Pr­vi od dva to­ma Go­di­šnja­ka Po­mor­skog mu­ze­ja, dvo­broj 59-60, pred­sta­vljen je pu­bli­ci u pa­la­ti Gr­gu­ri­na u Sta­rom gra­du Ko­to­ru. Zbog ve­li­kog bro­ja pri­sti­glih ra­do­va re­dak­ci­ja Go­di­šnja­ka je ovaj ju­bi­lar­ni broj po­di­je­li­la na dva to­ma, od ko­jih će dru­gi bi­ti pu­bli­ko­van idu­će go­di­ne. Ova struč­na edi­ci­ja na­pra­vi­la je u pro­te­klim de­ce­ni­ja­ma naj­ve­ći po­mak u pro­u­ča­va­nju isto­ri­je po­mor­stva i ima naj­ve­ću za­slu­gu za pro­mo­ci­ju po­mor­ske i kul­tur­ne ba­šti­ne Bo­ke Ko­to­r­ske i Cr­ne Go­re, a na tom pu­tu su i dje­la ob­ja­vlje­na u ovom dvo­bro­ju.
Sa sa­dr­ža­jem Go­di­šnja­ka pu­bli­ku su uz pje­smu vo­kal­no-in­stru­men­tal­nog an­sam­bla „Škur­ban­da” upo­zna­le dr Gra­ci­je­la Ču­lić, lin­gvist­ki­nja, te Ra­doj­ka Abra­mo­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti, ko­je su i sa­me autor­ke ra­do­va u ovoj pu­bli­ka­ci­ji (Abra­mo­vić: „Od­li­ke pre­ro­ma­nič­ke ko­tor­ske ka­me­ne pla­sti­ke s po­seb­nim osvr­tom na ka­me­nu pla­sti­ku cr­kve sv. Ma­ri­je Ko­le­đa­te” i Ču­lić: „Pa­tro­ni­mi­ci ita­li­jan­skih po­ro­di­ca za vri­je­me dru­ge austrij­ske upra­ve u Bo­ki”). Pred­sta­vlje­ni su ra­do­vi don An­to­na Be­la­na - „Su­ple­men­ta za bi­o­gra­fi­ju Mar­ka An­to­na kon­ta Gre­go­ri­ne ko­tor­skog bi­sku­pa (1801-1815)”, Ani­te Ma­ži­bra­dić „O ko­tor­skoj ple­mić­koj po­ro­di­ci Gre­go­ri­na”, Lo­vor­ke Čo­ra­lić „Bo­ke­lji i Pa­štro­vi­ći - gon­do­li­je­ri u Mle­ci­ma”, Želj­ka Br­gu­lja­na „Ne­po­zna­te sli­ke ma­ri­ni­ste Ba­zi­ja Ivan­ko­vi­ća, Ma­ri­je Pro­ro­čić „Pa­la­če 17. i 18. sto­lje­ća u Ko­to­ru”, Mi­li­ce Kri­ža­nac „Mle­tač­ki no­vac iz ka­te­dra­le Sv. Tri­pu­na ko­van u Ko­to­ru (is­tra­ži­va­nja 1987-1999), De­ja­na Ječ­me­ni­ce „Ni­ko­la Bu­ća i Du­brov­nik”, Len­ke Ble­ho­ve Če­le­bić „Je­vre­ji u mle­tač­kom Ko­to­ru (15. i 16. vi­jek), An­tu­na To­mi­ća „Po­mor­ski ka­pe­ta­ni Do­bro­te 18.- 20. sto­lje­ća”, Ma­ri­je Mi­ha­li­ček „Grad Ul­cinj i nje­go­va oko­li­na u sta­roj kar­to­gra­fi­ji”, Vil­me Ko­va­če­vić „Sta­ra cr­kva Sv. Eusta­hi­ja u Do­bro­ti”, Mi­len­ka Pa­si­no­vi­ća „150 go­di­na Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce u Do­bro­ti”, To­mi­sla­va Bo­ni­ća „Neo­bja­vlje­ni do­ku­men­ti pr­čanj­ske ko­mu­ni­ta­di”, Si­ni­še Lu­ko­vi­ća „Austro­u­gar­ski po­moć­ni brod SMS „Te­o­do” – je­di­ni rat­ni brod ko­ji je no­sio ime Tiv­ta”, te Pe­tra Pa­la­vr­ši­ća „Bro­do­vi Voj­no­vi­ća”.
Svo­jim iz­vor­nim na­uč­nim ra­do­vi­ma ova pe­ri­o­dič­na pu­bli­ka­ci­ja u pro­te­klih šest de­ce­ni­ja bi­la je zna­ča­jan pro­mo­ter slav­ne po­mor­ske pro­šlo­sti Bo­ke Ko­tor­ske, me­đu­tim, sve je ma­nje iz­vor­nih ra­do­va iz isto­ri­je po­mor­stva, jer je sve ma­nje is­tra­ži­va­ča po­mor­ske pro­šlo­sti, pri­mje­ću­je Slav­ko Da­bi­no­vić, teh­nič­ki ured­nik.
- Ne­ka­da je oko­sni­ca Go­di­šnja­ka bi­la isto­ri­ja po­mor­stva, ba­zi­ra­na na ar­hiv­skim is­tra­ži­va­nji­ma, ka­ko ar­hi­va u Ko­to­ru, ta­ko i u Du­brov­ni­ku, Za­dru, Tr­stu, Ve­ne­ci­ji, gdje su da­ne, mje­se­ce i go­di­ne pro­vo­di­li vr­sni is­tra­ži­va­či i na­uč­ni rad­ni­ci, ka­ko bi do­šli do va­žnih pi­sa­nih po­da­ta­ka o po­mor­skoj pro­šlo­sti ovo­ga kra­ja. Nji­ho­vi sljed­be­ni­ci du­žni su na­sta­vi­ti va­lo­ri­za­ci­ju, ka­ko bi se sa­ču­va­la me­mo­ri­ja i du­bo­ko uko­ri­je­nje­na tra­di­ci­ja bo­kelj­skog po­mor­stva, za­klju­čio je Da­bi­no­vić.
M.D.P.


Za­vjet­ni da­ro­vi bo­kelj­skih mor­na­ri­ca

Pod­sje­ća­ju­ći na broj­ne po­stav­ke i iz­da­vač­ku dje­lat­nost u pro­te­koj go­di­ni, Mi­le­va Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić, di­rek­to­ri­ca Po­mor­skog mu­ze­ja, na­gla­si­la je da je mi­nu­lu go­di­nu obi­lje­ži­la me­đu­na­rod­na iz­lo­žba „Za­vjet­ni da­ro­vi bo­kelj­skih mor­na­ri­ca”. Po­stav­ku ko­ja još uvi­jek tra­je u Mu­ze­ju umjet­no­sti i obr­ta u Za­gre­bu či­ne 450 eks­po­na­ta.