Na 56. Bi­je­na­lu umjetn­osti u Ve­ne­ci­ji, od 9. ma­ja do 22. no­vem­bra, u Pa­vi­ljo­nu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je bi­će pred­sta­vljen pro­je­kat „Uje­di­nje­ne mr­tve na­ci­je” umjetnika Iva­na Gru­ba­no­va, sa­op­šte­no je na veb pre­zen­ta­ci­ji Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti Be­o­gra­da. Iz­lo­žbu po­dr­ža­va­ju Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Fon­da­ci­ja Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du.
– Od­no­se­ći se pre­ma ve­ne­ci­jan­skom Bi­je­na­lu kao isto­rij­skoj plat­for­mi za pro­jek­ci­je i re­pre­zen­ta­ci­je raz­li­či­tih vi­zi­ja mo­der­no­sti, in­sta­la­ci­ja „Uje­di­nje­ne mr­tve na­ci­je” te­ži da us­po­sta­vi di­ja­log o to­me šta po­jam na­ci­je pred­sta­vlja u na­šem post-glo­bal­nom vre­me­nu kroz raz­ma­tra­nje na­ci­ja ko­je vi­še ne po­sto­je, ali či­ji du­ho­vi i da­lje uslo­vlja­va­ju ge­o­po­li­tič­ke sfe­re ko­je su ne­ka­da za­u­zi­ma­le (Austro­u­gar­ska mo­nar­hi­ja, Oto­man­sko car­stvo, So­vjet­ski Sa­vez, Nje­mač­ka De­mo­krat­ska Re­pu­bli­ka, Ju­go­sla­vi­ja, itd.). Vi­še­znač­ni spek­tar že­lja i su­ko­ba, ko­ji ide­ja o na­ci­ji otje­lo­tvo­ru­je, tre­ti­ra se kao po­li­gon za is­pi­ti­va­nje ka­rak­te­ra i traj­no­sti zna­če­nja na­ci­o­nal­nog u sa­vre­me­nom tre­nut­ku. „Uje­di­nje­ne mr­tve na­ci­je” pre­vo­de od­sut­ne po­li­tič­ke su­bjek­te u estet­ski re­žim umjet­no­sti, pru­ža­ju­ći im ta­ko no­vi ži­vot unu­tar pred­sta­vljač­kih re­la­ci­ja u obla­sti vi­zu­el­nog – pro­sto­ra u ko­me se dru­štve­na re­al­nost is­ka­zu­je u for­ma­ma i sli­ka­ma – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Ivan Gru­ba­nov po­seb­nu pa­žnju po­sve­ću­je pro­ce­su na­stan­ka sli­ka ko­ri­ste­ći mr­tve za­sta­ve kao mo­de­le, sred­stva i ma­te­ri­jal u svo­jim sli­kar­skim ri­tu­a­li­ma. U for­mal­nom, me­dij­skom i kon­cep­tu­al­nom smi­slu „Uje­di­nje­ne mr­tve na­ci­je” na­do­ve­zu­ju se na pret­hod­ni Gru­ba­nov pro­je­kat „Mr­tve za­sta­ve”.
– Umjet­ni­ko­va in­ten­ci­ja okre­nu­ta je stva­ra­nju no­vog sim­bo­lič­kog po­lja ko­je u pi­ta­nje do­vo­di vri­jed­no­sne okvi­re umjet­no­sti, isto­vre­me­no ob­na­vlja­ju­ći auto­ri­te­te mr­tvih na­ci­ja ko­je na­sta­vlja­ju bor­bu u do­me­nu vi­dlji­vog – na­vo­di se u sa­op­šte­nju. Ko­me­sar iz­lo­žbe je prof. dr Li­di­ja Me­re­nik, a asi­stent ko­me­sa­ra Ana Bog­da­no­vić.
A.Ć.


Pi­ta­nja o po­li­tič­koj i dru­štve­noj re­al­no­sti

Umjet­nič­ku prak­su Iva­na Gru­ba­no­va (1976) ka­rak­te­ri­še post-kon­cep­tu­al­ni pri­stup sli­kar­stvu i ar­ti­ku­la­ci­ja isto­rij­skog pam­će­nja spram kom­plek­snog po­lja sa­vre­me­no­sti. Nje­gov pro­ce­su­al­ni sli­kar­ski me­tod raz­vi­ja se kao pro­stor za pro­duk­ci­ju zna­nja, upor­no otva­ra­ju­ći pi­ta­nja o na­šim dru­štve­nim i po­li­tič­kih re­al­no­sti­ma. Obra­zo­van na be­o­grad­skom Fa­kul­te­tu li­kov­nih umet­no­sti, Rijks Aka­de­mi­ji li­kov­nih umjet­no­sti u Am­ster­da­mu, Del­fi­na Stu­dio u Lon­do­nu i Ka­sa de Ve­la­skez u Ma­dri­du. Ivan Gru­ba­nov od 1997. go­di­ne ak­tiv­no uče­stvu­je u svi­je­tu umjet­no­sti broj­nim sa­mo­stal­nim, grup­nim i bi­je­nal­nim iz­lo­žba­ma.