Od ukup­nog bro­ja pri­ja­vlje­nih oso­ba sa in­va­li­di­te­tom (OSI) na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re (ZZZCG), sa­mo dva od­sto njih do­bi­lo je za­po­sle­nje, a vje­ro­vat­no ni 20 njih ne bi bi­lo u rad­nom od­no­su da dr­ža­va ne sub­ven­ci­o­ni­ra nji­ho­ve za­ra­de po­slo­dav­ci­ma, oci­je­ni­la je za „Dan“ iz­vr­šna di­rek­tor­ka Udru­že­nja mla­dih sa hen­di­ke­pom Cr­ne Go­re (UMHCG) Ma­ri­na Vu­ja­čić. Bez ob­zi­ra što dr­ža­va da­je sub­ven­ci­je za za­ra­de oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, ni ona sa­ma, ka­ko sma­tra Vu­ja­čić, ne da­je do­bar pri­mjer po pi­ta­nju za­po­šlja­va­nja OSI, a ni nje­na ti­je­la i or­ga­ni ni­je­su do­volj­no otvo­re­na za ovu ka­te­go­ri­ju sta­nov­ni­šta.
Pre­ma po­da­ci­ma ZZZCG, na dan 15. de­cem­bar 2014. go­di­ne 69 po­slo­da­va­ca ostva­ri­va­lo je pra­vo na sub­ven­ci­ju za­ra­da za 86 za­po­sle­nih li­ca s in­va­li­di­te­tom, dok je 60 njih za­po­sle­no na neo­d­re­đe­no vri­je­me. Vu­ja­čić ocje­nju­je da su ovi po­da­ci po­ka­za­te­lji ni­skog pro­cen­ta upo­sle­no­sti OSI, ako se uzme u ob­zir uku­pan broj pri­ja­vlje­nih oso­ba s in­va­li­di­te­tom na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re.
– Na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje po­čet­kom ju­la 2014. se na­la­zi­lo 1.915 li­ca s in­va­li­di­te­tom od ko­jih je tzv. in­va­li­da ra­da 1.326, a ka­te­go­ri­sa­ne omla­di­ne 589, dok je uku­pan broj za­po­sle­nih u od­no­su na broj pri­ja­vlje­nih sve­ga dva od­sto. Ohra­bru­ju­će je je­di­no što što je od ukup­nog bro­ja za­po­sle­nih 60 njih za­po­sle­no na neo­d­re­đe­no vri­je­me – uka­za­la je ona.
Vu­ja­čić is­ti­če da ni pri­vat­na i dr­žav­na pred­u­ze­ća ni­je­su do­volj­no otvo­re­na za li­ca s in­va­li­di­te­tom.
– Dr­ža­va je sa­mo pro­mo­vi­sa­la be­ne­fi­te ko­je za­kon pru­ža, a sa­ma se ve­o­ma ri­jet­ko ja­vlja­la u ulo­zi po­slo­dav­ca za oso­be s in­va­li­di­te­tom, niti ­je pro­mo­vi­sa­la re­zul­ta­te za­po­sle­nih oso­ba s in­va­li­di­te­tom, ka­ko bi pod­sta­kla i jav­ni i pri­vat­ni sek­tor da ih za­po­šlja­va­ju – oci­je­ni­la je Vu­ja­čić.
Dr­žav­na ti­je­la bi, is­ti­če ona, tre­ba­lo da slu­že kao pri­mjer osta­lim in­sti­tu­ci­ja­ma u dr­ža­vi u ovom smje­ru, a pr­vo nad­le­žni mo­ra­ju po­što­va­ti za­kon ko­ji su sa­mi usvo­ji­li i to, ka­ko uka­zu­je, ne sa­mo po pi­ta­nju ovog za­kon­skog rje­še­nja, već i bi­lo kog dru­gog, pa sa­mim tim i Za­ko­na o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta.
Sta­ti­sti­ka po pi­ta­nju za­po­šlja­va­nja OSI, ka­ko sma­tra Vu­ja­čić, bi­la bi mno­go go­ra, da ni­je sub­ven­ci­ja na ko­je naj­ve­ći broj po­slo­da­va­ca ima pra­vo.
– Pla­šim se da ne bi bi­lo ni 20 za­po­sle­nih oso­ba s in­va­li­di­te­tom da ni­je sub­ven­ci­ja. Na­i­me, ni or­ga­ni­za­ci­je oso­ba s in­va­li­di­te­tom ko­je u naj­ve­ćoj mje­ri za­po­šlja­va­ju oso­be s in­va­li­di­te­tom ne bi u to­li­koj mje­ri bi­le u mo­guć­no­sti da ih za­po­šlja­va­ju zbog pro­jekt­nog na­či­na fi­nan­si­ra­nja i neo­dr­ži­vo­sti funk­ci­o­ni­sa­nja or­ga­ni­za­ci­ja u tom smi­slu. Upra­vo mi­slim da je Za­kon o pro­fe­si­o­nal­noj re­ha­bi­li­ta­ci­ji i za­po­šlja­va­nju li­ca s in­va­li­di­te­tom do­pri­nio da od nje­go­vog usva­ja­nja or­ga­ni­za­ci­je sa­me za­po­šlja­va­ju oso­be s in­va­li­di­te­tom i ti­me odr­že i kon­ti­nu­i­tet u svom ra­du. Kon­kret­no je UMHCG od 2011. go­di­ne za­po­šlja­vao se­dam oso­ba s in­va­li­di­te­tom, od ko­jih su če­ti­ri i da­lje za­po­sle­ne. Osim to­ga za­kon je omo­gu­ćio da po­red oso­ba s in­va­li­di­te­tom za­dr­ži­mo za­po­sle­ne oso­be bez in­va­li­di­te­ta ili za­po­sli­mo i no­ve, na­kon vla­di­nog pro­gra­ma struč­nog ospo­so­blja­va­nja. Me­đu­tim, iako je Za­kon do­nio be­ne­fi­te i or­ga­ni­za­ci­ja­ma oso­ba s in­va­li­di­te­tom i sa­mi oso­ba­ma s in­va­li­di­te­tom ni da­lje ni­je is­pu­nio svr­hu jer se ni da­lje ne spro­vo­de sve mje­re de­fi­ni­sa­ne za­ko­nom, ni­ti se stva­ra­ju uslo­vi za njih. Oso­be s in­va­li­di­te­tom ni­je­su osna­že­ne da se sa­mo­za­po­šlja­va­ju, po­kre­ću pred­u­zet­ni­štvo i sop­stve­ni bi­znis i sl. Jed­no­stav­no je i da­lje naj­ve­ći broj za­po­slen u or­ga­ni­za­ci­ja­ma oso­ba s in­va­li­di­te­tom – uka­za­la je ona.
Na­čel­ni­ca Fon­da za pro­fe­si­o­nal­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju i za­po­šlja­va­nje li­ca sa in­va­li­di­te­tom u ZZZCG Sla­vi­ca Ra­du­si­no­vić ka­za­la je za „Dan“ da se na evi­den­ci­ji Za­vo­da tre­nut­no na­la­zi 1.249 in­va­li­da ra­da, ko­ji su osta­li bez po­sla, kao teh­no-eko­nom­ski vi­šak, zbog ste­ča­ja ili li­kvi­da­ci­je pred­u­ze­ća i 604 ka­te­go­ri­sa­nih li­ca, što je ukup­no 1.853 oso­ba sa in­va­li­di­te­tom ili 5,35 od­sto od ukup­no ne­za­po­sle­nih.
– Za­po­šlja­va­nje je je­dan od va­žnih na­či­na bor­be pro­tiv so­ci­jal­ne izo­la­ci­je li­ca sa in­va­li­di­te­tom, ka­ko bi ostva­ri­la svo­ju te­žnju da se uklju­če u rad­ne pro­ce­se, obez­bi­je­de eg­zi­sten­ci­ju za se­be i svo­ju po­ro­di­cu, da se osje­ća­ju dru­štve­no ko­ri­snim, lič­no sreć­nim i za­do­volj­nim – ka­za­la je Ra­du­si­no­vi­će­va.
Na evi­den­ci­ji Za­vo­da, ka­ko je uka­za­la, na­la­zi se oko 30 od­sto te­že za­po­šlji­vih li­ca, kod ko­jih po­sto­je bo­le­sti ili ošte­će­nja, a ne­ma­ju staž osi­gu­ra­nja, te im nad­le­žna ko­mi­si­ja za pro­fe­si­o­nal­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju ZZZ utvr­đu­je pro­ce­nat in­va­li­di­te­ta i u skla­du sa va­že­ćim pro­pi­si­ma sti­ču sta­tus li­ca sa in­va­li­di­te­tom.
– Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da, na dan 15. de­cem­bar 2014. go­di­ne, 69 po­slo­da­va­ca ostva­ru­je pra­vo na sub­ven­ci­ju za­ra­de, za 86 za­po­sle­nih li­ca sa in­va­li­di­te­tom (43 že­na). Od tre­nut­no 86 za­po­sle­nih li­ca sa in­va­li­di­te­tom, 60 je za­po­sle­no na neo­d­re­đe­no vri­je­me. Po­slo­dav­ci­ma se pri­zna­je pra­vo na sub­ven­ci­ju za­ra­de za­po­sle­nog li­ca sa in­va­li­di­te­tom u vi­si­ni utvr­đe­noj Za­ko­nom o pro­fe­si­o­nal­noj re­ha­bi­li­ta­ci­ji i za­po­šlja­va­nju li­ca sa in­va­li­di­te­tom, i to 75 od­sto od is­pla­će­ne bru­to za­ra­de za ci­je­li pe­ri­od za­po­sle­no­sti, za po­slo­dav­ca ko­ji za­po­sli li­ce sa naj­ma­nje 50 od­sto in­va­li­di­te­ta. Za po­slo­dav­ca ko­ji za­po­sli li­ce sa in­va­li­di­te­tom ma­njim od 50 od­sto, sub­ven­ci­ja u pr­voj go­di­ni iz­no­si 75 od­sto, u dru­goj 60, u tre­ćoj i sva­koj na­red­noj go­di­ni 50 od­sto od is­pla­će­ne bru­to za­ra­de – po­ja­sni­la je ona.
U to­ku pro­šle go­di­ne, po ri­je­či­ma Ra­du­si­no­vi­će­ve, za­po­sle­na su 23 li­ca sa in­va­li­di­te­tom u pro­gra­mi­ma jav­nih ra­do­va, ko­ji se re­a­li­zu­ju u Plje­vlji­ma, Bi­je­lom Po­lju i Moj­kov­cu, na pe­ri­od od dva do šest mje­se­ci, ra­di iz­ra­de su­ve­ni­ra i na­ki­ta.
A.T.


Od teh­ni­ča­ra do pre­vo­di­la­ca

Sla­vi­ca Ra­du­si­no­vić iz ZZZCG ka­za­la je da su do sa­da li­ca s in­va­li­di­te­tom za­po­šlja­va­na na po­zi­ci­ja­ma prav­no-ad­mi­ni­stra­tiv­ni teh­ni­čar, ad­mi­ni­stra­tor ob­ra­ču­na, kon­tro­le i fak­tu­ri­sa­nja pro­vi­zi­ja u osi­gu­ra­va­ju­ćem dru­štvu, ta­ri­fer-kon­tro­lor u osi­gu­ra­va­ju­ćem dru­štvu, knji­žnji­čar – bi­bli­o­te­kar. Za­po­šlja­va­ni su i kao po­moć­ni rad­ni­ci u pro­iz­vod­nji dr­ve­ta, ope­ra­te­ri na TC cen­tra­li, fi­zi­o­te­ra­pe­u­ti-ma­se­ri, rad­ni­ci na la­ser­skim si­ste­mi­ma u pru­ža­nju gra­ver­skih i pe­ča­to­re­zač­kih uslu­ga, ko­mer­ci­ja­li­ste-pre­vo­di­o­ci i dr.


Bez ade­kvat­ne po­dr­ške OSI

O za­po­šlja­va­nju oso­ba s in­va­li­di­te­tom, ka­ko na­vo­di Vu­ja­čić, ne mo­že se go­vo­ri­ti uko­li­ko se ne stvo­re ade­kvat­ni uslo­vi za nji­ho­vo za­po­šlja­va­nje.
– Pri­je sve­ga je pro­blem u obla­sti obra­zo­va­nja, od naj­ra­ni­jeg pe­ri­o­da iz­o­sta­je ade­kvat­na po­dr­ška oso­ba­ma s in­va­li­di­te­tom. U obla­sti obra­zo­va­nja, po­seb­no osnov­nog i sred­njeg i da­lje po­sto­ji to­li­ko pre­pre­ka da ve­li­ki broj oso­ba s in­va­li­di­te­tom osta­je upra­vo na tim ni­vo­i­ma obra­zo­va­nja, jer če­sto bi­va­ju obes­hra­bre­ni da se bo­re i za­la­žu sa­mi za se­be. Pr­vo, ve­li­ki broj ško­la je i da­lje ne­pri­stu­pa­čan, po­tom se su­o­ča­va­ju sa ne­pri­stu­pač­nom li­te­ra­tu­rom, ne­do­stat­kom ser­vi­sa po­dr­ške i slič­no – ka­za­la je Vu­ja­čić.
Ona bi, ka­ko ka­že, po­se­ban ak­ce­nat sta­vi­la na oblast obra­zo­va­nja i na ne­do­sta­tak ser­vi­sa po­dr­ške, sma­tra­ju­ći da bi OSI tre­ba­lo omo­gu­ći­ti jed­na­ke šan­se ka­ko bi sve za­vi­si­lo od njih – do kog ni­voa će da se obra­zu­ju, gdje i ka­ko že­le da se za­po­sle i sl.