BE­RA­NE –U broj­nim op­štin­skim i dr­žav­nim stu­di­ja­ma na­gla­še­no je da sto­čar­stvo pred­sta­vlja zamajac pro­spe­ri­teta sje­ver­nog re­gi­o­na. Sa ta­kvom kon­sta­ta­ci­jom po­sled­njih go­di­na bi­li su sa­gla­sni i pred­stav­ni­ci Vla­de ko­ji su pri­li­kom sva­ke po­sje­te Be­ra­na­ma is­ti­ca­li da Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de ula­že po­seb­ne na­po­re da far­me­ri­ma sa ovog pod­ruč­ja obez­bi­je­di po­volj­ne uslo­ve za do­bar ži­vot na se­lu. Ta­ko je i pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, bo­ra­ve­ći pri­je de­se­tak go­di­na u Be­ra­na­ma, na­po­me­nuo da je lju­di­ma sa sje­ve­ra pred­o­dre­đe­no sa se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sit­nim sto­čar­stvom. Me­đu­tim, još uvi­jek ni­je­su stvo­re­ne po­treb­ne po­god­no­sti za pod­sti­caj sto­čar­ske pro­iz­vod­nje, na šta uka­zu­je i de­set­ko­va­ni stoč­ni fond na pod­ruč­ju Va­so­je­vi­ća. O to­me naj­bo­lje go­vo­ri na­čin na ko­ji je po­sled­njih go­di­na vr­šen ot­kup tr­žnih vi­ško­va me­đu ko­je se ubra­ja i vu­na, kao zna­čaj­na si­ro­vi­na u tek­stil­noj in­du­stri­ji. Na­i­me, već du­gi niz go­di­na ne po­sto­ji in­te­re­so­va­nje za ot­kup vu­ne, ta­ko da ona uglav­nom za­vr­ša­va na sme­tli­šti­ma. To se de­ša­va iako se zna da su ne­ka­da vri­jed­ni do­ma­ći­ni od pro­da­je ove si­ro­vi­ne ubi­ra­li zna­čaj­ne pri­ho­de.
-Sve ne­ka­da­šnje vri­jed­no­sti u ovoj dr­ža­vi su pot­pu­no obez­vri­je­đe­ne, pa sa­mim tim i vu­na. Vu­na je ne­kad, za raz­li­ku od da­na­šnjih da­na, pred­sta­vlja­la pra­vo bo­gat­stvo, jer je bi­la na ci­je­ni. Na­ža­lost, ka­ko su go­di­ne od­mi­ca­le u Cr­noj Go­ri do­šlo je do ga­še­nja tek­stil­ne in­du­stri­je ta­ko da je opa­la po­tra­žnja za ovom zna­čaj­nom si­ro­vi­nom. Na do­ma­ćem tr­ži­štu po­ja­vi­la se jef­ti­na uvo­zna ro­ba ko­ja je po­ti­snu­la u stra­nu do­ma­će pro­iz­vo­de od vune. Da­nas i to ma­lo vu­ne što se ostri­že ni­ko ne­će zbog to­ga se ona uglav­nom pa­li ili ba­ca na sme­tli­šta. To je po­ra­ža­va­ju­će sa­zna­nje – na­vo­di pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Po­li­ca Vu­ko To­do­ro­vić. Slič­ne kon­sta­ta­ci­je se mo­gu ču­ti i od be­ran­skih sto­ča­ra ko­ji na­vo­de da bi dr­ža­va mo­ra­la da po­sve­ti vi­še pa­žnje sto­čar­stvu i ot­ku­pu tr­žnih vi­ško­va, ako že­li da se u ovoj obla­sti uve­de vi­še re­da.
- Sve pri­sut­ni­ja kri­za i sla­ba ku­pov­na moć gra­đa­na uslo­vi­la je sla­bu pro­da­ju sto­ke. Po­gub­no je što u ci­je­loj pri­či naj­vi­še pro­fi­ti­ra­ju na­kup­ci ko­ji ci­je­ne for­mi­ra­ju po svom sop­stve­nom na­ho­đe­nju. No, jag­njad se ne­ka­ko i pro­da­ju, ali vu­nu vi­še ni­ko ne­će. Ta­ko sam ja sa sta­dom ova­ca ko­je dr­žim ve­ći si­ro­mah od onog ko­ji ni­šta ne ra­di. Ja bih bio ga­zda da je na pra­vi na­čin or­ga­ni­zo­van ot­kup tr­žnih vi­ško­va i da dr­ža­va sti­mu­li­še one ko­ji stvar­no ho­će da se ba­ve sto­čar­stvom. Ova­ko ni­je­sam ni pri­mak­nut ga­zdi i čo­vje­ku ko­ji mo­že da ži­vi od svog ra­da, jer na tr­ži­štu vla­da pra­vi ha­os – kon­sta­tu­je Ko­jo Lu­to­vac iz se­la Dap­si­će.
Sto­ča­ri iz Za­gra­đa sma­tra­ju da bi od­go­vor­ni iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de mo­ra­li da pro­na­đu tr­ži­šte za pla­sman vu­ne.
-Za­gra­đe je od­u­vi­jek bi­lo se­lo uzor­nih sto­ča­ra. Si­gur­ni smo da bi se i u na­red­nom pe­ri­o­du do­sta mla­dih lju­di po­sve­ti­lo sto­čar­stvu kad bi im dr­ža­va ga­ran­to­va­la od­go­va­ra­ju­ći pla­sman pro­iz­vo­da. Far­me bi se pro­ši­ri­va­le da ni­je­smo su­o­če­ni sa sa­zna­njem da je taj rad ne­is­pla­tiv, na­ro­či­to ov­dje na sje­ve­ru gdje su uslo­vi ži­vot do­sta su­ro­vi. Pi­ta­mo se ka­ko od­go­vor­ni iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de mo­gu da se mi­re sa či­nje­ni­com da vu­na sa ovih pro­sto­ra ne mo­že da na­đe put do tr­ži­šta, kad se zna da se u svi­je­tu po­se­banj zna­čaj pri­da­je do­ma­ćoj ra­di­no­sti, gdje je vu­na glav­na si­ro­vi­na – na­vo­de sto­ča­ri iz Za­gra­đa.
D.J.


Ni­ti ko pre­de, ni­ti ple­te

To­do­ro­vić is­ti­če da je zbog tr­ži­šne ne­u­rav­no­te­že­no­sti sve ma­nje že­na ko­je se ba­ve tra­di­ci­o­nal­nim dje­lat­no­sti­ma.
-Ne­kad su se že­ne na ovim pro­sto­ri­ma tak­mi­či­le ko­ja će da is­ple­te vi­še džem­pe­ra, ča­ra­pa i dru­gih pro­iz­vo­da od vu­ne. Ovaj kraj obi­lo­vao je do­brim tka­lja­ma ko­je su tka­le pre­div­nu vu­ne­nu će­bad. Svi ti pro­iz­vo­di su bi­li na ci­je­ni. Sad vi­še ni­ti ko pre­de ni­ti ple­te. Že­ne odu u grad i kod Ki­ne­za za je­dan euro ku­pe tri pa­ra ča­ra­pa, ta­ko da im se stvar­no ne is­pla­ti da se ulu­do mu­če. Ipak, sma­tram da bi mo­gli da se osmi­sle pro­iz­vod­ni po­go­ni gdje bi se od vu­ne iz­ra­đi­va­le kva­li­tet­ni pro­iz­vo­di pre­po­zna­tlji­vi i na svjet­skom tr­ži­štu. Si­gu­ran sam da bi ta pro­iz­vod­nja bi­la ren­ta­bil­na, jer lju­di sa stra­ne vo­le da ku­pe ne­što što pod­sje­ća na pro­šla vre­me­na – ka­že To­do­ro­vić.