Na­pa­dač ma­drid­skog Re­a­la Kri­sti­ja­no Ro­nal­do, „ča­rob­njak” Bar­se­lo­ne Li­o­nel Me­si i gol­man min­hen­skog Ba­jer­na, Ma­nu­el No­jer kan­di­da­ti su za osva­ja­nje Zlat­ne lop­te, pri­zna­nja na­mi­je­nje­nog naj­bo­ljem fud­ba­le­ru svi­je­ta. Tra­di­ci­o­nal­na ce­re­mo­ni­ja pro­gla­še­nja bi­će oba­vlje­na da­nas u Ci­ri­hu, a po mno­gim prog­no­za­ma Ro­nal­do je pr­vi fa­vo­rit.
Ro­nal­do je u 2014. go­di­ni sa re­pre­zen­ta­ci­jom Por­tu­ga­li­je na Mun­di­ja­lu u Bra­zi­lu za­vr­šio tak­mi­če­nje u grup­noj fa­zi, ali je u dre­su „kra­ljev­skog klu­ba” osvo­jio Li­gu šam­pi­o­na, evrop­ski Su­per­kup i Svjet­sko klup­sko pr­ven­stvo. Me­si ni­je osvo­jio ni­je­dan tro­fej. Sa re­pre­zen­ta­ci­jom Ar­gen­ti­ne igrao je u fi­na­lu Mun­di­ja­la i „ju­ri” pe­tu Zlat­nu lop­tu, a No­jer pr­vu, na­kon što je sa re­pre­zen­ta­ci­jom Nje­mač­ke osvo­jio svjet­sku kru­nu, dok je sa Ba­jer­nom bio šam­pi­on i osva­jač Ku­pa.
U kon­ku­ren­ci­ji za tre­ne­ra go­di­ne su Kar­lo An­će­lo­ti (Re­al), nje­mač­ki se­lek­tor Jo­a­kim Lev i Di­je­go Si­me­o­ne, ko­ji je sa ma­drid­skim Atle­ti­kom osvo­jio Pri­me­ru i bio fi­na­li­sta Li­ge šam­pi­o­na i Ku­pa kra­lja.
Za naj­bo­lju fud­ba­ler­ku go­di­ne kon­ku­ri­šu Na­din Ke­sler (Nje­mač­ka), Mar­ta (Bra­zil) i Ebi Vam­bah (SAD), a za na­gra­du Fe­renc Pu­škaš (naj­ljep­ši gol) kan­di­da­ti su Džejms Ro­dri­gez (Ko­lum­bi­ja), Ro­bin van Per­si (Ho­lan­di­ja) i je­di­na fud­ba­ler­ka me­đu nji­ma, Ir­ki­nja Ste­fa­ni Ro­uč.

Krat­ki isto­ri­jat

Zlat­na lop­ta je usta­no­vlje­na 1956. a gla­sa­li su čla­no­vi re­dak­ci­je i do­pi­sni­ci „Frans fut­ba­la”. Pr­vi la­u­re­at je bio Ser Sten­li Me­tjus ko­ji je ta­da igrao za Blek­pul. Do 1995. no­vi­na­ri su gla­sa­li sa­mo za evrop­ske fud­ba­le­re iz evrop­skih klu­bo­va, a za­ni­mlji­vo je da su u pr­vih šest go­di­na dvo­ji­ca Ar­gen­ti­na­ca osvo­ji­li na­gra­du, na­tu­ra­li­zo­va­ni Evro­plja­ni, Di Ste­fa­no kao Špa­nac od 1956. i Omar Si­vo­ri, Ar­gen­ti­nac ita­li­jan­skog po­ri­je­kla. Por­tu­ga­lac Euze­bio je osvo­jio ti­tu­lu kao pr­vi Afri­ka­nac, ali sa por­tu­gal­skim dr­ža­vljan­stvom. Pra­vi­lo da su u kon­ku­ren­ci­ji ap­so­lut­no svi igra­či, bez ob­zi­ra za ko­ji klub igra­ju, do­ne­se­no je 2007. go­di­ne, ali ni je­dan fud­ba­ler ko­ji igra van Evro­pe ni­je bio la­u­re­at. Od 2010. pri­zna­nje je pod okri­ljem Svjet­ske fud­bal­ske fe­de­ra­ci­je (FI­FA), či­me mu je da­to na zna­ča­ju a gla­sa­ju ka­pi­te­ni, se­lek­to­ri i no­vi­na­ri.

Pe­leu i Ma­ra­do­ni po­ča­sne

Ve­li­ki broj fud­bal­skih ve­li­ka­na ni­ka­da ni­su bi­li ni bli­zu da do­bi­ju Zlat­nu lop­tu i u ovim iz­bo­ri­ma je uvi­jek bi­lo ne­prav­di. Do 1995. igra­či iz ne­e­vrop­skih ze­ma­lja, bez ob­zi­ra što su na­stu­pa­li u klu­bo­vi­ma sa Sta­rog kon­ti­nen­ta ni­su bi­li u kon­ku­ren­ci­ji. Ta­ko su bez Zlat­ne lop­te osta­li slav­ni Pe­le, ali i Di­je­go Ma­ra­do­na, iako su po mno­gi­ma, naj­bo­lji fud­ba­le­ri svih vre­me­na. Pe­leu je tek u ne­dav­no uru­če­na po­ča­sna Zlat­na lop­ta, a El Pi­be je na kra­ju ka­ri­je­re do­bio ovo pri­zna­nje, ali za ži­vot­no dje­lo
Pr­vi ne­e­vro­plja­nin ko­ji je osvo­jio Zlat­nu lop­tu je Žorž Vea (1995), a jed­na od naj­ve­ćih ne­prav­di je što po­čet­kom de­ve­de­se­tih pro­šlog vi­je­ka pri­zna­nje ni­je pri­pa­lo De­ja­nu Sa­vi­će­vi­ću, ka­da je Cr­ve­na zve­zda bi­la pr­vak Evro­pe. Te 1991. Sa­vi­će­vić, Dar­ko Pan­čev i Lo­tar Ma­te­us su po­di­je­li­li dru­go mje­sto, a Lop­ta je pri­pa­la Žan Pjer Pa­pe­nu (Mar­sej). Bez pri­zna­nja je pet go­di­na ka­sni­je ostao Ale­san­dro Del Pje­ro, iako je Ju­ven­tus osvo­jio ti­tu­lu pr­va­ka Evro­pe, a po­tom i svjet­sku kru­nu. Lop­ta je pri­pa­la Ma­ti­ja­su Za­me­ru, kao šam­pi­o­nu Sta­rog kon­ti­nen­ta sa re­pre­zen­ta­ci­jom Nje­mač­ke. Zlat­na lop­ta je iz­ma­kla i Pre­dra­gu Mi­ja­to­vi­ću, ko­ji je vra­tio evrop­sku kru­nu Re­al Ma­dri­du, a go­di­nu da­na pri­je to­ga je bio dru­gi, dok je 1998. pri­zna­nje oti­šlo u ru­ke Zi­ne­di­na Zi­da­na. Zlat­nu lop­tu ni­je osvo­jio ni Dej­vid Be­kam, u go­di­ni „tri­ple” kru­ne Man­če­ster ju­naj­te­da, po­što ju je pri­gra­bio Bra­zi­lac Ri­val­do. Dvi­je go­di­ne ka­sni­je, Lop­ta je oti­šla u ru­ke Maj­kla Ove­na, iako je Ra­ul Gon­za­les bio ubje­dlji­vo naj­bo­lji stre­lac Špa­ni­je i Li­ge šam­pi­o­na. Bez Zlat­ne lop­te osta­li su Fran­če­sko To­ti i An­drea Pir­lo, pa Ća­vi Er­nan­dez, An­dres Ini­je­sta, Iker Ka­si­ljas, igra­či ko­ji su sa „cr­ve­nom fu­ri­jom” pr­vo po­ko­ri­li kon­ti­nent, pa on­da i svi­jet. Ta­da je tri­jum­fo­vao Leo Me­si, re­kor­der sa če­ti­ri pri­zna­nja me­đu ne­e­vro­plja­ni­ma.

Svi do­bit­ni­ci

1956. Me­tjus (En­gle­ska – Blek­pul)
1957. Di Ste­fa­no (Ar­gen­ti­na – Re­al M.)
1958. Ko­pa (Fran­cu­ska – Re­al M.)
1959. Di Ste­fa­no (Ar­gen­ti­na – Re­al M.)
1960. Su­a­rez (Špa­ni­ja – Bar­se­lo­na)
1961. Si­vo­ri (Ar­gen­ti­na – Ju­ven­tus)
1962. Ma­so­pust (Če­ho­slo­vač­ka – Du­kla)
1963. Ja­šin (SSSR – Di­na­mo Mo­skva)
1964. Lou (Škot­ska – Man­če­ster J.)
1965. Euze­bio (Por­tu­ga­li­ja – Ben­fi­ka)
1966. B. Čarl­ton (En­gle­ska – Man­če­ster J.)
1967. Al­bert (Ma­đar­ska – Fe­ren­cva­roš)
1968. Best (Ir­ska – Man­če­ster J.)
1969. Ri­ve­ra (Ita­li­ja – Mi­lan)
1970. G. Mi­ler ( Z. Nje­mač­ka – Ba­jern)
1971. Krojf (Ho­lan­di­ja – Ajaks)
1972. Be­ken­ba­u­er (Z. Nje­mač­ka – Ba­jern)
1973. Krojf (Ho­lan­di­ja – Bar­se­lo­na)
1974. Krojf (Ho­lan­di­ja – Bar­se­lo­na)
1975. Blo­hin (SSSR – Di­na­mo Ki­jev)
1976. Be­ken­ba­u­er (Z. Nje­mač­ka – Ba­jern)
1977. Si­mon­sen (Dan­ska – Men­hen­glad­bah)
1978. Ki­gen (En­gle­ska – Ham­burg)
1979. Ki­gen (En­gle­ska – Ham­burg)
1980. Ru­me­ni­ge (Z. Nje­mač­ka – Ba­jern)
1981. Ru­me­ni­ge (Z. Nje­mač­ka – Ba­jern)
1982. Ro­si (Ita­li­ja – Ju­ven­tus)
1983. Pla­ti­ni (Fran­cu­ska – Ju­ven­tus)
1984. Pla­ti­ni (Fran­cu­ska – Ju­ven­tus)
1985. Pla­ti­ni (Fran­cu­ska – Ju­ven­tus)
1986. Be­la­nov (SSSR – Di­na­mo Ki­jev)
1987. Gu­lit (Ho­lan­di­ja – Mi­lan)
1988. Van Ba­sten (Ho­lan­di­ja – Mi­lan)
1989. Van Ba­sten (Ho­lan­di­ja – Mi­lan)
1990. Ma­te­us (Nje­mač­ka – In­ter)
1991. Pa­pen (Fran­cu­ska – Mar­sej)
1992. Van Ba­sten (Ho­lan­di­ja – Mi­lan)
1993. Ba­đo (Ita­li­ja – Ju­ven­tus)
1994. Sto­ič­kov (Bu­gar­ska – Bar­se­lo­na)
1995. Vea (Li­be­ri­ja – Mi­lan)
1996. Za­mer (Nje­mač­ka – Dort­mund)
1997. Ro­nal­do (Bra­zil – In­ter)
1998. Zi­dan (Fran­cu­ska – Ju­ven­tus)
1999. Ri­val­do (Bra­zil – Bar­se­lo­na)
2000. Fi­go (Por­tu­ga­li­ja – Re­al M.)
2001. Oven (En­gle­ska – Li­ver­pul)
2002. Ro­nal­do (Bra­zil – Re­al M.)
2003. Ne­dved (Če­ška – Ju­ven­tus)
2004. Šev­čen­ko (Ukra­ji­na – Mi­lan)
2005. Ro­nal­di­njo (Bra­zil – Bar­se­lo­na)
2006. Ka­na­va­ro (Ita­li­ja – Re­al M.)
2007. Ka­ka (Bra­zil – Mi­lan)
2008. Ro­nal­do (Por­tu­ga­li­ja – Man­če­ster J.)
2009. Me­si (Ar­gen­ti­na – Bar­se­lo­na)
2010. Me­si (Ar­gen­ti­na – Bar­se­lo­na)
2011. Me­si (Ar­gen­ti­na – Bar­se­lo­na)
2012. Me­si (Ar­gen­ti­na – Bar­se­lo­na)
2013. Ro­nal­do (Por­tu­ga­li­ja – Re­al M.)