Kad vla­sti­ma ne­što za­tre­ba on­da svo­jim be­zna­čaj­nim po­li­tič­kim sa­te­li­ti­ma da­ju na­log da po­kre­ću pi­ta­nja ko­ja pod­sti­ču po­dje­le u Cr­noj Go­ri, kao i uoči tre­ćeg re­fe­ren­du­ma u isto­ri­ji Cr­ne Go­re odr­ža­nog 2006. go­di­ne. I da­lje je omi­lje­na te­ma Ve­li­ka na­rod­na skup­šti­na u Pod­go­ri­ci 1918. go­di­ne, ili ka­ko oni vo­le da ka­žu, Pod­go­rič­ka skup­šti­na, ko­ja je na­vod­no glav­ni uzrok pre­stan­ka po­sto­ja­nja Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re kao su­ve­re­ne dr­ža­ve. Pri to­me se na­mjer­no iz­bje­ga­va sa­op­šta­va­nje lo­gič­kim re­dom či­nje­ni­ca ko­je su do­ve­le do odr­ža­va­nja Ve­li­ke na­rod­ne skup­šti­ne, kao i onih o do­ga­đa­ji­ma ko­je su po­tom usli­je­di­li.
Kraj Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re kao su­ve­re­ne dr­ža­ve fak­tič­ki je po­čeo pre­go­vo­ri­ma o pri­mir­ju sa Austrougar­skom, a po­tom od­lu­kom Vla­de Cr­ne Go­re da pot­pi­še akt o ka­pi­tu­la­ci­ji i iza­đe iz ra­ta 1916. go­di­ne. To je Kra­lje­vi­nu Cr­nu Go­ru do­ve­lo u rang po­ra­že­nih dr­ža­va na obje za­ra­će­ne stra­ne. Iako re­žim­ska isto­ri­o­gra­fi­ja u Cr­noj Go­ri iz­bje­ga­va da pi­še o to­me, Cr­na Go­ra se vi­še ni­je vo­di­la kao sa­ve­znič­ka dr­ža­va, već kao ze­mlja ko­ja je po­ra­že­na i ko­ja je iza­šla iz ra­ta pot­pi­su­ju­ći ka­pi­tu­la­ci­ju sa Austrougar­skom. Iz ovog je pro­iz­i­šao re­žim ko­ji je za­ve­den u Cr­noj Go­ri po­sli­je za­vr­šet­ka Pr­vog svjet­skog ra­ta, da ona je­di­na bu­de za­pra­vo oku­pi­ra­na od sa­ve­znič­kih tru­pa. Bel­gi­ji i Sr­bi­ji se to ni­je do­go­di­lo jer su one, iako oku­pi­ra­ne, op­sta­le u ra­tu. Iz­ve­le su svo­ju voj­sku i svo­je kra­lje­ve iz ze­mlje, i ni­je­su pot­pi­sa­le ni­ka­kav do­ku­ment o ka­pi­tu­la­ci­ji. Otu­da je u no­vem­bru, 1918. go­di­ne, od­red­ba­ma pri­mir­ja sa Austrougar­skom, bi­lo pred­vi­đe­no da Cr­na Go­ra bu­de oku­pi­ra­na od stra­ne sa­ve­znič­kih tru­pa, kao dio Austro-ugar­ske te­ri­to­ri­je.
Kra­lje­vi­na Cr­na Go­ra je ušla u Pr­vi svjet­ski rat kao sa­ve­znič­ka dr­ža­va, ali ne­sreć­nom od­lu­kom o ka­pi­tu­la­ci­ji, 1916. go­di­ne, ona je tre­ti­ra­na na kra­ju ra­ta kao po­ra­že­na dr­ža­va pod sa­ve­znič­kom oku­pa­ci­jom. Sa kra­ljem i vla­dom u eg­zi­lu, ko­ji­ma si­le pod­bjed­ni­ce ni­je­su do­zvo­li­le po­vra­tak, Cr­na Go­ra je mo­gla osta­ti pod oku­pa­ci­o­nim re­ži­mom i bez­vla­šćem, ili iza­bra­ti svo­ju vlast. Iz­bo­ri za Ve­li­ku na­rod­nu skup­šti­nu 1918. go­di­ne i nje­ne od­lu­ke ni­je­su bi­le uzrok fak­tič­kog kra­ja Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re, već i po­sle­di­ca već iz­ni­je­tih či­nje­ni­ca.
Ve­li­ka na­rod­na skup­šti­na u Pod­go­ri­ci, 26. no­vem­bra 1918, ko­joj su pri­su­stvo­va­li iza­bra­ni po­sla­ni­ci sa „bje­la­ške” i „ze­le­na­ške” stra­ne, po­i­me­nič­nim gla­sa­njem jed­no­gla­sno je od­lu­či­la, iz­me­đu osta­log, „da se Cr­na Go­ra uje­di­ni sa brat­skom Sr­bi­jom pod di­na­sti­jom Ka­ra­đor­đe­vi­ća, te ta­ko uje­di­nje­ni stu­pe u za­jed­nič­ku otadž­bi­nu na­šeg tro­i­me­nog na­ro­da Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca”.
Od­lu­ku o uje­di­nje­nju u Kra­lje­vi­nu SHS do­ni­je­la je i Na­rod­na skup­šti­na Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, 29. de­cem­bra 1918. go­di­ne, što po­li­ti­ča­ri i re­žim­ski isto­ri­ča­ri u Cr­noj Go­ri upor­no pre­ćut­ku­ju.
Pr­vi kon­zult na­ro­da, ili re­fe­ren­dum u isto­ri­ji Cr­ne Go­re, o če­mu po­li­ti­ča­ri i re­žim­ski isto­ri­ča­ri ta­ko­đe upor­no ću­te, odr­žan je 28. no­vem­bra 1920. go­di­ne. Naj­vi­še po­da­ta­ka o raz­lo­zi­ma za odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma je osta­vio po­sled­nji pred­sjed­nik vla­de u eg­zi­lu Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re i po­li­tič­ki vo­đa Bo­žić­ne po­bu­ne Jo­van Pla­me­nac. Po­sli­je po­vrat­ka iz eg­zi­la Jo­van Pla­me­nac je sa­slu­šan kod pr­vo­ste­pe­nog su­da, 30. ok­to­bra 1926. go­di­ne. U za­pi­sni­ku, iz­me­đu osta­log, pi­še:
„Stal­na isto­rij­ska bi­la je že­lja na­ro­da Cr­ne Go­re, da se po­dig­ne ve­li­ko i uje­di­nje­no Srp­stvo... Svi mi, bi­lo da smo bi­li na pre­sto­lju, ili u ko­li­bi, bi­li smo za na­rod­no i dr­žav­no uje­di­nje­nje i u ča­su, kad su pa­le Cen­tral­ne Si­le - u go­di­ni 1918. sa­mo, što su jed­ni sma­tra­li da se to ima spro­ve­sti jed­nim pu­tem, dok su dru­gi go­vo­ri­li da to tre­ba iz­vr­ši­ti dru­gim pu­tem...
Na pi­ta­nje: do ka­da sam vr­šio du­žnost mi­ni­stra pred­sed­ni­ka imam ovo od­go­vo­ri­ti: Da bi vla­da Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re je­dan­put za svag­da ski­nu­la me­đu­na­rod­no s dnev­nog re­da Cr­no­gor­sko Pi­ta­nje odr­ža­ta je jed­na isto­rij­ska mi­ni­star­ska sed­ni­ca u Kap – Mar­te­nu, u Fran­cu­skoj, pod pred­sed­ni­štvom Kra­lja Ni­ko­le I, na ko­joj je od­lu­če­no, da se po­pu­sti Ve­li­kim Si­la­ma u pi­ta­nju nji­ho­vog tra­že­nja o kon­sul­to­va­nju na­ro­da u Cr­noj Go­ri o nje­go­voj da­ljoj po­li­tič­koj i dr­žav­noj bu­duć­no­sti ali pod kon­tro­lom Ve­li­kih Si­la, ma da se je to pro­ti­vi­lo su­ve­re­ni­te­tu jed­ne ne­za­vi­sne dr­ža­ve, da nje­ne iz­bo­re kon­tro­li­šu stra­ne dr­ža­ve. Na osno­vu te od­lu­ke pre­dao sam, kao šef Vla­de i mi­ni­star ino­stra­nih de­la, Kon­fe­ren­ci­ji mi­ra u San Re­mu, onu po­zna­tu cr­no­gor­sku san­rem­sku no­tu.
Ve­li­ke si­le sa­ve­zni­ce usvo­ji­le su svo­jim od­go­vo­ri­ma re­če­ni pred­log cr­no­gor­ske vla­de. Osta­lo je ve­li­kim si­la­ma, da iza­be­ru tre­nu­tak, kad će se mo­ći u po­me­nu­tom ci­lju kon­sul­to­va­ti na­rod Cr­ne Go­re.
Kad su ve­li­ke si­le do­zna­le, da će se na dan 28. no­vem­bra 1920. god. vr­ši­ti iz­bo­ri u dr­ža­vi Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca za nje­nu Na­rod­nu Usta­vo­tvor­nu skup­šti­nu, one su od­lu­či­le, da to­ga da­na bu­du pro­ve­de­ni iz­bo­ri i na te­ri­to­ri­ji Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re i da to bu­de go­re re­če­ni kon­sult. O toj od­lu­ci – o re­če­nom iz­bor­nom da­nu, kao i o ime­ni­ma li­ca, ko­ja su od­re­đe­na kao čla­no­vi Kon­trol­ne de­le­ga­ci­je - ve­li­ke si­le sa­op­šti­li su Cr­no­gor­skoj vla­di sa svo­jim no­ta­ma.
Iz­bo­ri su iz­vr­še­ni na re­če­ni dan. Iza­bra­ni cr­no­gor­ski po­sla­ni­ci ni­su se za­u­sta­vi­li u Cr­noj Go­ri, ne­go su oti­šli u Be­o­grad i po­sta­li su čla­no­vi Usta­vo­tvor­nog Par­la­men­ta dr­ža­ve Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, što je zna­či­lo da na­rod Cr­ne Go­re ne že­li da uđe pu­tem svo­ga dr­žav­nog su­ve­re­ni­te­ta u je­din­stve­nu dr­ža­vu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, ne­go da nje­go­va otadž­bi­na uđe kao biv­ša oslo­bo­đe­na ne­pri­ja­telj­ska pro­vin­ci­ja.
Čim su ve­li­ke si­le kon­stan­ti­ra­le ovaj fakt, po pri­je­mu iz­vje­šta­ja od stra­ne Iz­bor­ne kon­trol­ne ko­mi­si­je, do­ne­le su od­lu­ku iš­če­znu­ću me­đu­dr­žav­nog su­ve­re­ni­te­ta Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re i pri­sa­je­di­nje­nju iste dr­ža­vi Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
Pr­va o ovoj od­lu­ci iz­ve­sti­la me je vla­da fran­cu­ske re­pu­bli­ke, svo­jom no­tom od 20. de­cem­bra 1920. god. i da ona usled to­ga opo­zi­va po­kraj Kra­lja i cr­no­gor­ske vla­de svo­ga opu­no­mo­će­nog mi­ni­stra g. De­la­ro­ša Ver­nea. Ko­pi­ju ove no­te po­se­da bez sum­nje i na­še Mi­ni­star­stvo ino­stra­nih de­la u Be­o­gra­du. Iza ovo­ga su po­ste­pe­no sti­za­le i no­te osta­lih ve­li­kih si­la sa­ve­znič­kih.
Kralj Ni­ko­la je po­sle ovo­ga umro. Vla­da je ras­pu­sti­la voj­sku u pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne 1921. Ubr­zo iza ovo­ga pod­ne­la je mo­ja vla­da ostav­ku...
U ve­zi sa ovim na­po­mi­njem: dok sam ja još bio mi­ni­star pred­sed­nik ras­pu­šte­na je cr­no­gor­ska voj­ska. To je bi­lo u pr­voj po­lo­vi­ni 1921. go­di­ne”.
(Le­gat dr Pe­ra Šo­ća, Cen­tral­na bi­bli­o­te­ka Ce­ti­nje, ku­ti­ja 7, fasc. 33. pred. 21/2)
Jo­va­nu Pla­men­cu kao kon­tro­verz­noj lič­no­sti mo­gle bi se vje­ro­vat­no pri­go­vo­ri­ti mno­ge stva­ri, ali ne po­li­tič­ka ne­pi­sme­nost i ne­po­zna­va­nje re­do­slje­da po­te­za. Lo­gič­no pro­iz­la­zi da je za pod­no­še­nje nje­go­ve ostav­ke 28. ju­na 1921. pre­sud­ni raz­log i for­mal­ni ne­sta­nak Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re kao dr­ža­ve. Od 28. ju­na 1921. on je mo­gao bi­ti sa­mo na pa­pi­ru pred­sjed­nik vla­de Kra­lje­vi­ne, ko­ja vi­še ni­je po­sto­ja­la. Da­nas kao da se na­mjer­no, vje­ro­vat­no iz dnev­no­po­li­tič­kih raz­lo­ga, pre­ćut­ku­je ne­ko­li­ko ne­spor­nih či­nje­ni­ca ka­da se go­vo­ri o kra­ju Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re.
Pr­va, da su Kra­lje­vi­na Cr­na Go­ra i Kra­lje­vi­na Sr­bi­ja de fakto (stvar­no) pre­sta­le da po­sto­je 1918. go­di­ne, u ko­rist no­ve dr­ža­ve Kra­lje­vi­ne SHS. Cr­no­gor­ci su to pri­hva­ti­li na Ve­li­koj na­rod­noj skup­šti­ni od 26. no­vem­bra 1918, a Sr­bi­jan­ci na Na­rod­noj skup­šti­ni od 29. de­cem­bra 1918. go­di­ne.
Dru­ga, da je u Cr­noj Go­ri pro­vje­re­na vo­lja na­ro­da, na iz­bo­ri­ma od 28. no­vem­bra 1920. go­di­ne, što je me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca tre­ti­ra­la kao re­fe­ren­dum (kon­zult na­ro­da), za ko­ji su da­li sa­gla­snost kralj i vla­da u emi­gra­ci­ji. Zna­či, ne sa­mo na Pod­go­rič­koj skup­šti­ni, već i na re­fe­ren­du­mu, na­rod u Cr­noj Go­ri se iz­ja­snio za uje­di­nje­nje. Vje­ro­vat­no da bi se pri­kri­la či­nje­ni­ca da je odr­žan re­fe­ren­dum, da­nas po­li­ti­ča­ri, re­žim­ski isto­ri­ča­ri i prav­ni­ci, ne­do­volj­no in­for­mi­sa­noj jav­no­sti po­mi­nju sa­mo od­lu­ke Pod­go­rič­ke skup­šti­ne, ali ne i od­lu­ku na­ro­da Cr­ne Go­re na re­fe­ren­du­mu, ko­ji ne mo­gu do­ku­men­ti­ma ospo­ri­ti.
Treća, kao što su za­jed­nič­ki na Ber­lin­skom kon­gre­su 1878. go­di­ne me­đu­na­rod­no pri­zna­te kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve, pr­o­gla­še­njem Usta­va dr­ža­ve Kra­lje­vi­ne SHS 28. ju­na 1921. pre­sta­ju i de jure (for­mal­no prav­no) da po­sto­je Kra­lje­vi­na Cr­na Go­ra i Kra­lje­vi­na Sr­bi­ja kao me­đu­na­rod­ni su­bjek­ti, tj. kao po­seb­ne dr­ža­ve.
Da­na­šnji po­li­ti­ča­ri i re­žim­ski isto­ri­ča­ri pre­ćut­ku­ju da je i Kra­lje­vi­na Sr­bi­ja ne­sta­la kao su­ve­re­na dr­ža­va, kao što pre­ćut­ku­ju či­nje­ni­ce da su se Cr­no­gor­ci u Kra­lje­vi­ni Cr­noj Go­ri na­ci­o­nal­no is­ka­zi­va­li kao Sr­bi, i da je pro­gram „ze­le­na­ša” na Ve­li­koj na­rod­noj skup­šti­ni (Pod­go­rič­koj skup­šti­ni) bio za, a ne pro­tiv uje­di­nje­nja, od­no­sno da je sko­ro či­tav na­rod Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re bio za uje­di­nje­nje u dr­ža­vu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
Jo­van B. Mar­kuš


Ve­li­ke si­le pri­hva­ti­le
re­zul­ta­te iz­bo­ra
Jo­van Pla­me­nac kao ne­ka­da­šnji na­rod­ni po­sla­nik, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, mi­ni­star ra­znih re­so­ra, dr­žav­ni sa­vjet­nik i ta­da­šnji pred­sjed­nik Vla­de do­bro je znao, što i na­vo­di u iz­ja­vi, da su ve­li­ke si­le pri­hva­ti­le re­zul­ta­te iz­bo­ra od 28. no­vem­bra 1920. kao le­gi­tim­no iz­ra­že­nu vo­lju na­ro­da Cr­ne Go­re za bu­du­ći ži­vot u dr­ža­vi Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. Kao is­ku­sni po­li­ti­čar i dr­žav­nik svje­stan je bio da do­no­še­njem Usta­va dr­ža­ve Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca pre­sta­je i for­mal­no va­že­nje Usta­va i Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re kao me­đu­na­rod­nog su­bjek­ta tj. kao po­seb­ne dr­ža­ve.
Ni­je te­ško uoči­ti da ukaz o ostav­ci vla­de Jo­va­na Pla­men­ca no­si da­tum 28. jun 1921. To­ga da­na pro­gla­šen je Ustav dr­ža­ve Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, u na­ro­du po­znat kao Vi­dov­dan­ski ustav.