Za NIN-ovu na­gra­du za naj­bo­lji ro­man u 2014. go­di­ni pri­ja­vlje­ne su 154 knji­ge, a ži­ri je u ši­ri iz­bor uvr­stio 30 ostva­re­nja, pre­no­si Tan­jug. Ka­ko je ob­ja­vlje­no u ma­ga­zi­nu NIN, mo­gu­će je da će li­sta bi­ti i du­ža, jer su ocje­nji­va­ni ro­ma­ni ko­ji su sti­gli do 25. de­cem­bra, a kraj­nji rok bio je 31. de­cem­bar.
O no­vom do­bit­ni­ku ovog pre­sti­žnog knji­žev­nog pri­zna­nja, ko­je se do­dje­lju­je vi­še od šest de­ce­ni­ja, od­lu­či­će ži­ri či­ji je pred­sed­nik Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić, a čla­no­vi Bo­žo Ko­pri­vi­ca, Mi­haj­lo Pan­tić, Ja­smi­na Vr­ba­vac i Mi­ća Vu­ji­čić.
No­vi la­u­re­at NIN-ove na­gra­de bi­će pro­gla­šen 19. ja­nu­a­ra 2015. Pro­šle go­di­ne, od­no­sno za 2013. to je bio Go­ran Go­cić sa ro­ma­nom „Tai”.
NIN-ova na­gra­da se do­dje­lju­je od 1954. go­di­ne. Pre­ma pro­po­zi­ci­ja­ma na­gra­da se mo­že do­bi­ti vi­še pu­ta. Od­lu­ku od do­bit­ni­ku do­no­si ži­ri ve­ći­nom gla­so­va. U isto­ri­ji NIN-ove na­gra­de do­go­di­lo se dva pu­ta da je na­gra­da oti­šla u iste ru­ke, Do­bri­ci Ćo­si­ću i Ži­vo­ji­nu Pa­vlo­vi­ću, ali, sa­mo je Oskar Da­vi­čo bio tro­stru­ki la­u­re­at. Da­vi­čo je i je­di­ni la­u­re­at NIN-ove na­gra­de dvi­je go­di­ne uza­stop­no. Do 1991. go­di­ne na­gra­da je do­dje­lji­va­na pi­sci­ma sa pro­sto­ra ci­je­le biv­še Ju­go­sla­vi­je, a sa­da pre­ma ak­tu­el­nom pra­vil­ni­ku mo­gu da kon­ku­ri­šu sa­mo ro­ma­ni na­pi­sa­ni na srp­skom je­zi­ku, i kao ta­kvi su uni­je­ti u cen­tral­ni re­gi­star CO­BISS-a, bez ob­zi­ra gdje su pi­sa­ni.
Pr­vi la­u­re­at, na­po­me­ni­mo, bio je Ćo­sić 1954. go­di­ne sa ro­ma­nom „Ko­re­ni”, a 1961. go­di­ne pri­pa­la mu je za ro­man „De­o­be”.
Na­gra­da ni­je do­di­je­lje­na je­di­no 1959. go­di­ne ka­da je na­pra­vljen pre­se­dan ra­di sti­mu­li­sa­nja kva­li­te­ta. Bez na­gra­de ta­da je ostao Mi­o­drag Bu­la­to­vić sa ro­ma­nom „Cr­ve­ni pe­tao le­ti pre­ma ne­bu”. Ipak, Bu­la­to­vić 1975. go­di­ne do­bio NIN-ovu na­gra­du za ro­man „Lju­di sa če­ti­ri pr­sta”. NIN-ovu na­gra­du vra­ti­li su Da­ni­lo Kiš, na­gra­đen 1972. go­di­ne za „Pe­šča­nik”, i Mi­li­sav Sa­vić ko­ji je to pri­zna­nje do­bio 1991. za „Hleb i strah”.
Na­gra­da je sve­ga če­ti­ri pu­ta do­sad do­di­je­lje­na že­na­ma. To je po­šlo za ru­kom Du­brav­ki Ugre­šić, Sve­tla­ni Vel­mar Jan­ko­vić, Gro­zda­ni Olu­jić i Gor­da­ni Ćir­ja­nić.
Ina­če, ovu na­gra­du do­bi­li su svi na­ši naj­zna­čaj­ni­ji sa­vre­me­ni pi­sci kao što su Ćo­sić, Da­vi­čo, Bo­žić,Bran­ko Ćo­pić, Mi­ro­slav Kr­le­ža, Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić, Ran­ko Ma­rin­ko­vić, Me­ša Se­li­mo­vić, Erih Koš, Bo­ri­slav Pe­kić, Mi­loš Cr­njan­ski, Mi­ha­i­lo La­lić, Alek­san­dar Ti­šma, Mir­ko Ko­vač, Slo­bo­dan Se­le­nić, An­to­ni­je Isa­ko­vić, Dra­go­slav Mi­ha­i­lo­vić, Mi­lo­rad Pa­vić, Ži­vo­jin Pa­vlo­vić, Da­vid Al­ba­ha­ri, Mi­lo­van Da­noj­lić....Ž.J.