pa­žljiv oda­bir na­slo­va i još pa­žlji­vi­ji oda­bir sa­rad­ni­ka, po­če­li su da da­ju re­zul­ta­te i po­sli­je ne­ko­li­ko go­di­na La­gu­na je već po­če­la da sti­če ozbilj­nu na­klo­nost či­ta­la­ca. Sve vi­še ob­ja­vlje­nih ve­li­kih svjet­skih pi­sa­ca, zna­čio je da La­gu­na pre­ra­sta u jed­nog od vo­de­ćih iz­da­va­ča, ali ipak ne­što je ne­do­sta­ja­lo – srp­ski pi­sci. Tek ka­da smo ste­kli po­vje­re­nje vo­de­ćih ime­na srp­ske knji­žev­no­sti mo­gli smo se­be sma­tra­ti uspje­šnim iz­da­va­čem. A u ovom tre­nut­ku na na­šoj li­sti na­la­zi se vi­še od sto do­ma­ćih auto­ra, prak­tič­no sva ve­li­ka ime­na na­še li­te­rar­ne sce­ne. La­gu­na da­nas svo­ju li­der­sku ulo­gu u iz­da­va­štvu ko­ri­sti ka­ko bi usmje­ri­la i dru­ge dru­štve­ne či­ni­o­ce ka pra­vim vri­jed­no­sti­ma. Zbog to­ga su na­še ak­tiv­no­sti na pla­nu hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja u ovoj go­di­ni znat­no po­ve­ća­ne.
● Sa ko­jim pro­ble­mi­ma ste se naj­če­šće su­o­ča­va­li i ka­ko ste ih pre­va­zi­la­zi­li?
- Ni­je la­ko po­slo­va­ti u uslo­vi­ma stal­ne eko­nom­ske kri­ze. Zvu­či mi za­ni­mlji­vo ka­da ču­jem na­še ko­le­ge iz raz­vi­je­nih ze­ma­lja ka­ko se ža­le ko­li­ko ih je tre­nut­na eko­nom­ska kri­za ugro­zi­la. Pa mi sve vri­je­me ra­di­mo upra­vo u ta­kvom okru­že­nju, te smo valj­da za­to po­sta­li i ot­por­ni­ji. Sva­ka­ko, ve­o­ma br­zo mo­ra­te iz­na­la­zi­ti rje­še­nja za pro­ble­me ko­ji se ja­vlja­ju u po­slo­va­nju. Je­dan od naj­ve­ćih za iz­da­va­če bi­la su ogrom­na du­go­va­nja ve­li­kih knji­ža­ra. Taj pro­blem smo pre­va­zi­šli po­kre­ta­njem sop­stve­nog lan­ca knji­ža­ra ko­ji nam ve­o­ma zna­či ka­da je ko­mu­ni­ka­ci­ja sa na­šim či­ta­o­ci­ma u pi­ta­nju. Šta­vi­še, uspje­li smo da do­ka­že­mo da je mo­gu­će stvo­ri­ti am­bi­jent u ko­me naj­ve­će knji­ža­re ured­no iz­mi­ru­ju svo­je oba­ve­ze pre­ma svim part­ne­ri­ma. La­gu­na da­nas po­sta­vlja stan­dar­de u sek­to­ru iz­da­va­štva.
●Ka­ko ste iz­gra­di­li da­nas naj­ve­ću ku­ću knji­ge u re­gi­o­nu, jer, u iz­da­va­štvo i u pri­vat­ni bi­znis kro­či­li ste iz po­sve dru­gog sek­to­ra?
- U iz­da­va­štvo sam ušao sa po­zi­ci­je še­fa ra­ču­nar­skog cen­tra jed­ne ve­li­ke tu­ri­stič­ke ku­će. Da­kle, bez ika­kvog srod­nog is­ku­stva. Ali sa ve­li­kom že­ljom da pred­sta­vim na­šoj jav­no­sti ne­ke od vo­de­ćih svjet­skih pi­sa­ca ko­ji su ov­dje do ta­da bi­li sko­ro ne­po­zna­ti. Tru­dio sam se da pri­mi­je­nim sva po­zi­tiv­na is­ku­stva iz raz­vi­je­nih ze­ma­lja i da učim na gre­ška­ma dru­gih iz­da­vač­kih ku­ća u Sr­bi­ji. Mo­je me­na­džer­sko is­ku­stvo se raz­vi­ja­lo za­jed­no sa ra­stom La­gu­ne, pa u tom smi­slu mo­gu re­ći da je po­sto­jao je­dan sta­bi­lan raz­voj­ni put gdje je bi­lo do­volj­no vre­me­na da se pro­ce­si or­ga­ni­zu­ju na pra­vi na­čin. Imao sam sre­ću što me ni­ko u po­čet­ku ni­je sta­vio na če­lo ve­li­kog si­ste­ma ka­kav je La­gu­na da­nas. Jed­no­stav­no, imao sam do­volj­no vre­me­na da osmi­šlja­vam po­te­ze ko­ji su La­gu­nu sta­vlja­li u po­zi­ci­ju li­de­ra i, ako ho­će­te, ino­va­to­ra srp­skog iz­da­va­štva. Ta­ko­đe, do­volj­no vre­me­na da se is­kri­sta­li­še tim lju­di ko­ji da­nas pred­sta­vlja oko­sni­cu La­gu­ne i Del­fi knji­ža­ra. Bez njih, ne bi bi­lo ni uspje­ha ko­je po­sti­že­mo. Da bi­ste bi­li uspje­šni u svom po­slu pr­vo pra­vi­lo je da tre­ba da ga vo­li­te. On­da vam ni­je te­ško da ga oba­vlja­te u bi­lo ko­je vri­je­me da­na ili no­ći. Tru­dim se i da se okru­žim lju­di­ma ko­ji sa jed­na­kom stra­šću gle­da­ju na iza­zo­ve pred na­ma i on­da za­jed­no di­je­li­mo te­ret am­bi­ci­o­znih pla­no­va ko­je po­sta­vlja­mo pred se­be.
● Ka­ko bi­ra­te na­slo­ve, edi­ci­je i ne­po­gre­ši­vo pra­ti­te ukus či­ta­la­ca?
- Tu ne­ma ma­gi­je, ali ima stal­ne za­pi­ta­no­sti iz po­zi­ci­je či­ta­o­ca. Pri iz­bo­ru na­slo­va, uvi­jek se sta­vljam u ko­žu po­ten­ci­jal­nog či­ta­o­ca i od­go­va­ram se­bi na ne­ka bit­na pi­ta­nja u ve­zi sa knji­gom. Na­rav­no, do­pri­nos La­gu­ni­nih ured­ni­ka je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja, jer su upra­vo oni ti ko­ji naj­če­šće do­la­ze sa za­ni­mlji­vim ide­ja­ma ko­je ka­sni­je sa­mo tre­ba do­ve­sti do re­a­li­za­ci­je. Ve­li­ko je za­do­volj­stvo ima­ti po­vje­re­nje ši­ro­kog kru­ga či­ta­la­ca, ali pred­sta­vlja i ogrom­nu od­go­vor­nost. Pod­sje­ti­ću vas da sa­mo u na­šem Klu­bu či­ta­la­ca ima­mo pre­ko 320.000 čla­no­va. Da­kle, tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o naj­ra­zli­či­ti­jim po­tre­ba­ma ove ve­li­ke i pri­lič­no he­te­ro­ge­ne gru­pe lju­di. Ali, i bla­go usmje­ra­va­ti ukus ka sve vi­šim vred­no­sti­ma i stan­dar­di­ma knji­žev­nog iz­ra­za.
Mi­la MI­LO­SA­VLjE­VIĆ

Sve je počelo kad je Džoni krenuo u rat
●Ko­je su omi­lje­ne knji­ge di­rek­to­ra La­gu­ne?
- Vo­lim naj­ra­zli­či­ti­je pi­sce i žan­ro­ve. To je vje­ro­vat­no po­slje­di­ca mo­je uro­đe­ne ra­do­zna­lo­sti. U mla­do­sti sam gu­tao knji­ge na­uč­ne fan­ta­sti­ke. Otud i naj­zna­čaj­ni­ji pi­sci ep­ske fan­ta­sti­ke u La­gu­ni. Ta­ko­đe, po­no­san sam što smo po­sli­je vi­še de­ce­ni­ja ob­ja­vi­li je­dan od naj­bo­ljih an­ti­rat­nih ro­ma­na svih vre­me­na „Džo­ni je kre­nuo u rat”, ko­ji mi je bio je­dan od omi­lje­nih u mla­do­sti. Spo­me­nu­ću još sa­mo „Se­dam su­na­ca i se­dam Lu­na”, Žo­zea Sa­ra­ma­ga, kao re­mek-dje­lo ko­je se ne za­bo­ra­vlja, za­tim „Bi­bli­ju otrov­ne ma­sli­ne”, Bar­ba­re King­sol­ver, a tu je i ne­za­o­bi­la­zni Ha­led Ho­se­i­ni. U po­sled­nje vri­je­me me je odu­še­vio ki­ne­ski pi­sac Mo Jen, ne­dav­ni do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost. An­drić, na­rav­no. Ali, to se ov­dje, valj­da pod­ra­zu­mi­je­va. I da ne za­bo­ra­vi­mo Te­ri­ja Pra­če­ta zbog ko­ga je La­gu­na i na­sta­la.